Nama ne trebaju novi izbori da bi birali stare lopove, nama je potreban novi – pravedniji sistem. Nije bitno da li će se taj sistem zvati demokratija, komunizam ili socijalna država. Imena su nevažna, jer su u ime demokratije i komunizma činjeni neki od najvećih zločina čovečanstva.

Ovim Zakonom načinjen je jednosmeran put novca od građana ka budžetu po veoma visokoj ceni. Građani imaju kazne i obaveze, a nemaju prava i slobode. Pri tom i dalje će biti nesreća i sudara, jer pooštravanje kaznene politike može dovesti do torture, ali ne može rešiti problem.

Glavni problem je to što državni sekretar Marko Karadžić najgrublje vređa i kleveće DSS, kao i njene članove, simpatizere i birače, dakle, vređa građane Srbije. To što iznosi tako očigledne neistine,  ne umanjuje njegovu odgovornost.

Nastup hrvatske delegacije i stav hrvatskog državnog vrha još jednom je pokazao da je njena politika suprotna osnovnim interesima Srbije, a da je njen državni vrh spreman na sve da bi ostvario korist na račun Srbije i naneo nam što veću štetu.

Kad se, samo, sjetimo svega onoga što je pratilo stupanje na snagu Prelaznog sporazuma, koja su lica učestvovala u tragikomediji i šta je sve rečeno, ostaje nam, jedino, da dignemo ruke od politike i posvetimo se pecanju.

Basara ima funkciju „korisnog idiota“, koji se upotrebljava kao „ratni ovan“ prilikom juriša na institucije, simbole i predstavnike „srpskog nacionalizma“. Niti je Basara, u svojoj suštini, hrišćanin i desničar, niti je Druga Srbija, u svojoj suštini, evropska i racionalistička.

Tadić i njegova vlada mogu da se pravdaju da ih je narod Srbije podržao u želji da se Srbija jednog dana učlani u EU. Ali Srbija nikad nije pristala, niti dala mandat Tadiću da trampi Kosovo i Metohiju i Vojvodinu za nekoliko bezviznih putovanja po EU.

Čerupanje budžeta se može nastaviti, jer se pitanje odgovornosti ozbiljno i ne postavlja. Poreski obveznici mogu samo nemo da posmatraju kako se krčme poreski prihodi i krši zakonska procedura.

Dva Bojana i jedan Nenad uveravaju kako nema potrebe da brinemo "jer u Vojvodini ne postoji separatizam". Prosto čovek ne može da se ne seti legendarne replike Taška Načića iz filma "Ko to tamo peva", kada uverava Paju Vujisića da mu je puška zakočena, a sekund kasnije probuši krov na autobusu.

Ukoliko nacionalno orijentisana opozicija želi da bude ozbiljna alternativa vladajućem bloku, ujedinjenje mora ostvariti što pre. U tom slučaju, opozicioni front bi, formulišući zajedničku platformu izlaska iz ćorsokaka, mogao probuditi dobar deo građana iz apatije i beznađa.