Поводом Петиције против кршења косовског суверенитета

Уместо да се упита зашто у Призрену живи само педесетак Срба, Жижек подржава терористички хуманизам, боље рећи албански хуманизам на Косову.

Добро се сећам како су ти исти навијачи годинама, од 9. марта па све закључно са 5. октобром, третирани као драгоцени саборци, ударна песница демократских снага и хероји демократских промена. А онда су, преко ноћи, постали „стока“ и „примитивци“ који нас брукају пред гостима у свечаној ложи.

Вукадиновић је очигледно огорчен на српске политичаре који су се уочи утакмице обраћали јавности с позивом да се „Марсељези“ не сме звиждати. Па шта је у том позиву и кампањи лоше и погубно за српски народ? Можда је требало ћутати или правдати примитивизам потребом за вентилом?

Одговор на текст "Истина о четницима" - Владан Миланко
Параноичне фикције су ефикасна оптужба, која се приписује и бољшевицима. Али, тешко је из ове временске дистанце утврдити где је била параноја, а где шизофренија.

Наслов овог текста није под наводницима. Да јесте, то би имплицирало да осим "истине о четницима", где наводници сугеришу да је нешто лажно у питању, постоји нека права истина. Али је проблем што је права и једина истина о четницима само фикција.

Питање г. Марковића, ако су четници били антифашисти, како се догодило да заврше као губитници у Другом светском рату је лажно наивно. Г. Марковић, сигурно зна да су разлози за то чисто политичке и обавештајне природе, и да немају никакве везе са стварним опредељењем четничког покрета.

Поводом текста „Црвени и црни” Ђорђа Вукадиновића
Уместо одговора на бројна спорна питања, аутор је понудио недићевски „реализам”, приказујући га као независног политичара који је, ето, критиковао и Тита и Дражу.

Немогуће је навести све примерe како су ти "играчи" градили каријеру. Добро школовани, са знањем страних језика, из породица са партизанским педигреом, женили су се и Српкињама (по угледу на Броза), како би доказали да су Југословени, а сви су радили на растурању СФРЈ.