Početna strana > Rubrike > Politički život > Carevo novo ruho - Prevara je delimično uspela
Politički život

Carevo novo ruho - Prevara je delimično uspela

PDF Štampa El. pošta
Duško Kuzović   
ponedeljak, 19. septembar 2022.

Događaji u subotu 17. septembra povodom parade skinuli su i poslednji veo sa svih ličnosti koje vrše okupacionu vlast u Srbiji ili učestvuju u toj farsi. Svi su, sticajem okolnosti ili nečije perfidne političke veštine, pokazali razloge delovanja na političkoj sceni, suštinu namera i izvore ponašanja. Ovo je samo početak procesa totalnog ogoljavanja ko upravlja vlastima i početak nove faze u ponašanju okupacionih vlasti prema građanima.

Za građane će to značiti porast represije, posebno policijske brutalnosti, ćutanje administracije na protestna pismena, potpuno uklanjanje pravde iz života, smrtonosno snižavanje prihoda, neosnovan porast troškova života radi izgladnjivanja građana, povećanje informativnog bombardovanja medijima, dalje razvlašćivanje organa lokalne samouprave, centralizaciju odlučivanja na par adresa u Beogradu, isključenje velikog broja ministarstava iz procesa donošenja odluka, porast korupcije (maskira se razaranje sistema odlučivanja i destimuliše otpor), dalje smanjenje efikasnosti zdravstva, brutalne promene u školskom programu, pojačavanje podrške socijalnim grupama-projektima (LGBT, radikalni feminizam, zeleni, itd), potpuno ukidanje prava radnika, nove projekte radi podela u društvu, i tako dalje. Slike brutalnog terora, poput onih iz Španije i Čilea, koje je čovečanstvo zgroženo gledalo u 20. veku neće još biti u Srbiji, ali će rezultat biti još strašniji. Kampove i stadione, u kojima će biti sakupljani neistomišljenici režima (okupacionih vlasti), možemo očekivati u ovoj fazi okupacije, koja je počela u subotu 17. septembra.

Najviše reakcija među građanima je izazvao izostanak organizovanog protesta na sam dan parade od strane organizatora tzv. „litija“

Najviše reakcija među građanima je izazvao izostanak organizovanog protesta na sam dan parade od strane organizatora tzv. „litija“. Pomeute litije su održavane u par navrata u Beogradu, kao najava građanskog protesta na sam dan parade, ukoliko vlast dozvoli njeno održavanje. Taj format do sada nije korišten u političkom životu Srbije i predstavljao je opasnost po vlast. I stvarno u praksi, kada se površno pogleda, naziv akcije litija „liči“ na verski format, lica koja vode svojim ponašanjem „liče“ na školovane vernike, rečnik koji koriste „liči“ na verski obrazovan, svaki sastanak počinje molitvom što „liči“ na verski pristup, a lica koja ih organizuju „liče“ na prave ljude (naturščike) jer nisu viđena u političkom svetu. Moram da kažem da je uočeno i par „korisnih idiota“ (izvinjavam se zbog termina) koji su, iz dobre namere ili ucene, učestvovali verujući svojim političkim poslodavcima (finansiranje-primaju platu). I građani Beograda su poverovali. I to ne samo iz Beograda, već iz mnogo mesta u Srbiji ljudi su dolazili kako bi izrazili svoj stav, a ne „dali podršku“ kako su to pojedini zlonamerno pročitali. Umesto „poverovali“, mogao bih da uporebim termin građani su se „upecali“ (jer ga idejni tvorci i finansijeri ovog projekta očigledno koriste), ali je nepristojno tako kvalifikovati iskrenu nameru 99% građana, koji su učestvovali u litijama u Beogradu.

Nakon događaja u Crnoj Gori već nekoliko godina nad glavama vršilaca okupacione uprave i opozicije u Srbiji visi mač litija. Sa stanovišta okupacione uprave, povodom litija, potrebno je ostvariti neki ili sve od sledećih ciljeva: a) dezavuisati taj oblik otpora i b) isprazniti potencijal koji taj oblik otpora očigledno ima u narodu, v) diskreditovati crkvu kao nosioca političkog protesta.

Organizovane su litije u nekoliko navrata u Beogradu. Treba reći da su bile litije i u Valjevu, ali nisu bile pod kontrolom beogradskog štaba, što se može videti po govorima na skupu i javnim protestima SNS članova. Poslednje litije u Beogradu su se podudarile sa skupom na koji je pozvao patrijarh ispred najvažnijeg hrama u mentalnoj matrici Srbije. Tu je patrijarh izrekao stav Crkve i verske zajednice, a ne svoj lični stav. Odmah je reagovao „predsednik“ države koji je izjavio da se ne slaže ni sa jednom reči patrijarha, kao da je to jalovo političko „nadgornjavanje“, u šta su nesposobnjakovići pretvorili srpsku politiku. Sutradan, na promociji nove generacije oficira slavne Vojske Srbije, nije bilo patrijarha, već su beogradskog nadbiskupa Hočevara nepromišljeno i nedržavnički „uvalili“ u nevolju stajanja pored „predsednika“ zajedno sa nekom plavušom. Na vojnoj proslavi, najvažniji vojnici Vojske su stajali u trećem i četvrtom redu, a u najbližoj okolini „predsednika“ stajali su - policajci. I to oni policajci za koje se po obaveštenim krugovima „šuškalo“ da imaju veze sa litijama u Beogradu.

Koji zaključak se nameće? U subotu 17. septembra „predsednik“ države je na zahtev ambasadora SAD predao mu svoja ovlašćenja (dobijena od građana Srbije a ne tog ambasadora); apsurdnim odlukama koje je donela okupaciona vlast se samo-razvlastila i delegitimisala; opozicija je taj dan morala „po lek za tetku“; policija je stala na stranu okupatora (postali su žandarmi iz 1941), a čelnici vojske Srbije pokazali začuđujući nivo neborbenosti.

A narod – građani Srbije? Narod je ostao sam, mada je savesno plaćao poreze i izlazio na ulicu na svaki poziv za protest. Prepušten sam sebi, čekao je reakciju vlasti, koja je izostala (i to na jadan način). Čekao je poziv organizatora litija da se okupe i finalizuju ono za šta su trenirali nedeljama pre toga, ali i on je izostao. Sve je ukazivalo da postoji skrivena koordinacija između pomenutih aktera mimo volje većine građana Srbije. Nikoga nije bilo na ulici da organizuje protest, osim iz društva izopštenih poput „monaha-nemonaha“ Antonija i grupa „huligana“ nepoznatog porekla (huliganima su nazvani, jer svoj stav iskazuju lično, a ne indirektno preko policije).

Svi na političkoj sceni Srbije su se odali i pokazali ulogu u okupacionom režimu. Dalje njihovo prisustvo u medijima, portalima, Jutjub kanalima, a posebno javni govor, samo će otkriti pozadinu ili glupost vlasnika kanala / organizatora skupa.

Tužno je gledati koliko energije vlast troši da prevari i izigra građane Srbije. Da je samo deseti deo toga potrošila na dobrobit tih istih građana, Srbija bi bila raj na zemlji

Ovo je bila još jedna akcija koja je značajno oštetila poverenje građana u jedinstvo i ujedinjenu akciju za zajedničko dobro. Tužno je gledati koliko energije vlast troši da prevari i izigra građane Srbije. Da je samo deseti deo toga potrošila na dobrobit tih istih građana, Srbija bi bila raj na zemlji. Očigledno im nije cilj dobrobit građana, već brutalno istrebljenje koje su uvili u šarenu ambalažu napretka, dobrih namera i ljudskih prava. Ništa novo, i za vreme Drugog svetskog rata Srbe i Jevreje su uvodili u dušegubku govoreći im da idu u turistički obilazak grada. U istoriji obrasci delovanja se ponavljaju, samo ih treba prepoznati. Pravovremeno! Za zakasnelo prepoznavanje zaduženi su prodani političari, plaćenici, srebroljupci, barabe, ucenjeni, zastrašeni i po neki „korisni idiot“.

Okupaciona vlast je delimično uspela u ovoj prevari, jer je narod gladan, zastrašen, iscrpljen ratom, koji traje skoro tri decenije, omamljen narkoticima i sedativima, umoren lažnim uzbunama, rastrzan lažnim vestima, ubijen lažnim vernicima, depresivan nedostatkom posla, utučen odlaskom dece u inostranstvo, posvađan sa bratom i roditeljima igrom preko medija i politike, i za okupatora najvažnije - ravnodušan prema sopstvenoj smrti. Sve ovo su omogućili izvođači na terenu, ljudi kao i mi. Nekada su takve zločine nad građanima Srbije vršili za vile na Dedinju, Budvi i Vrnjačkoj banji; potom za stanove u Londonu, Beču, Monte Karlu i Bodenskom jezeru. Nažalost, ovaj projekat je na ulici izveden za mnogo manje novca i zloupotrebu iskrenosti nekoliko „korisnih idiota“.

Ukupna cena projekta mislim da je bila uobičajena, ista kao i pre. Razliku para je uzeo onaj preko koga su išli kanali komunikacije naručioca i izvršioca. „Ko je taj?“ pitate me. Pogledajte pod čijom političkom krošnjom su delovali akteri ovog projekta. Izvucimo ga na svetlost dana! Lukavost čoveka ne implicira i njegovu hrabrost. Neće biti potrebno polivanje katranom i perjem. Biće dovoljna sunčeva svetlost i on će se pretvoriti u prah.