Doktor Ljubomir i mister Živkov

Povodom teksta Ljubomira Živkova "Seksualni plebiscit", Vreme 978

"Čovek ne može ništa da uradi a da ne uvredi bogove, ljude i običaje." Ova stara nesrpska misao, oplemenjena činjenicom da je ovde uvek bilo lako uvrediti i Komitet (bio on komunistički ili Helsinški), pala mi je na pamet dok sam pokušavao da shvatim kako & zašto smo, samom činjenicom da smo preneli jedan tekst izazvali (ne)merljivu duševnu bol u rabu nebožjem Lj. Živkovu, kolumnisti "Vremena".

Uvod i posveta Teofilu: "U Novoj srpskoj političkoj misli Teofilov tekst", ležerno nas uvodi u temu Lj. Ž., a ja srećan što ovog puta makar nismo "Nova srpska policijska misao" (Živkov u "E-novinama"). Reč je o tekstu "Specijalno vaspitani" Teofila Pančića, takođe kolumniste "Vremena", objavljenom (i) na sajtu NSPM-a u znakovitoj (a reklo bi se i samoobjašnjavajućoj) rubrici PRENOSIMO, sa urednom naznakom odakle je tekst preuzet ("Vreme", 26. septembar 2009). Prvo što je pravdoljubivom Ljubomiru zasmetalo jeste fotografija ("čini mu se nepoznatom"). Za našu priču važna je činjenica da je Ljubomir kolegu ipak prepoznao i da nije imao većih primedbi na to kako je Teofil ispao. Zapravo je možda Lj. Ž. samo bio razočaran što nemasmo sluha da se revanširamo za "duhovite" fotomontaže naših urednika kojima "E-novine" ilustruju njegove tekstove: kad mu već nismo montirali kolegu kolumnistu kako paradira u roze kupaćem, utešno je valjalo barem primetiti da je fotografija nepoznata.

Ljubomir u Jelisijumu: "Jeste lepo kad se neistomišljenici poštuju", piše dalje ovaj saradnik (i) "Peščanika" – medija naširoko poznatog po svojoj neotvorenosti za drugo i drugačije – ali, upozorava budno Ljubomir, ne bi bilo dobro da se u tom Internet preštampavanju stigne do NSPM rubrike "ako niste kupili Vreme"?! Onomad je Ljubomiru "život hteo da sa urednikom NSPM-a nastupa pod istom zastavom Vremena" i od tada, reklo bi se, vuče posledice (videti njegov ispovedni tekst "Dobrodošlica za Đorđa Vukadinovića"). Nije, verujem, Ljubomiru lako da shvati kako jedna "desničarska udruga" iliti "Nova srpska fašistička misao" (sinonim za NSPM na "E-novinama", u kojima je Lj. Ž. takođe saradnik) može biti otvorena za različitomisleće. A možda se samo Ljubomiru pogrešno javilo, u opštoj hajci protiv svega što ima prefiks srpski, da se za NSPM sprema lomača, pa da i on, u svojoj nesvetoj neprostoti, pripremi svoj suvarak? Teško je vreme, otkazi pljušte, nikad čovek ne zna kad će mu koji poen zatrebati. U tom smislu nije jasno zašto (ponovo) g. Živkov pokreće priču da je "Vreme svojedobno pomoglo da se Nova srpska politička misao rodi" – da li se time hvali, suptilno cinkari svog "matičnog" urednika ili samo pere ruke & traži oprost Tamo Gde Treba?!

Ju, dete, promaja: Kada smo, na novom sajtu, preneli treći tekst T. Pančića (na starom sajtu to smo uradili najmanje deset puta), imali smo na umu njegovu rečenicu "Njih, međutim, podržava i opslužuje pristojna intelektualna logistika, od sve bizarnijeg serkla NSP mislilaca pa do crkvenog vrha". Dakle, pomenuti smo, a imali smo i repliku (Miodrag Zarković: "Da li smo svi Kerumi?", NSPM); možda je Ljubomiru Ž. ideal počivši RTS koji je objavljivao komentare, a ne i vest koju komentariše, ali mi se na to uže nećemo spuštati. Naime, teško se oteti utisku da Lj. Ž. nastupa kao one starije osobe koje su otoič lelekale po javnom prevozu "ju, dete, promaja – zatvaraj"; ili, rečima kolege mu Teofila "ponosno nasleđujem svoj skučeni, zagušljivi svetić, i ponosno ga predajem dalje, neoštećenog. I odseći ću svaku ruku koja posegne za prozorom, namerna da ga otvori, da prove(t)ri postulate mog ustajalog mikrokosmosa." Kako je dobro primetio jedan NSPM komentator, Teofil je pišući o nama  pre naslikao Ljubomirov i svoj serkl, one kojima je "Vreme" postalo suviše blago i tolerantno, pa su se morali povući na rezervne položaje u vidu "Peščanika", "E-novina" i "Helsinške povelje".

Sudbina bez komentara: Završni nam je udarac Ljubomir probao zadati u vidu optužbe za „napujdavanje komentatora“. Pakleni plan nam je bio – otkriva ovaj mrzitelj intelektualne promaje – da nejakog Teofila bacimo našim jakim i uvek-krvi-žednim čitaocima "da iskale gnev". "Nekoliko čitalaca držalo je Teofilu stranu", nevoljno priznaje Lj. Ž., ali kakva je to demokratija gde svi nisu na Teofilovoj sunčanoj strani?! Poletelo je drvlje i kamenje NSPM komentatora, ceni Ljubomir; ceni ali ne citira, pa ja ponovo na sajtu NSPM-a pročitah 51 komentar na tekst Teofila Pančića. Komentari i komentatori oštri jesu, ali daleko od uvredljivih – u svakom slučaju neuporedivi su s tretmanom kakav NSPM i njegovi urednici imaju u pomenutim drugosrbijanskim glasilima. Tako se, mnim, i na ovom primeru videlo naše uputstvo moderatorima da više paze "tuđe" nego "naše" autore, što se, uz propuste koji se u ovom poslu podrazumevaju (primer s poigravanjem sa imenima i prekrštavanjem g. Pančića u "Teofoba", zbog čega mu se ovom prilikom najiskrenije izvinjavam), uglavnom poštuje – a katkad, bogme, i zloupotrebljava.

Uočite razliku: Sudbina je pas i izvolela je da, istoga dana kada je štampani vapaj ovog pravednika ugledao kioske, "E-novine" urade upravo ovo što je njihov suradnik Lj. Ž. kritikovao: preneli su naš tekst (pod svojim naslovom "Bris Taton nije ubijen!") i komentatorima "poklonili vudu-lutku" (konstrukcija je Ljubomirova). E, sad bi čovek pomislio da je to adut za Lj. Ž.-a – naši komentatori su "bolesni čitaoci NSFM" ("E-novine") dočim su oni na "E-novinama" fini i zacelo europejci, Ljubomir ni sa svešću ni sa savešću neće imati problema – tezgariće (izraz je njegov) i dalje tamo gde čitaoci/komentatori pucaju od mentalnog zdravlja i pristojnosti. Kad ono, prožima već prvi komentar na sajtu "E-novina": "Au bagro bestidna, kako vas nije sramota? Da vas vidim kako bi opravdavali smrt vase nesrecne dece ako ih imate. Treba vas..... Muciti... Duga i veoma bolna smrt... Mnogo bola vama treba naneti... Pa da molite za zivot, a da vas svi slusaju a niko ne cuje..." A kod nas, "fašista" i "bolesnika", naša komentatorska "paravojska" (izraz je opet Lj. Ž.-a) poručuje Teofilu: "Jednostavno je nepopravljiv, na kraju ću reći samo: Bravo Teofile, samo napred! Ipak smo mi Srbi tolerantan narod... A čika Teofil je živi dokaz naše tolerancije, neka ga..." Primećujete li razliku, gospodine Živkov?!

(Autor je urednik elektronskog izdanja NSPM-a)