О тексту Марка Јакшића, или како неистине воде до погрешних закључака

Мој некадашњи страначки друг, Марко Јакшић (у даљем тексту Аутор), човек коме ја, без обзира на све што је о мени говорио и писао последњих неколико месеци, одајем признање на свему што је учинио на одбрани Косова и Метохије је на порталу Србин Инфо објавио 30.4.2017.године текст под насловом „Вучићев омиљени опозиционар – ти мени паре, ја теби функцију председника“. Истог дана званична фејсбук страница Српског покрета „Двери“ (председник г. Бошко Обрадовић, у даљем тексту пропагатори) преноси овај текст, а десет дана касније, са измењеним насловом, али идентичном садржином, сајт Нове српске политичке мисли (главни и одговорни уредник г. Ђорђе Вукадиновић). Овде, признајем, правим разлику, без обзира на сличније политичке ставове онима г. Обрадовића, у односу на оне г. Вукадиновића: Српски покрет Двери је преношењем текста Аутора који није њихов члан, као и коментаром администатора, чврсто стао иза Ауторовог текста и неистина изнетих у њему. На свом порталу, као јавном гласилу, г. Вукадиновић као уредник свакако објављује и текстове са чијим се садржајем не слаже.

Понављам, одговарам само на материјално доказиве неистине, не дебатујем о разликама у мишљењима. Не причам о томе ко је скроман, а ко не, ко кога злоупотребљава, ко како себе или ма кога другог представља. Свако од нас говори својим наступима у јавности и приватном животу о ономе о чему жели. И наравно, можда и више говори о себи.

Лаж прва:

Лаж је да сам добио било какав новац како бих се кандидовао за председника Србије (Аутор каже „тај резултат доноси председничком кандидату зараду од неколико стотина хиљада евра“), на рачун или на руке, свеједно. Неистина је да сам од кандидатуре имао ма какве финансијске користи. Позивам ма кога ко може да докаже супротно, да изнесе доказе јавно, а да их онда упути надлежном Тужилаштву. Новац за изборне кампање се уплаћује на рачуне које отварају странке, ти се трошкови правдају у извештајима Агенцији за борбу против корупције и то и Аутор и пропагатори знају.Решили су да лажу. Због чега?

Лаж друга:

Лаж је да је РИК на било који начин фалсификоваомој изборни резултат на председничким изборима. Аутор каже, говорећи о њему: „Сви кажу да је овај изборни резултат достигнут захваљујући Вучићевим изборним манипулацијама“. Ако Аутор има ма какав доказ, нека га изнесе јавно, и упути, након тога, Тужилаштву. Интересантно је да нико у РИК-у, укључујући и опозиционе представнике, није говорио о томе да су избори покрадени за моју маленкост. Уосталом, шта значи „сви кажу“? Недолично је да се као аргумент користи политикантски трач.

Лаж трећа:

Лаж је да „ДСС заједно са Дверима на парламентарним изборима 2016. године по РИК-у није прошла цензус за једну четвртину једног гласа“, као што Аутор збори на НСПМ-у. ДСС и Двери су прошли цензус. Отуд и посланици у Народној Скупштини.

Лаж четврта:

Лаж је да поседујем „три велика стана са по више од сто квадрата у Београду“, нити је КРИК на који се Аутор позива то објавио. Пошто на исти начин на који је Вучић то њему радио, Аутор жели да дебатује о мојој имовини, читалац овог текста ће ми дозволити следећи кратак осврт.

Нико у мојој породици није био члан СКЈ. Мој отац је избачен са посла због одбијања да у СКЈ уђе. Због тога је морао да тражи посао у страним фирмама и у њима провео, више у печалби, него у земљи, највећи део свог радног века. Зарадио је, у иностранству, довољно да купи некретнине и да, након погрома који је трајао од 1945. над мојим претцима, има мирну старост. Да не зависи од тога хоће ли му Вучић смањити пензију или не. И ја се свог оца и тога што је он печалбарио не стидим. Поносан сам на њега.

Моја породица, моји родитељи, нису откупили по повлашћеним ценама ни један једини квадрат државних или друштвених станова. И једина промена у укупној имовини моје породице од 2000. године до данас јесте један једини стан који сам купио ја, на кредит, који сам враћао радећи истовремено два посла- један на Универзитету, други, осам година, у фармацеутској индустрији, јер хемичар сам побогу, краће као потпредседник компаније, а дуже као директор извоза у Африку и Азију. Дакле никакве везе у свом послу нисам имао са ма каквим властима у Србији. Ни „жутим“, ни садашњим. Све што моја породица, ма ко у њој, осим тог, једног стана, поседује је стечено пре 2000. године.

Лаж пета:

Неистина је да поседујем оф шор фирму на Кипру. Ако Аутор или пропагатори текста нађу оф шор фирму на Кипру, или било какву мој фирму у иностранству са жиро-рачуном, или било који мој приватни жиро-рачун у иностранству, спреман сам да им све приходе те фирме или тих фирми, и сав мој новац који је на рачунима у иностранству, исплатим Аутору и пропагаторима и то помножене са милион. Биће ми лако. Јер сваки број помножен са нулом даје нулу.

Поседујем фирму у Београду, порези на њене приходе се плаћају у Србији, бавим се оним чиме сам се бавио и пре, извозом у Африку и Азију, и нажалост, фирме које ме ангажују, барем до сада, су из иностранства. Жао ми је што ме, вероватно јер нисам политички погодан, не ангажују фирме из Србије, што не доприносим српском извозу.

Пошто је иначе потпуно јасно да Аутор и пропагатори заправо доводе у питање моје елементарно поштење, замолио бих да нађу ма кога или наведу ма коју ситуацију у којој сам украо и један једини динар од ма кога, или био умешан у ма какву коруптивну радњу.

Лаж шеста:

Неистина је да је седница председништва Демократске странке Србије на којој је расправљано о власти у Београду, у време када сам био вршилац дужности председника, одржана телефонски. Трајала је дуже од два сата и то знају сви чланови председништва, већина од укупног броја, који су тој седници присуствовали.

Лаж седма:

Неистина је да сам ма када, са било ким из СНС-а или ДСС-а договарао ма коју коалицију са СНС-ом или ДС-ом, ма где након последњих локалних избора. Нити је то био мој посао, нити моја дужност. Нисам то чинио ни на Врачару. Ако Аутор и они који су иза овог текста стали имају и једног јединог сведока за ову тврдњу молио бих да на њега укажу. Немају га, јер га не могу имати. Не може се сведочити нешто што се није десило.

Лаж осма:

Неистина је и политикантско је подметање да сам изјавио да се залажем не за промену власти, већ за промену политике. Мала претрага онога што је изречено, а не онога што је неко чуо, желео да чује да се не залажем за промену власти, или умислио да је чуо, па пренео, то говори:

30.3.2017:

https://www.youtube.com/watch?v=O_7Y18IuWXA

5.3.2017:

https://www.youtube.com/watch?v=A0mH5dXlW18

Сасвим јасно, промена политике је Србији неопходна, онако како је била насушно потребна и 2012. године. Предуслов за то је промена власти. Друго не доводи неопходно до првог. Видели смо то 2012. године.

Лаж девета:

Аутор тврди да је „велики број чланова Главног одбора странке 2014. године указивао да је Александар Вучић изборном крађом избацио ДСС из Парламента“. Заборавља да каже да је, унутар страначких тела, постојала сагласност о изборним махинацијама које је власт чинила, али није постојало јединствено мишљење о квалитету доказа којима је ДСС, више од месец дана након одржаних избора, располагала. Ако је већина за изгласавање ма какве одлуке, па и на Главном одбору, постојала могла је да сваку одлуку предложи и да изгласа. Није Ауторово мишљење било већинско, па чак није покушао ни да предложи Главном одбору тачку дневног реда којом би се дефинисао став странке према изборној крађи 2014. године. Као вршилац дужности председника Демократске странке Србије сам више пута, на Председништву пре свега, био прегласаван. И то је било у реду. И то је демократија. Увек сам спровео све одлуке већине.

Лаж десета:

Нећу дебатовати, јер мислим да је то ружно, о свом здравственом стању. Дозволиће ми се право на мишљење да се ради о дубоко личној ствари, али бих волео да су Аутор и пропагатори текста у праву у вези са мојим здравственим стањем.Нажалост нису. То знају и београдски (укључујући др. Рашковић Ивић, која ће ми опростити што је спомињем, први ју је споменуо Аутор у свом тексту 30.4.2017. године), и лекари у иностранству. То знају и запослени по аеродромима и хотелима које сам походио.

Сама чињеница да неко ко је лекар, ортопед, а Аутор то јесте, има потребу да јавно дебатује о нечијем здравственом стању, говори, више него ма шта друго, о њему самом.

Коначно, и за крај, мало о тропарима и свецима, које Аутор спомиње. Нисам светац. Грешан сам човек, чиним и добре и лоше ствари. Не судим другима. Има ко ће то чинити. Верујем да свако од нас најбоље говори о себи. Својим животом, поступцима, речима. Никакав ми тропар и никакви биографи не требају.

Грех је сведочити лажно на ближњег свога. Аутор текста и пропагатори текста могуће за ово нису чули. Не љутим се.

У Вучићевој земљи лажи, у земљи у којој државна статистика лаже о проценту незапослених, председник владе о томе да је потписао споразум који гарантује да јединице „Росу“ не могу да уђу на север Косова и Метохије, директор „Ер Србије“ да је гориво за авионе поскупело 50% у последња три месеца, а водећи економисти да се, када је хладније, троши мање струје, текстови, попут оних Ауторових, нису ништа чудно.

На Јакшићеве лажи више нећу одговарати. Нашој се преписци само власт радује.