Орошавање министра

Поздрав свим просветним радницима који су у Београду присуствовали једном епохалном постисторијском чину, као и онима који нису. Пропустили су да сведоче једном од највећих антирежимских протеста након што је Србија постала колонијална демократија, и то од стране понижених и увређених просветних радника, на које одавно више нико не рачуна као на озбиљну снагу способну да се супротстави неоколонијалној окупацији.

Но, самим тим осећај солидарности, задовољства и поноса био је израженији.

За почетак, сада већ треба признати да је заказивање јучерашњег окупљања био поприличан пуцањ у мрак, те да нико није могао да предвиди какав ће бити крајњи одзив. Сами организатори су прижељкивали неких 3 хиљаде људи, како би бар могли да блокирају Немањину. У најлуђим надама помишљало се на 5 хиљада, али изгледа да су сви били затечени бројком од скоро пуних осам хиљада незадовољних радника у просвети!

Испоставило се да су и државне обавештајне службе (које су само огранци служби ЕУ) биле поприлично затечене сопственим погрешним проценама, о чему сведоче и изјаве радника обезбеђења испред Министарства. Томе је највероватније допринела и чињеница да је од преко 650 школа Уније у штрајку, јуче потпуно обуставило рад само неких 140-так школа. Додатну забуну изазвао је слаб одзив великих градова на које се највише мотри, попут Ниша (само 2 аутобуса) и Новог Сада (1 аутобус). На Београд се више озбиљно не рачуна.

Појавили су се, дакле, они на које нико није рачунао, они које је глобализација бацила на колена, они који немају више никаква права, па ни право на непристајање. Свака част!

​Сауроново око властодржаца из Брисела и Берлина очигледно је било окренуто ка некаквим кризнијим жариштима, тако да ни са те стране није било помоћи нашем марионетском Министарству, које је исказало потпуну безидејност те није имало довољно снаге ни да изведе припремљени спектакуларни чин којим је планирало да се просветни радници као једина преостала аутентична локална елита, сатанизују и варваризују, те тако уклоне са мапе блештавог неолибералног "пута ка просперитету" одабраних 5 одсто.

У моменту када је професор Драган Матијевић са бине позивао министра да се обрати окупљеним демонстрантима, министар Вербић је заиста дошетао из парка у пратњи дечка који личи на Немању Ђорђевића (човек који није задовољавао услове ни за шефа кабинета, али је брзо "аванзовао" на позицију специјалног саветника). Испред бине им се придружио и проћелави господин у црном са нешто мање софистицираним профилом.

Након неколико презривих погледа упућених професору Матијевићу који га је и даље дозивао да се обрати окупљенима, министар се окрену ка демонстрантима и упутио ка сигурности Министарства кроз просветни шпалир. Наравно, сасвим спонтано око њега се окупило петнаестак наочитијих службеника у цивилу који су омогућили безбедну пловидбу. Министар је деловао исцрпљено и одсутно, те му је једна старија колегиница понудила јабуку уз речи "Узми сине, делујеш ми уморно".

Неколико минута, колико је трајала пловидба, професор Матијевић је позивао окупљене да не наседају на провокацију и да се држе достојанствено. Ипак, у неколико наврата, министар је орошен водом из флашица, како би повратио неопходну снагу и самопоуздање.

Ово је у неким медијима, који су све време спремно чекали, експедитивно приказано као "инцидент", али нажалост, није се десило ништа што би задовољило глад за сензационалном деградацијом просвете. Остатак окупљених представника штампе, био је шокиран очајничким поступком којем се није видела ни сврха ни поента.

Остаје да нагађамо да ли је министар очекивао само три стотине људи којима би се заиста надмоћно обратио, или је "мама Меркеле" наредила "тати Вучићу" да жртвује "сина Вербића" зарад "виших циљева". Шта год да је планирано, није успело. Али смо бар били у прилици да дотакемо министра! Мало ли је?

Шалу на страну, јуче се показала напрслина у матрици, попут оне у "Матриксу" кад црна маца, услед грешке у програму, непрестано из почетка прелази улицу на истом месту. На том месту је програм најрањивији. Ту може да се очекује да матрица почне да се урушава. Питање је да ли је просвета већ постала свесна да је прекобројна и да за њу није планирано ништа осим тихог дављења, те нема шта ни да изгуби? Очигледно да се та свест полако шири, али још увек не у довољној мери, јер матрица и даље нуди разне симулације живота које су многима милије од грубе реалности.

Јуче се десило мало чудо, али нам је, нажалост, потребно покретање далеко веће аномалије система. Питање је има ли просвета сама снаге да тако штогод изведе. Када би Србија имала праву интелектуалну елиту, она би сада реаговала, али уместо ње имамо корисне идиоте (Useful idiot; Полезный идиот) је израз, којим се у политичком жаргону означава личност која пропагира ставове или интересе групе или идеологије коју у потпуности не схваћа, и која је у том смислу цинично искориштена у пропагандне сврхе).

Србија мора да изнедри нову елиту, јер је то истински императив момента.

Јуче је показана масовност, али она сама по себи није довољна без идеје водиље. Господа Вербић и Вучић су једноставно признали да Србијом управља ММФ. Коначно смо дошли до дна целе приче.

Питање је како се одлепити од дна?