Ово није био први пут да Политика нетранспарентно мења власника. Многи су заборавили како је уопште ВАЦ ушао у ову новинску кућу. Тачно пре десет година немачки новински гигант је постао власник 50 одсто новина Политика.

Преведено, Н. Н. лицаодлучила су да те зомби рачунаре усмере на нашу Интернет презентацију: проблем је што систем не може да препозна је ли то легитимни захтев посетиоца сајта или пак рачунар неке фризерке из Мериленда.

Позивати се на велике изборне победе губи смисао пред неумољивом страначком рачуницом и њиховим „принципијелним“ договорима да се власт на локалном нивоу саобрази новоуспостављеној већини у републичком парламенту. Толико вреди изборна воља грађана. 

И дошао тако, чио & мио, Т. П. у "Утисак", на Б92 – територију давно ослобођену – кад тамо, осим поменутог Ђ. В., и неки гледаоци који узеше себи за право да Теофилу одговоре на његов начин.

Нови министар одбране Александар Вучић већ је за непуних два месеца за Војску Србије учинио далеко више него његов претходник Драган Шутановац за шест година од како је био на месту министра одбране. Војни контакти и сарадња са Русијом су били најблаже речено млаки и чисто формални.

Ђурђев и Паровић нису ни бољи ни гори него пре пар месеци, и сада је очигледно да су напади на њих као и искључење из покрета, те кампања која је покренута и која траје, у блиској корелацији са покушајем очувања постојеће структуре у новосадској власти.

Лицемерно и испразно звуче изјаве о потреби очувања јединства странке и позивање на унутарстраначке дебате којих одавно нема. Исто важи за анализе које се у ДС тако интензивно спроводе а да их при том нико до сада није ни омирисао ни видео.

Пред председником Николићем је тежак пут и он, нажалост, нема готово никакву шансу да остане упамћен у историји по великим постигнућима. Он може само да грађанима Србије покаже да се у политици може бити елементарно искрен и поштен, да се не сме потцењивати њихов разум.

Када је у питању Нови Сад, ЛСВ не задовољава наше, али и интересовање међународне заједнице, којој је упућен апел који, несумњиво, представља “интернационализацију” чим се тражи уплитање страног фактора у простор одлучивања носиоца суверенитета у Републици Србији.

Главна Ивицина шанса за избављење из мишоловке у којој је само себе утерао јесте евентуални фронтални сукоб између Николића и Вучића, или, пак, буран развод између Тадића и Ђиласа.