Avgust 2018. doneo je pojačanu histeriju tabloida, na čijim se stranicama ređaju sudbonosni događaji i kataklizme, dok je predsednik Vučić čak u jednom trenutku najavio povlačenje iz politike zbog izdaje unutar SNS!

Pošto je Vrhovnik najavio da je njegov plan za Kosovo, koliko od juče, da se ubuduće i on "pravi blesav", pošto je već vizionarski konstatovao da se i svi mi, građani Srbije, uključiv i Crkvu plus međunarodnu zajednicu, pride, "pravimo ludima"

Istorija pokazuje da je zajednička borba moguća. Tokom bitke na Sutjesci 1943. borili su se protiv nemačkog nacizma i Srbi i Hrvati, kao jugoslovenski partizani. Komunistička partija uspela je u nemogućim uslovima da nametne koncept nadnacionalne socijalne emancipacije koja je uključivala i nacionalnu ravnopravnost, bratsvo i jedinstvo.

Onima koji u tome vide „nacionalizam“, mogu samo da poručim da su u dubokom nesporazumu sa srpskom nacijom, i da dok ne progovore već jednom o višedecenijskom nasilju i nepravdi prema Srbiji i Srbima, ostaće samo mizerni autošovinisti i autokolonijalisti, ma koliko živeli u deluzijama da su „internacionalisti“ i „antiimperijalisti“

 Govoreći o problemu saradnje Srbije i NATO-a, ekspert je podsetila da je upravo Vučićem režim prešao na najviši stadijum saradnje sa Severnoatlantskom alijansom pod nazivom IPAP, da je upravo aktualni predsednik Srbije potpisao tehničke protokole uz glavni sporazum SOFA, bez kojih ovaj dokument bi bio samo „mrtvo slovo na papiru“, a pre toga bio je sklopljen niz sporazuma, uključujući potpunu razmenu informacija sa američkim specijalnim službama

Da li je, dakle, moguć antirežimski protest bez Kosova? Nije! Pitanje Kosmeta ne samo da predstavlja žižnu tačku svih nepočinstava, mahinacija, i zlodela aktuelnih vlasti, ne samo da stoji u temelju sistemskog gaženja ustavnih i zakonskih prava građana Srbije koje se zatim prenose na sve ostale domene politike, nego istovremeno predstavlja centralno političko pitanje Srbije i srpskog naroda

Budućnost srpske levice je vezana za jedno pitanje, koje je, bojim se, samo naizgled jednostavno. Trebalo bi da ga sebi postavi svako ko veruje u solidarnost, društvenu jednakost i pravednu raspodelu, kome je srce na strani onih koji su na društvenom dnu ili malo iznad njega. Šta mi je glavni cilj – vrlo, „građansko“ Ja ili dobrobit poniženog naroda? Nažalost, ne može i jedno i drugo.

Vučiću nikad nisam verovao. Nisam mu verovao da je iskreni srpski nacionalista, velikosrpski radikal, kao što mu ne verujem ni sada da je iskreni evroatlantski fanatik. On igra svoju predstavu, za koju u tom trenutku misli da može da prođe, da bude prihvatljiva i da mu donese u ovom trenutku što duži boravak na vlasti.

 Zahvaljujući autonomaškoj konfuziji, koja je po svemu sudeći izazvana namerno, AP Vojvodina se i danas finansira onako kako se mora. Njeno finansiranje se vrši pretežno republičkim sredstvim i više liči na republički servis za isplate nego na finansijsku autonomiju. Finansiranje se vrši u okvirima koji postoje, pa je pretežno regulisano budžetskim, a ne poreskim instrumentima. Autonomaška upornost da se finansiranje Vojvodine reguliše pre zakonskog regulisanja pitanja od pokrajinskog značaja i imovine pokrajine je gradnja kuće koja počinje od krova 

Štampaju se propagandni materijali, usmereni na pristupanje Srbije NATO-u. Kako bi se razumela logika borbe, koja se vodi za umove građana Srbije, treba pažljivo proanalizirati događaje druge polovine februara.