Svakoga ko je do neke mere upućen u srpsku levicu može zbuniti opservacija Branka Pavlovića da je „Srbiji potrebna partija radikalne levice“. Sa jedne strane u Srbiji već postoji nešto slično levoj partiji, sa druge, svaka aktivna levica danas predstavlja antitezu Srbiji.

Savez za Srbiju je u stvari savez onih koji Srbiju vide kao demokratsku i slobodnu zemlju, a ne kao autokratiju jedniog čoveka. Ako ga ne napravimo, mi zapravo dajemo pravo Vučiću da radi ono što je naumio.

Tako će, po svemu sudeći, u završnici eks-jugoslovenskog slučaja SAD potvrditi ono što je za pažljivije analitičare njihovih posthladnoratovskih spoljnopolitičkih angažmana širom planete bilo evidentno i u njegovim ranijim fazama – da su se, slepo sledeći svoje vulgarno shvaćene nacionalne i državne interese, samoproizvele u najvećeg i najdoslednijeg srpskog političkog neprijatelja od okončanja Drugog svetskog rata naovamo.

 Da li je moguće, da čovek zna napamet Briselski sporazum, a da ne zna šta u njemu piše? Da li je moguće, da najbolji student prava u istoriji pravnog fakulteta u Beogradu, i najbolji nezapošljeni diplomirani pravnik u Srbiji, ne razume ono što je morao pročitati bar nekoliko desetina puta, pre nego što ga je naučio napamet!? Ili možda zna odlično šta tamo piše, ali nas svesno i namerno gleda u oči i laže

 „Moje pleme snom mrtvijem spava,

suza moja nema roditelja,

nada mnom je nebo zatvoreno,

ne prima mi plača ni molitve”

Petar Petrović Njegoš 

Većina učesnika u unutrašnjem dijalogu se zalagala za „status kvo“ i „čekanje bolje prilike“. Međutim, Vučić je izneo da on odbacuje većinski stav učesnika dijaloga. Srbija neće dobiti „ništa“ ako se posluša većinski stav učesnika dijaloga, već će samo „izgubiti“ kazao je srpski predsednik.

„Premijer Srbije Aleksandar Vučić je odigrao sjajnu ‘šahovsku partiju’, zahvaljujući kojoj smo došli do jučerašnjeg sporazuma. Sporazum iz Brisela nije samo rezultat jednokratnog napora, već mudre i promišljene politike", rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

„Šef srpske diplomatije Ivica Dačić morao je ranije dobro da razmisli pre nego što je, kao premijer, stavio potpis na Briselski sporazum, čije su posledice katastrofalne, jer je njime ugasio sve srpske institucije na Kosovu i Metohiji.

Problem tzv. Kosova se može „rešiti“ samo i isključivo u diktaturi. A i tada je pitanje da li je to, po formi izdajničko, a po sadržini samouništenje, ostvarivo. Kada bi postojale makar elementarne osnove demokratije u našem javnom prostoru, nikakvo „rešenje“ ne bi bilo moguće, a zagovornici bi bili pohapšeni.

 U mnoštvu stavova koji prate analizu lokalnih izbora u Beogradu posebno se ističe ocena da su oni pokazali potpunu nemoć i veliki krah etabliranih političkih stranaka. A posebno je istican politički i izborni debakl Demokratske stranke koja prvi put nakon uvođenja višestranačkog sistema nije uspela da uđe u Gradsku skupštinu Beograda. Mogli smo čuti od predstavnika ove koalicije koju je predvodila Demokratska stranka da se u stvari pokušava stvoriti politička scena u kojoj neće biti mesta za političke stranke bez kojih je nemoguće da funkcioniše stabilan demokratski sistem