Baruština Svetislava Basare

Povodom teksta Svetislava Basare "Marinkova barica" (Danas, 27.12.2013)

Svetislav Basara se do sada okušao u mnogim žanrovima i ulogama. Ali do sada nije delovao kao portparol jednog parapolitičkog instituta za javno-privatnu politiku. Ali kakav institut, takav i njegov portparol.

Očigledno je da je ogoljeni i sve prizemniji pamfletizam Svetislava Basare ne izdisaju jer se sve više služi uvredama, klevetama, difamacijama, ideološkim i politikantskim diskvalifikacijama i to svedoči o njegovoj ne samo stvaralačkoj nemoći. Žalosno je gladati kako se njegov pamfletizam urušava i pretvara u isprazni verbalizam i sve tugaljivije i ispraznije psudopolitičko dociranje.

Pri tome on se, kao po ustaljenom i njemu svojstvenom običaju, nijednom reči nije osvrnuo na suštinu mog teksta o formiranju tzv. Instituta za javno-privatnu politiku, čiji je ideološki inspirator i direktor poznati "naučni radnik" Vladimir B. Popović. Basara nema snage da prepričava glavne akcente iz mog teksta, koji je po njemu oličenje tupoumnosti, bulažnjenja i nepatvorene gluposti. Ako je to tako, zašto je onda potrebno da se Basara uopšte bavi mojim tekstom.

Svetislav Basara

Jasno je da sam ja uspeo da pogodim upravo ono što tu političku grupaciju najviše tangira, govoreći o suštini arkanske politike koju su oni uvek promovisali jer tu o javnom interesu i dobru nema ni pomena. Ali za prljave poslove Basara je uvek na raspolaganju, Krsto Cicvarić (koji je inače bio veoma solidan naučni delatnik) dobio je dostojnog naslednika. Bilo bi suvišno da Basaru poredim sa Perom Todorovićem jer bi to bio nezasluženi kompliment. Ali očigledno je da ovaj tzv. institut za ovog sve nemoćnijeg i sve primitivijeg pamfletistu ne sme biti predmet kritike i raspravljanja. On je u svom "pravedničkom gnevu" otišao korak dalje i pokazao dobro poznatu komesarsku i ideološki isključivu svest i potrebu da bude neprikosnoveni arbitar.

On otvoreno ukazuje uredniku Danasa Zoranu Panoviću na njegovo pravo da odbije tekst i to pre svega tekstove koji se ne uklapaju u njegov princip denunciranja, blaćenja, nipodaštavanja i otvorenog vređanja onih autora koji ne dele njegovu parapolitičku misiju u razaranju srpske mitološke i nacionalističke svesti. Očigledno je da on žarko žudi da ostvari svoje cenzorske namere i želje i tu svoju nameru i ne krije, jer njegovi izanđali pamfleti su sve češće izraz ideoloških diskvalifikacija i denuncijacija nego što mogu da problematizuju svakidašnji ne samo politički život.

Basara se samo uklapa u ideološku rigidnost i jednostranost političke i ideološke grupacije, kojoj još uvek pripada i koju iz sve snage podržava, iako je ona sada na rezervnoj klupi Srpske napredne stranke.