понедељак, 28. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Како умало не постадох кандидат за директора „Студија Б“
Куда иде Србија

Како умало не постадох кандидат за директора „Студија Б“

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Кањевац   
субота, 04. октобар 2014.

Како испричати ову смешну причу а не понављати Домановића, Нушића, Кафку или Орвела? Најбоље по реду, народски. Ко онај Ваљевац из Времена…

Јун месец ове године. Разбехарало се дрвеће, а са њим и ја. Увати ме нека радост и вера у боље сутра, те реших да се пријавим  на конкурс за директорку ст б. Направим ти ја читав план у глави како се за мале паре може дуреди несретни студијобејић, преберем по својим квалификацијама, имам све!

Одштампам уредно шта треба да се скупи од докумената и црвеним плајвајзом кренем да полако откачињем једну по једну ствар…да сам се родила, да нисам осуђивана, да нисам члан ни једне странке, да нијесам у привредном прекршају, да сам 4 године радила у ‘делатности која је претезна делатност’ студијаб…Аха, мислим се, па ја сам баш у СТБ радила око 4 године сумасумарум, саћу лепо од њих и да тражим ту ћагу.Кад тамо, укњижили ми четрнес месеци! Сазнам ја тако лепо да сам најпопуларније емисије радила на црно, тј да се то, на папиру, није ни дешавало. Једино, кажу, да потврди свети Југослав. Попнем ти се ја на дваеспрви, нема човека, договорим се са посилним да пошаљем маилом елементе потврде, каже мали биће све ок. Кул. Дошо Дан Д, рок за предају, купим ја последње папире, одем до студиаб по папир, кад оно нико није добио сент маил, нема потврде, св Југо није ту. Нема везе, досетих се још неких пет годиница по независним продукцијама, покупим и то, предам у дваеседмог марта на писарницу….хуууу….

Недељу дана касније, отворим Политику, (држим ниво, читам само угледне новине) кад оно испаде ТВ ревија и на насловној страин веелика слика, лепа ђевојка, кажу нова директорка ст б, са све веееликим интервјуом у средини шареног додатка. Чек, чек мислим се, како нова диреткорка, зар конкурс није у току, жена је вд директора факат, ал то малено вд нигде не пронађох у наслову а ни у тексту….Кренем да читам, видим жена се спрема за нове радне победе, никад јој се батерија на телефону није брже празнила, каже, ал нема везе пошто су сви у студијубе као једна велика породица. Па све неки планови за сезону језен зима, спремају се каже у велике победе, чак це и апликацију дуведу за андроид, лудило…Видим ја колко има сати, да се ради о пожељном кандидату. Ал мислим се, има наде, уздам се у своје знање и искуство – квалификацие речју, правда ће тријумфовати, можда ће схватити….

Нису схватили. Звони Неша поштар, каже оћес да примиш овај плави, из градске управе је, кажем давај! то су ови за конкурс! Отварам коверат, већ замисљајуци  лепи СТБ са програмима уживо, дигитализваном сликом и без монтирања на бетама..кад оно, цврц. Одбили ме за кандидата. Нисам оверила фотокопију доказа да сам се родила. Итакото.

Осетих неки као шамар зла а одмах потом ми се јави глас моје покојне бабе /ћути ко зна зашто је то добро, спасила си се беде и робије /….изрелаксирам се и направим изложбу фотографија о Београду (опет бгд, никад се нећу опаметити) у сред Њујорка, лепо. Вратим се и кренем да се у часовима доколице бавим истраживачким новинарством, пошто ми се, дакле, може.

У међувремену се конкурс лепо завршијо (срела три сниматеља стб на Пашићевом тргу, чекићају инаугурацију директорке јбт) те добих допис (опет поштар Неша / плави је јел може -може/, обавештава ме неки господин председник комисије за избор директорке да су стигле четир пријаве и да су се тешком муком одлучили за Ивану Вучићевић. Иначе знам жену, гостовала сам јој на јутарњем, била супер фина и сувисла. Неки  Шаренац и још један чијег имена ни у лудилу не могу да се сетим, нијесу имали среће, имали су мање појена и за бобу је победила вд директорка.Кул.

И ево шта сазнах у мом дводневном новинарском походу:

Директорка је морала бити женског рода и звати се на слово Ивана зато што је она, кажу извори, "жена неког Љајићевог човека" а и чланица је странке у народу познате као напредњаци. Ју!! Па тамо пише да не може…добро.

По Закону о запошљавању могла сам у року да предам само моје цењено име и презиме, дужни су бли да ми траже додатну документацију. Види мајку му…још да сам лукаво променила име и презиме , ех да сам знала…

Кулоари кажу да је Нова директорка за пет година родила двоје деце и завршила два факултета. Е црна Драгана, ушла си у битку са оваквим гигантима! Тренутно радим на прибављању тих дипломских радова и мастера. Кад то прочитам, можда и ја будем директорка једног дана бре, и да се сликам за новине и да ми се батерија брзо празни…ех

И шта ћу, упустим се у фазу два истразивачког новинарства звану – постоји ли неки класичан медиј у Србији који би се бавио конкурсом за директорку стб. Фаза је трајала један дан.Дакле овако: само три недељника нису под директном вучићевом контролом а уредници два од та три су ме бело гледали, у фазону, где ти живиш, ујеботе намештен конкурс па шта, ма то није битно, имам тамо ортаке итд

Срећом постоји Интернет, па можете да читате ову смешну причу онако по реду, народски. Ко онај Ваљевац из Времена…..

(Блог Драгане Кањевац)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер