Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Politikantska nekrofilija i prostakluk Svetislava Basare
Kulturna politika

Politikantska nekrofilija i prostakluk Svetislava Basare

PDF Štampa El. pošta
Marinko Vučinić   
petak, 03. jul 2015.

Kolumnistička pisanija Svetislava Basare obeležena su opsesivnom vezanošću za nekoliko tema koje on svakodnevno potencira na stranicama lista Danas. One su pre svega sadržane u mesijanskoj ubeđenosti da je upravo njegov životni poduhvat da demistifikuje srpsku nacionalnu mitologiju, pokaže da su Srbi beslovesno stado koje vekovima luta bez pravog uporišta i smisla, da su nesposobni za prosvećenost, modernizaciju i evropeizaciju, ogrezli u primitivni nacionalizam, mitomaniju i tradizionalizam, da se uporno drže vukovskog pristupa koji ih dovodi u okrilje narodnjaštva, iracionalnosti i neizlečivog kolektivizma.

Naš poznati sociolog Srećko Mihailović s pravom kaže da opsednuti ljudi nisu slobodni ljudi, oni su robovi svojih opsesija. A upravo je Svetislav Basara bio i ostao pre svega zatočenik antićosićevske opsesije, koja je postojana i najvažnija konstanta ne samo u njegovim novinskim napisima u kojima se javljaju, kako on sam kaže, “povremena iskliznuća u prostakluke“.

Problem se javlja kada ta sve češća iskliznuća postanu glavni tok njegovih famoznih kolumni koje on pretvara u pravo poprište za nesuvisle i primitivne ideološke i političke obračune sa mnoštvom nacionalističkih radenika, koji su inače stalna meta njegovih besomučnih i neargumentovanih napada.

Gubljenje mere, uravnoteženog i argumentovanog pristupa je prvi znak da se u nečijem pisanju došlo do one granice pristojnosti i objektivnosti čije nepoštovanje vodi u banalnost, površnost i ispraznost.

I to se upravo dešava u ovakvim razobručenim i hajkačkim naletima Svetislava Basare, on tako nehotice postaje junak svojih kolumni, on jednostavno opisuje samog sebe. A upravo je ovaj već profesionalni bojovnik protiv srpskih istorijskih zabluda i mitomanije uveliko urušio i sam pojam mere, bez koje nema racionalnog pristupa u razmatranju najvažnijih društvenih pitanja, što njemu i nije cilj.

Svetislav Basara je tako stigao do svojevrsne politikantske nekrofilije jer on i nakon smrti Dobrice Ćosića nastavlja da sa nesmanjenim zanosom napada znamenitog srpskog pisca. On je sada otišao i korak dalje, i pored stotina ispisanih stranica u kojima se mogu naći najgrublje i najvulgarnije uvrede i napadi na Dobricu Ćosića sada je našao za shodno da napiše i ove gotovo neverovatne reči kako je opljačkani novac Srba u Bosni od strane nacionalnih radenika završavao u rukama ovog srpskog pisca.

On je doslovno napisao: “Nemam dokaza, ali podozrevam da je deo krvavih para završavao i u poslovično nezasitom džepu oca nacije“. Svetislav Basara jasno ističe da nema nikakvih dokaza, ali da samo podozreva i to ga ne sprečava izrekne ovako tešku optužbu i da pri tome ne oseća ni trunku odgovornosti za ovako izgovorenu reč. Ali zato ne propušta da u svom poznatom i prepoznatljivom opadačkom i harangirajućem stilu doda još jednu u nizu besramnih uvreda i napada na Dobricu Ćosića, koji nikada ni za života nije odgovarao na niz njegovih najgorih i njagrubljih uvreda.

Kolumnista Danasa je tako još jednom pokazao da ne poseduje ni elementarni osećaj uzdržanosti ili pijeteta kada se radi o piscu koji je umro pre godinu dana, ali ne prestaje da bude predmet uporne harange Svetislava Basare. U svom mesijanskom zanosu i borbi protiv oca nacije on nikada nije ni birao reči, ali optužiti pisca Dobricu Ćosića da je nezasito prigrabio deo krvavih para opljačkanih u građanskom ratu u Bosni prevazilazi po svojoj težini, bezočnosti i morbidnosti sve što je ovaj još uvek talentovani pisac feljtonističkih romana u njegovoj bespoštednoj borbi protiv njegovog političkog i ideološkog uticaja na formiranje iskrivljene i narodnjačke svesti srpskog naroda. Interesantno je napomenuti da ovakva i slična iskliznuća u prostakluk, podozrevanja bez ikakvih dokaza i argumenata i brutalni govor ideoloških i ličnih diskvalifikacija ne nalaze odjeka u redovima naših uzvišenih i nedodirljivih boraca za ljudska prava i protiv govora mržnje.

Međutim, očigledno da je Svetislav Basara uspeo da za sebe osigura posebnu poziciju, koja mu sada omogućuje da se ne pridržava ni elementarnih načela objektivnosti, verodostojnosti i pristojnosti, jer on je sada postao miljenik i glasogovornik tzv. građanskih i antinacionalističkih političkih krugova, čija je osnovna ideja sadržana u razaranju i razgradnji naše tradicije i istorije kako bi se obavio glavni poduhvat - promena i preoblikovanje naše svesti i identiteta.

U pismima Luciliju Seneka je zapisao: “Od prvog početka sveta, pa sve do današnjeg vremena prethodilo nam je neprestanao smenjivanje otmenog i prostačkog.“ Mi živimo u vremenu u kome prostaštvo sve ubrzanije odnosi prevagu, a ovakvi tekstovi Svetislava Basare samo su dokaz više za ovu tvrdnju.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner