Polemika o SANU, (ne)postojećim kriterijumima i „besprizornim napadima“

Slobodan Divjak:  Odgovor Vladimiru S. Kostiću, predsedniku SANU - Kukavičko izbegavanje odgovora na jasna pitanja

10. oktobar 2018.

U svom tekstu „Moj odgovor na ponovljene i besprizorne napade na moju ličnost“, predsednik SANU Vladimir Kostić poslužio se otrcanim trikom – napad je najbolja odbrana.

Naime, on nije odgovorio ni na jedan moj argument o njegovom kukavičkom pokušaju blokade kritičkog potencijala institucije na čijem je čelu, već je pokušao da obezvredi moralni integritet moje ličnosti na osnovu iskonstruisanih optužbi na moj račun.

Njegove optužbe na moj račun imale bi pokriće da sam ja kojim slučajem pokušao da iskoristim svoje dugogodišnje prijateljstvo sa Karelom Turzom da izvrši, iz prijateljskih razloga, pritisak na svog gimnazijskog drugara (Vladimira Kostića) da se on založi za mene kao kandidata za novog člana Akademije. Međutim, to je potpuna laž, jer sam ja Karela Turzu, koji mene i moje principe kojima sam se rukovodio i na poslu i životu poznaje izvanredno dobro, zamolio da Vladimiru Kostiću pošalje moje najbitnije naučne reference. Dakle, da mu pošalje predlog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za moju kandidaturu, listu citiranosti, broj mojih učešća na međunarodnim i domaćim konferencijama i kasnije četiri pečatirana sertifikata o tome da će moji tekstovi u 2018. biti objavljeni u četiri strana jezika: jedan na makedonskom, dva na bugarskom (časopis Diogen) i jedan na engleskom – u Balkan Journal of Philosophy (kad je reč o ovom poslednjem časopisu koji ima visok rejting u Evropi, moj tekst „Communitarianism, multiculturalism and liberalism“ objavljen je na poziv glavnog urednika redakcije, prof. Petrova, da napišem uvodnik u raspravu o toj temi koja će biti razmatrana u narednim brojevima toga časopisa uz učešće evropskih teoretičara).

Dakle, pošto sam sumnjao u to da će oni koji su zaduženi za glasanje uopšte čitati predloge institucionalnih predlagača i knjige predloženih koje su poslate (prof. Milan Brdar je javno potvrdio moje sumnje), zamolio sam kolegu Turzu, u čiji moralni integritet nisam nikada sumnjao, da moje reference prosledi predsedniku Akademije za koga sam tada verovao da je korektan čovek i da može da ima kontrolu nad procedurom izbornog procesa. Mnogi naši teoretičari, ne samo filozofi, koji imaju uvid u mojih osam knjiga koje sam napisao i u njihov odjek u zemlji i u inostranstvu, smatraju da sam ja jedan od najcitiranijih živih srpskih društvenih teoretičara. Dakle, ja nisam tražio ni od koga u Akademiji bilo kakvu vrstu protekcije, tj. favorizovanja moje ličnosti iz vanteorijskih razloga već samo to da se poštuju kriterijumi koje je ova ustanova propisala (zašto bih inače slao posredstvom Karela Turze njenom predsedniku sve svoje najbitnije reference – to nije manir onih koji su skloni protekciji i korumpiranju; oni prikrivaju ili falsifikuju podatke o vrednosti svoga stvaralačkog opusa; pošto imam lični sajt, ti podaci su na transparentan način dostupni stručnoj javnosti).

To što je Karel Turza Vladimiru Kostiću posredstvom mejla napisao, bar kako to navodi predsednik SANU, „mislim da je Slobodan Divjak danas jedini ozbiljni filozof u Srbiji“ – nije ni u kakvoj vezi sa nekim mojim pritiscima na njega (sa sadržinom toga mejla nisam uopšte bio upoznat). On to može lično da potvrdi. On to možda zaista misli, ali to je njegov subjektivni stav koji može biti uslovljen i time što nas vezuje dugogodišnje blisko prijateljstvo koje nije bilo prekinuto ni u vremenima kada ovde nije bilo baš mnogo popularno biti prijatelj sa Hrvatom. U Trećem programu Radio Beograda u kojem smo dugo zajedno radili razvijan je duh pošalica i zafrkancije kojim je prožeta i naša uzajamna prepiska.

Uostalom, u mojim tekstovima o skandaloznom kršenju procedure u izbornom procesu novih članova Akademije ja nisam ni pominjao predsednika SANU. Prvi tekst o hipokriziji njegovog javnog delovanja kao predsednika SANU napisao sam tek posle članka urednika Informera gospodina Vučićevića koji je završen nesvakidašnjim veličanjem čelnika naše Akademije. Od toga veličanja, koje nedvosmisleno svedoči o tesnoj sprezi prvog čoveka SANU sa vlašću, Vladimir Kostić se ni ovoga puta nije uopšte jasno ogradio. Kao što nije nijednom rečju odgovorio na moja pitanja koja ni za jednu normalnu i nezavisnu ličnost ne mogu imati „tabloidni“ karakter. Kakav je njegov stav, kao predsednika SANU, o stanju medijskih sloboda u nas? Da li smatra da u našem ustavno-pravnom poretku postoje garancije makar za minimalnu nezavisnost sudstva. Kakav je njegov odnos prema zaključcima Venecijanske komisije o tom pitanju?

Očiglednim izbegavanjem odgovora na ta i slična pitanja on samo potvrđuje svoju sklonost ka oportunističkom kukavičluku kakvu do sada nije ispoljavao nijedan naš predsednik SANU.

Slažem se sa Basarom da je stvaralaštvo glavna svrha Akademije, ali stvaralaštvo ne može biti odvojeno od kritike. Kant je ušao u istoriju filozofskog stvaralaštva pre svega zbog svoje sada već čuvene tri kritike (Kritika čistog uma, Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja). Kako sam pročitao u jednom Zborniku dokumenata, Vladimir Kostić je u godini pre svoga izbora (2014) bio krajnje plodan: ako se dobro sećam, objavio je tada 40 naučnih radova. Vredelo bi ispitati u koliko je od tih radova bio jedini (ili prvi) autor, a u koliko dopisivač ispod tuđih članaka?

Vladimir S. Kostić: Moj odgovor na ponovljene i besprizorne napade na moju ličnost

8. oktobra 2018.

Poštovani gospodine Petroviću, Molim Vas da objavite moj odgovor na ponovljene i besprizorne napade na moju ličnost, koje, iz Vama znanih razloga, u kontinuitetu dozvoljavate. S poštovanjem, Akademik Vladimir S. Kostić P. S. U prilogu su kopije pisama na kojima baziram svoj odgovor.

U jeku napada na moju malenkost, koji su od napada na predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) skliznuli u napade na mene kao moralno dvoličnog i posrnulog pojedinca, kolega u SANU me je podsetio na mudre reči našeg velikog pisca koje ću pokušati daparafraziram: Kada te neko lažno optuži, imaš dva izbora: da odgovoriš ili da neodgovoriš. Ako odgovoriš, javnost će zaključiti da si kriv, pa se zato braniš, a ako ne odgovoriš, ista javnost će reći da je jasno da si kriv čim ćutiš. Međutim, posle serije nekontrolisanih i uvredljivih napada od strane filozofa Slobodana Divjaka, osobe koja me ne poznaje (sem susreta u okolnostima u kojima je sam tražio moje mišljenje, a ja mu izašao u susret), njegov rečnik i stil me je oslobodio „obaveze pristojnosti“, prinudivši me da sa ozbiljnim osećajem nelagode ukažem na poziciju osobe koja me je eksplicitno proglasila moralno dvoličnim.

Naime, sa samom početku izbora, zajednički prijatelj, inače profesor na fakultetu na kome radim, tražio je da mi dostavi biografiju i spisak radova gospodina Divjaka. Ja sam mu objasnio da se ja ne mogu mešati u izbore, posebno ne na taj način, ali je zajednički prijatelj dokumenta sa kratkim pismom samoinicijativno ostavio sekretarici Klinike za neurologiju. U kratkom pismu je napisao: „Ne zameri što ovako ne poštujem tvoj principijelan stav o nemešanju u izbore, ali ti, ipak, prosleđujem deo skorašnje prepiske sa Slobodanom Divjakom… Tek da budeš obavešten (i) o tome – ništa više… P.S. Znam da i on ima visoko mišljenje o meni, no molim te, jer nisam u toj priči, zanemari njegova obećanja…“

Pošto me je poslednja rečenica zbunila (kakva obećanja?) prelistao sa dostavljeni materijal u kome se nalazio i očito namerno ostavljeni mejl gospodina Divjaka zajedničkom prijatelju: „Dragi K, šaljem ti Predlog za moju kandidaturu za Akademiju Instituta zafilozofiju i društvenu nauku koji bi trebalo da 10. januara usvoji njihovo Nastavno veće. Obavešten sam da će taj Predlog sigurno biti prihvaćen. Ako ti nije neugodno, zamolio bih te da ga pokažeš Kostiću kako bi eventualno „lobirao“ za mene. Ovoga puta za kandidate Odeljenja društvenih nauka glasaće i tri člana iz srodnih odeljenja u određivanju kojih će pretpostavljam učestvovati i Kostić. Ako kojim slučajem „prođem“, na sledećem konkursu ti ćeš biti kandidat koji će biti predložen iznutra, iz Akademije. Krajnje je vreme da bivši članovi Trećeg programaupute to Odeljenje na put njegovog ozdravljenja. Srdačan pozdrav, Žoki“.

Ja sam iz redova, koji su u više detalja netačni, a koje sam bio prisiljen da citiram izvukao zaključak o moralnom kredibilitetu filozofa Slobodana Divjaka i sa njim neću ni u kom slučaju polemisati (sa mržnjom se ne polemiše). Pokušao sam da iskoristim priliku da ćutim i time poštedim tabloidizacije i sebe i gospodina Divjaka, ali me je on lišio prava na uzdržanost.

Neka za utehu Divjaku i njegovim mentorima služi moje priznanje da mi je daleko od pameti da sebe smatram intelektualcem (posebno ne najvećim) i da njegove „istine“ o meni neću opovrgavati (zahtevao sam od administracije SANU da svi njegovi tekstovi u kojima sam pominjan, naravno uz kraći komentar, budu dostavljeni svakom članu SANU). Jer, o mom priznanju, ali i o njegovim „istinama“ o meni odluku može doneti samo SANU.

(Danas)

Videti još: Slobodan Divjak: Kršenje konkursne procedure i svih svetskih standarda za prijem novih članova u SANU

SANU: Izborni ciklus uz insinuacije, uvrede i nedobronamerno podmetanje medija