Драги мој поштовани Никола Селаковићу, није право питање одакле Наташа Кандић и Соња Бисерко (а ја бих додао и Соња Лихт, Борка Павићевић, Јелена Милић, Иван Вејвода, Милан Антонијевић, и сви остали) сада одједном (задњих неколико дана) на истој страни са „неким несрећним члановима СПЦ“ (како ви рекосте).

 Нове „Олује" на Косову и Метохији неће бити. Мир за Србију и српски народ јесте највиша вредност. Осим нас, који смо томе искрено посвећени, очување мира у нашој јужној покрајини јесте и примарни задатак мисије КФОР и НАТО

Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније.

 Изгледа да ојађеном Српском народу и читавој СРБИЈИ (за коју се толико „бусате у прса“, као да је она ваша „прћија“ и „феудални посед“) остаје још да спроведете, тј. изманипулишете (а ви сте мајстор у томе), фамозни „референдум“, да би њиме подметнули Српском народу вашу издају као његову самоиздају, за коју ће опет он, а не Ви, бити крив

За нас је најбитније да пренесмо поруку која је заиста истинита – а то је да Русија неће стати иза сваког решења које Александар Вучић направи, већ само иза оног које је у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и уставно-правним оквиром Републике Србије

Руска страна је на крају врло јасно још једном потврдила свој став да: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа‘ с косовско албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија‘ и други покушаји ове врсте, категорички су неприхватљиви“.

 Оваква хајка на Славишу Ристића од стане актуелне власти у великој мери подсећа на ону која је вођена против Оливера Ивановића. Оливеру Ивановићу су прво запалили кола. Потом су му упали у стан и напали породицу – и на крају га ликвидирали. Што се Ристића тиче, против њега се, за сада, води бесомучна кампања и бачене су му бомбе на кућу, која је такође изрешетана митраљеским рафалима. Треба ли да нагађамо шта је следеће?

Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

 Под којим смо ми то околностима и условима, господине министре, спремни да прихватимо независност „Косова“? И да ли уопште смеју да постоје такве околности?

Евроинтеграције Србије су од почетка биле велика заблуда, чија се контрадикторност најбоље очитавала у пароли „и Косово и ЕУ“. Управо су земље ЕУ, као партнери САД у НАТО, биле ангажоване на насилном и противзаконитом одвајању аутономне покрајине Косова и Метохије.