Брука и срамота на малој матури или цела Србија се острвила на децу ни криву ни дужну

Повод за овај текст је заправо бениган, али и илустративан. Пре неколико дана (20. 6. 2018.) у Блицу (овде) изашао је текст под насловом БРУКА И СРАМОТА НА МАЛОЈ МАТУРИ Основци Доситеја Обрадовића на тесту мешали са Колумбом и Јулијем Цезаром. Тај текст је пратио доле истакнут портрет Доситеја, рад Арсенија Тодоровића, по свој прилици рађен за потребе Велике школе коју је Доситеј основао.

У тексту из Блица ради се о Комбинованом тесту из опште културе за матуранте, дуго времена озлоглашени тест за упис у средње школе и гимназије. Могуће је да су овај пут састављачи теста желели да изађу у сусрет деци с једним лаким питањем, међутим, питање није гласило по чему је познат Доситеј Обрадовић, шта је учинио, која су његова дела, него је требало препознати његову слику у делу теста из историје, не српског језика где су деца једино могла да слушају о Доситеју.

Притом, ваљда због опште немаштине, у тесту је објављена мрљава фотографија из које није било могуће препознати ни период кад је портрет настао, а камоли прецизно о коме се ту ради јер, да подсетимо, у време Доситеја није било фотографије, али је било доста сликара који су направили његове портрете за живота. Најмање 15. Од свих њих, састављачи су се одлучили на овај.

Замислите да имате 13-14 година и да треба да препознате овог човека, овако мрљавoг и неуверљивог, а познат вам је, није да није... Могли сте га током школовања негде већ видети. У рубрици историја. Мени прво пада на памет неки француски краљ из XVIII века, што је добар број деце и одговорио. Неки рекли и Колумбо. Па могао би бити. Неки можда рекоше и Гај Јулије Цезар (мада потврду за тим немамо), што би, ето, могао да буде и блам. Било је ту свакаквих одговора, али да се вратимо на вест из Блица. Као и остали српски медији, нагласак је само на томе како је ситуација алармантна јер су нам деца малтене дебили. Ретарди у сваком случају. Остале новине са уживањем објављују и фотографије с мобилног с погрешним одговорима које су без сумње и без скрупула сладострасно усликали сами наставници.

Узгред, имају ли они на то законско право?

Како то већ обично бива у малограђанској средини, нација се углавном нашла згрожена. Да не будемо нефер, било је ту и поприлично гласова који су стали на страну деце, али они који су се у овом ситуацији осетили супериорним, једва су дочекали прилику да преко друштвених мрежа и медија изразе своје мишљење о овом нечувеном скандалу. На пример:

Милан Солицитор Никиц: „Права наше деце су данас да буду бахата, безобразна, да слушају Јалу Брата да се тетовирају. И да имају право да нас туже ако их клепимо због тога што су лењи, безобразни, бахати, безобзирни или неодговорни.”

Ово је само један врло репрезентативан цитат. Могли бисмо их побројати на стотине у којима се деца зато што у рубрици "историја" нису препознали брљаву фотографију слике која се не виђа баш сваки дан на телевизији као рецимо председник државе. Срећа па таквих питања на комбинованим тестовима још немамо, али не чини се немогућим да нам се и то догоди следеће године с обзиром на уздизање култа личности. Уосталом, већ смо прошли кроз то.

Неки од коментатора су осим горе наведеним атрибутима децу називали и много погрднијим називљем из богатог арсенала српских увредљивих термина.

На крају, забележићемо још један типичан феномен који се појављује у оваквим приликама. У тексту из Телеграфа (овде) један наставник који је желео да остане анониман изјавио је:

„Шетајући се кроз учионицу, видео сам да неколико деце има проблем да на слици препозна лик Доситеја Обрадовића. То су приметиле и друге колеге, па смо међусобно коментарисали колико је то алармантно” (?!). Међутим, додаје он, за незнање не криви децу, него сматра да је то одговорност наставника. На први поглед, овај одговор делује разумно, а затим нам се упали лампица. Иако је наставник желео да остане анониман, дао је дипломатски одговор који заправо хоће да каже да нису деца крива што не умеју да препознају трагично лоше одштампан портрет Доситеја, него сами наставници зато што им сваког дана ту слику нису гурали под нос и говорили: „Ово је Димитрије Обрадовић! Јеси запамтио?! Незналицо и уштво!”. Да, јер чак и да је неко дете испод овог написало Доситеј, добило би само пола бода, јер ни то није било довољно. Морало је или Доситеј Обрадовић или, за штребере, Димитрије Обрадовић (чуди ме да овај други одговор није носио бод и по).

Дозволите да посумњам да састављачи теста не знају да је млади Димитрије добио име Доситеј кад се закалуђерио, а да по црквеном канону уз име које калуђер добија по неком свецу не иде световно презиме и да се користи само из историјских разлога како би се разликовао од неког другог Доситеја, што у овом случају свакако није потребно, а још мање је потребно да се зна његово световно име. Колико ли наставника, професора и састављача комбинованог теста знају које је било световно име патријарха Павла? 

Мени је заиста жао што не постоји обичај да се макар на сваких пет година проверава знање наставног особља, као што постоји у многим земљама света, али свима нам је јасно да до тога неће доћи никада, јер нису деца у спрези са сензационалистичком штампом него просветни радници, секретари, секретарице и директори школа.

(Светопавље)