Smrt tabloidima - sloboda narodu!

Nekoliko dana kasnije dnevni tabloid Alo (u vlasništvu Ringiera, kao i NIN) preko cele naslovne strane ’puca’ veliku fotografiju Zorice Tomić šeretski i narodski potpisanu sa ’voli luksuz, pa to ti je’ uz vrišteći naslov u boji semafora BRUKA U PARIZU! AMBASADORKA IZNAJMLjUJE GAJBU ZA 7000 EVRA! . Sledi tekst na udarnoj trećoj strani, kako se ambasadorka ’baškari’ u luksuznom apartmanu dok zemlja propada a radnici gladuju.

Dan kasnije, tabloid Press objavljuje tekst koji je za Pulicera u odnosu na pit-bul novinarstvo iz Alo. Između ostalog, ima i činjenica: navode se tvrdnje Ministarstva spoljnih poslova da se odlučivalo između više ponuda, te da se ne radi o stanu, već o službenoj rezidenciji koju ima svaki ambasador UNESCO i koja služi za prijeme, diplomatske skupove, večere i slično. Ovo je ponovio i sam ministar Jeremić, naglasivši besprekoran integritet i kompetenciju ambasadorke Tomić, u pauzama nastupa gneva voditeljke vesti B92. Sledećeg dana Alo nastavlja ’kidanje’ na naslovnoj strani, a famozna rezidencija u interpretaciji ovih novina za samo jedan dan dobija još 40 kvadrata i jedan sprat pride.

Kako je došlo do ovog provlačenja kroz tabloidno blato ugledne profesorke komunikologije, doktorke filozofije koja važi za osobu od stručnog i ličnog integriteta, čiji su naučni i životni stavovi suprotni svakoj ideji ’baškarenja’ i luksuza, naročito o trošku države?

Svako ko se ponešto razume u politiku prozreće da je ovakva medijska centifuga retko plod istraživačkog novinarstva te da “otrovna strela“ nije namenjena  samo ambasadorki Tomić, već i njenom šefu, ministru Jeremiću. Nešto upućeniji mogu da pretpostavljaju i ko su’mangupi’, što reče Lenjin, koji su strelu i odapeli. Tehnologija tabloidnog razapinjanja žrtve već je uhodana stvar. Novitet u ovom primeru je uloga uglednog nedeljnika kao tabloidne perjanice huškačkog govora i rušenja standarda koji novinarstvo konstituišu kao profesiju.  NIN se ne zaustavlja,  već u sledećem broju objavljuje još jedan tekst nalik članku, u potpunosti posvećen ’skandaloznoj kiriji’. Ovoga puta nije se gubilo vreme na brigu o spomenicima kulture, baštini i ostalim tricama, već se gađa pravo u sridu: luksuziranje ambasadorke od naših para.  Zanimljivo je da  autorka ovog mini serijala nije bila voljna da sazna šta je njena meta po struci, i tako je proglasila Zoricu Tomić za sociologa. Ništa strašno: sociolog, filozof, sve mu je to  isto! A nekada su u tom NIN-u sedeli Jug Grizelj, na primer, ili Tirke, pa posle Ćirjaković...to su bile novine koje se čitaju više dana.

Što se tiče arčenja novca, kirija i višestrukih nula, jedno malo poređenje: kako navode Novosti u tekstu objavljenom 16. januara ove godine, Srbija za korišćenje ambasade i rezidencije u Podgorici plaća mesečno oko 20.000 evra!

Čemu onda ova tabloidna drama, opasna po nečiji život? Treba li da prof. Tomić strepi da joj pobesneli nezaposleni radnik na ulici ne zalepi šamarčinu jer je, gurajući novine u cipele, pročitao kako se neko baškari u centru Pariza od njegovih para? Kako je to samo neodoljiva tema za demagoško potpaljivanje nesretnog naroda, za sve vrste vatrenih kolumni ili veb komentara!

Razumno je postaviti pitanje o tome da li je jefinije kupiti rezidenciju nego je rentirati, postoje li načini da se novac uštedi nekim pametnim rešenjem. Moguće je raspravljati i  treba li siromašna zemlja da prima strane diplomate u nekom skromnijem ambijentu, možda onako šarmantno, na mansardi, u kuhinji, da se lepo posluže iz šerpe na tufne, čemu kompleksi?

Uz sve uvažavanje prava medija na kritiku državnih institucija, javnih poslenika i postavljanja pitanja vezana za novac poreskih obveznika, medijska strana ovog slučaja miriše na  savremenu, tabloidiziranu verziju neumrle tradicije boljševičke  uređivačke politike diskreditacije ličnosti kakvu su baštinili Dolanc, Sloba ili Mira Marković, a putem telefonskog aparata. I oni su takođe tvrdili da čuvaju zemlju i brinu se o narodnom interesu. Još da su imali tabloide, kakva bi to luda zabava bila!

A kad smo već kod nesrećnog naroda - mali kviz za kraj: kako glasi narodna poslovica koja konstatuje ko ima običaj da neprekidno  govori o poštenju?