Поводом "тајног" финансирања Двери, морам да признам да смо за ових годину дана постали милијардери. Колико смо сазнали из "добро обавештених кругова" и разноразних медија, Двери су добиле знатну финансијску помоћ.

Каже наш народ: „Само празна канта звечи“. То значи да они који се највише бусају у војвођанске груди и који су до сада успели да остваре завидну каријеру у професији војвођанин, у ствари највише лажу и најмање им је стало до Војводине.

Величина Војине промене лежи и у чињеници да се напушта једна политика којој је и сам допринео. Она се не напушта преко ноћи, већ посматрањем стварности широм отворених очију. И она се не напушта ради стицања јефтиних политичких поена, већ због дубоког сагледавања стварних интереса Србије.

Пошто постаје јасно да је том режиму било једино битно ко је за њега, невезано за идеологију (која стварно није ни постојала), пада у виду целокупно моралисање о „непријатељима државе“, јер је то била (и још увек јесте) релативна категорија.

Дуел Додика и Јовановића пред целом нацијом је послужио да се једном за свагда демистификује мантра о „погубности српске склоности према митовима, стереотипима и црно-белом погледу на свет“.

Овде је реч о народу коме се његови крвници и непријатељи који и даље черече Србију представљају као пријатељи и „партнери“, а његов једини искрени пријатељ Русија представља као крвни непријатељ.

Срби су се са референдумом, а и са другим демократским тековинама, поново сусрели тек по укидању једнопартијског система и увођења плурализма и стварања претполитичког друштва у бившој Југославији.

Био је потребан бескрајан низ лажи, искривљавања и прећуткивања да би се у јавном мњењу пласирала и потом формирала тако поједностављена верзија догађаја. Има нас који упорно раскринкавамо те лажи, али оне још увијек бујају као и прије.

Кад је реч о сепаратизму, мислим да је то у Србији завршена прича. У Војводини, ипак, убедљиву већину имају Срби и Црногорци. Мислим да се тешко може ситуација са Косова пресликати на Војводину.