среда, 22. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Поклањање Генералштаба - малициозни НАТО тројански коњ у срцу Београда
Политички живот

Поклањање Генералштаба - малициозни НАТО тројански коњ у срцу Београда

PDF Штампа Ел. пошта
Душко Кузовић   
понедељак, 25. март 2024.

Изјава Горана Весића да га је Влада Србије овластила да потпише уговор за локацију делимично срушеног Генералштаба у Београду (овде) изазвала је бурне реакције у Србији и свету.

Медијско онесвешћивање јавности. Вест је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности из којег је немогуће извести јасан закључак нити о намерама нити о томе шта је већ реализовано, а шта није. За дешавања у политичким канцеларијама јавност је сазнала преко политичких канала 13. марта 2024, и то да је локација поклоњена без тендера двема компанијама  „Kushner Realty” и „Atlantic Incubation Partners LLC” (овде). Онда је објављено да је потписан „само“ Меморандум о разумевању са две Оф-шор компаније повезане са зетом бившег председника САД (овде), потом је Весић „појаснио“ да није потписан никакав уговор и да ће о њему јавност бити „правовремено обавештена“, а „јавности омогућено учешће у дебати“ (смех!) (овде). Потом је и сам Александар Вучић 18. марта изјавио да је „делимично упознат“ са идејом изградње стамбено-пословног комплекса на месту данашњег Генералштаба (овде). Комплетној „представи“ се придружио и Џаред Кушнер са објавом на свом твитер налогу где се виде ненормално високе зграде испред којих као декорација стоји зграда старог Генералштаба (овде). Медијски облак је додатно затамнио бивши изасланик Доналда Трампа, Ричард Гренел (овде).

Потом је Њујорк пост објавио „чланак“ у коме се прави осврт на планове инвестирања у групи земаља на Балкану, Албанији и Београду (овде). Пакујући Србију и Албанију у један пакет, начинили су прву личну грешку. Уз све поштовање комшијама, Албанија је културно невидљива у односу на Београд. Без обзира на тридесетогодишње разарање коме смо изложени, Београд је и даље културни центар, и стављати га у исту лигу са вишеструко нижим клубом, Албанијом, штети нашем пословном угледу и доноси губитак профита. 

Џаред Кушнер о Генералштабу: Узбудљиво је учествовати у претварању ругла у симбол који ће отворити радна места и граду донети приходе

Спиновање јавности. Већина ботова је дистрибуирала следеће информативне композите: „Да се ослободе ругла и уједно ружних успомена“, „Да народ заволи новог дародавца“, „Привући ћемо амерички капитал, па нас више никад неће бомбардовати“. Површан поглед на ово говори да се међу грађанима шири осећање замора терором, снисходљивости, обожавања силоватеља, лажног успављивања, страха, итд.

Покривалица типа „прст у око“. Ово може бити медијска покривалица којом режим покушава да скрене пажњу са низа проблема у Србији који га озбиљно угрожавају. Тренутно, у сваком насељу у Србији гори неки проблем повезан са режимом који окупља велики део становника. Додатно, тактика је „прст у око“, рукопис који се препознаје у безброј претходих случајева.

Истина испод спиновања. Да, можда неће бомбардовати саму локацију Генералштаба, али постоји велика вероватноћа да ће бомбардовати друге локације које им се свиђају! Ако им је након бомбардовања једне од кључних локација, српски режим дао исту на поклон, зашто такав начин „припреме градилишта“ не би употребили широм Србије где им се свиди!? Даље, можда је ова локација скинута са листе циљева САД, али је оваквим политичким потезом цела Србија потурена на листу циљева - неке друге силе. 

Сумње на политичку корупцију. Овакав начин располагања државном имовином, недостојан помена у већини држава у свету, црта Србији на имену срамоту лоше и аматерске политичке корупције. Нико такве ствари у свету не ради тако очигледно, прецизније вулгарно. Ако већ не знате, а имате толико народних пара на располагању, купите савет! 

Сумње на економску корупцију. Већ смо навикли да се за много атрактивне локације у Србији појављују пред домаћом јавношћу страни инвеститори, за које се касније испостави да су били само покриће за домаћи капитал, веома често дискутабилног порекла. Не будите покриће за такве игре!

Нема пара за обнову. Није тачно! Новца за обнову има и он пролази као песак кроз прсте корупције. Било које велико градилиште у Србији, да је плаћено по реалној вредности, обезбедило би довољно новца за обнову Генералштаба. А тако великих „рупа“ има више десетина у пореској каси Србије.

Поклон агресору. То је уговор о поклону, којим се некој страној компанији даје једна од десет најбољих локација у Србији бесплатно на 99 година. Зашто локација није дата деци погинулих који су сачували државно власништво над том локацијом? Зашто није дата у фонд ратним војним инвалидима? Или у фонд којим ће се помоћи преживели борци? Зашто се локација поклања фирми из државе-предводника агресије која је срушила објекат који се поклања? 

Конфронтација са већином. Режим Александра Вучића поклања агресору имовину док истовремено у потпуности запоставља бригу о војницима и њиховим породицама који су бранили државу од тог истог агресора. Да није било њих, постојећи режим не би имао шта да поклони агресору. 

Овлашћено лице. Лице овлашћено да потпише уговор је осуђено због неодазивања војном позиву током напада НАТО на Србију када су срушени објекти! Која иронија да је баш он овлашћен ово здање - да поклони? (овде

Србија, од раја до најсиромашније државе Европе. Степен сиромаштва у Србији је највећи у Европи. Инвеститор то сигурно зна. Оваквим односом према имовини насилно осиромашеног народа, инвеститор стаје на страну режима који је најодговорнији за такво стање.Штета мноштву ради личне зараде!

Покривање картела пред јавношћу, исплата за учињене услуге. Не можемо, а да не посумњамо да је умешаност зета Доналда Трампа у „комбинацију“ са кључном локацијом у Србији у суштини исплата политичког картела у Србији за прихватања такозваног „Вашингтонског споразума“ који је нанео огромну штету односима Србије и САД, али је донео краткорочни политички профит америчкој страни. Да ли је то тако?

Политика сталне конфронтације Србије са САД. Серија одлука Александра Вучића, под заједничким именом - „јер сам паметан“, сваки пут је доводила Србију на црну листу наредне власти у САД. Донирање средстава кампањи Клинтона, потом, такозвани „Вашингтонски споразум“ сваки пут је Србију доводио на црну листу нове администрације САД. Који је могући разлог за то? На пример, позиционирање Србије тако да свака будућа администрација у САД лакше образлаже пред јавношћу своју подршку шиптарским сепаратистима у процесу предаје Косова и Метохије? 

Зграда. Зграда Генералштаба је сложена архитектонска композиција. За њено разумевање треба, не само довољно стручног образовања, већ и општег образовања. Идеологија има мало везе са формом објекта. Мотив симетричних објеката је обилато кориштен у периоду ренесансе. Прича, која се исплела око кањона, пробоја итд. је само више пропагандна амбалажа него намера архитекте. Треба рећи да је архитекта буквално спавао на градилишту како би испратио финесе пројекта. Стога, форма коју нам, вероватно архитекта, нуди у пропагандном летку инвеститора из НАТО, је неприкладна, и то речено учтивим речима. Прикладније је рећи да је ово неписмени (у односу на постојећи објекат и културни ниво грађана Србије), охоли (јер се у проблематику упустио без инвестирања времена у студирање постојећег објекта, уже и шире локације, културне средине у којој се гради, итд), и револверашки (јер се не обраћа пажња на интересе околних власника, већ се узима оно шта жели да се узме) покушај наметања форме објекта. 

Околина. Овако високе зграде, које су планиране како би се што више извукло из парцеле, а не зато што је то добра и здрава архитектура, буквално уништавају непосредну околину. Објекти остају у сенци, са смањеним осунчањем, и ремете се односи висина и волумена објеката. Да овако нешто предложите у средишњим квартовима Париза, где бисте завршили: у затвору или психијатријској установи? Као резултат оваквог насилно убаченог волумена, пашће вредност објеката у околини, и једног дана ће се наметнути као једино решење да се околне ниже зграде сруше и уместо њих поставе нови солитери. А које су те зграде? Влада, Министарство иностраних послова, Музеј Београда, стари Генералштаб, итд. Да, добро сте приметили. Власници тих објеката су грађани Србије, па њих нема ко да брани!

Саобраћајни проблеми. Велики број корисника нових солитера генерише пропорционалан број аутомобила који ће додатно да закрче већ закрчену градску саобраћајницу. Куда мислите да се приступа локацији? 

Подземни објекти испод. Шта са подземним објектима испод Генералштаба? Шта са њиховим везама са мрежом лагума испод Београда? Још су свеже слике из подземних просторија синагоге у Њујорку (или је и то измишљено), па не можемо да се не питамо: да ли то неко пребацује посао у Београд? 

Објекат и Београд. Ова област Београда није за вишеспратнице. Изразито важан део града је испуњен битним и драгоценим зградама мале спратности. Тако високе куле ће умањити вредност некретнина околних објеката. Стога, реално је очекивати тужбе за накнаду штете због изгубљене вредности имовине.

Објекат и Србија. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама. Која је порука овог уговора? Не вреди бранити отаџбину, јер марионетска власт ће поклонити оно за што сте дали своје животе. Шта нису могли да успеју крвљу и бомбама, успели су са домаћим издајницима, зар не?

Саучесништво у уништавању културне баштине. Рушењем комплекса уништава се важан део културне историје Србије. Период модерне архитектуре је јако битан део архитектонског наслеђа Србије; погледајте само изложбу у Њујорку (Toward a Concrete Utopia, Architecture in Yugoslavia, 1948–1980, Jul 15, 2018–Jan 13, 2019, MoMA, (овде). Србија овакав поступак чита као колонијалну ароганцију. Зашто нисте предложили овакве солитере на месту изгорелог Нотр Дама у Паризу уместо што га обнављате по било коју цену!? Ако сте избегавали да бомбардујете Рим, Париз, Беч, зашто тако темељно бомбардујете Београд? Како бомбама тако и мирнодопским рушењем ради изградње. Људи у Србији то виде, без обзира што то јавно не говоре!

Настављање праксе бомбардовања Србије. Бомбардовали сте Србе док су вас спашавали од нациста у Операцији Халијард (2. август – 27. децембар 1944) - спасено је 432 САД и 80 савезничких пилота (овде). У исто време пилоти САД и УК су бомбардовали Београд на Ускрс (16-17. април 1944) усмртивши 1200 цивила, ранивши 5000 на српској страни, док сте истим нападом нацистичкој окупационој војсци убили 18 војника уништивши им 1,5% војних капацитета! (овде) Ревалоризована штета нанета имовини грађана Београда од стране „савезника“ износи данашњих преко 70 милиона долара или четири пута мање него процењена штета од немачког бомбардовања 1941. Кога сте бомбардовали 1944: Србе или нацисте? 

Заблуда у коју инвеститоре доводи режим. У овом тренутку режим у Србији може свашта да обећа и да пружи гаранције какве само желе инвеститори да чују. Али, доћи ће до смене власти у Србији и сви припадници постојеће администрације ће добити праведно суђење, као и њихови сарадници без обзира чији су држављани. Овај предмет може да буде узрок деценијског поремећаја односа између народа Србије и САД. 

Уништавање града непримереном градњом. После бомбардовања град може да се обнови, али после претовара, нема опоравка. У претовареним улицама живот постаје болестан и неподношљив, људи се исељавају, цене некретнина падају и стварају се мрачне четврти које сви избегавају! Овај пут у бомбардовању претоваром учествују држављани САД. 

Урбанистичко насиље. Ако нешто градите супротно физионимији града, интересу грађана; ако ваша грађевина ремети саобраћај отежавајући становницима живот (да би што више исцедили квадрате-паре из локације), то је урбанистичко насиље. То је, не само кривично дело (за које сте истина тренутно заштићени), али ту заштиту вам пружа режим који је под притиском, и може се рећи, чак и на превару инсталиран у Србији. Последице су познате.

Етички аспект. За Србију, локација је споменик. И да нестану објекти, само тло ће и даље бити споменик. Попут кула у Њујорку срушених 11. септембра. Замислите да је на тој локацији, уместо срушених кула, неко предложио апартмански комплекс и хотел! Како бисте се осећали? Срби вама то никада не би урадили! Место поштовања нације не сме се рушити, нити скрнавити непримереном функцијом објекта. Пре новца је постојала цивилизација, као што ће постојати и после њега.

Локација је симбол који обележава бесправну и неосновану агресију на суверену државу. Поред тог злочина у истом симболу је начин као је НАТО инсценирао разлог за агресију (Рачак, Рамбује, итд). Поменуто ће остати вечита срамота америчке администрације, а свако, ко је учествовао у овом злочину, својим присуством у Србији само прави штету преосталим мрвицама угледа САД у Србији.

Какву будућност хоће САД са Србијом? Желите ли да односи између САД и Срба остану на овако бедном нивоу? Вербална прича о успешној сарадњи, пракса демантује на сваком кораку. Сваки поступак компанија из САД у Србији народ описује речима „отимање“, „пљачка“, „насиље“. Лажи, које домаћи политичари и амбасадори свакодневно изговарају, не воде побољшању. Поступци дипломата, служби и компанија из САД су један од три главна генератора антагонизма према САД. Да ли уопште знате у ком правцу започети решење овог чвора? 

Излаз сигурно није у примању поклона од постојећег режима у Србији. Постојећи режим већина грађана Србије описује као марионетски, корумпиран и штетнији него већина војних окупационих режима у новијој историји. Од режима са тако ниском репутацијом, овако скуп и видљив поклон, као што је локација Генералштаба, је више бомба са одложеним деловањем него слатки дар. Ако желите добре доносе са Србима, једини пут је обнова Генералштаба и предаја у руке државе за потребе свих грађана. 

Овај поклон лицима, која су тесно везана са политичком администрацијом САД, у ствари је савремени „тројански коњ“ који отежава било какво успостављање комуникације између српског народа и америчке администрације. Овај „поклон“ је „прст у око“ шест милиона Срба, и то руком држављана САД. 

Уколико се склопи уговор, Акција „Моба“ га не признаје; уговор за нас је ништаван, биће предмет кривичног поступка и високе материјалне одштете, као и штета од бомбардовања. Сви учесници нека размисле да ли је вредно бити у овом злочину да би до краја живота живео у страху од изручења Србији?

Нисмо против инвестиција у Србију. Међутим, ово је пљачка, ово није инвестиција! Да Срби бесплатно дају локацију, прикључке на инфраструктуру, да трпе нагомилавање саобраћаја које ће им деценијама загорчавати живот, да трпе уништење града, а да странац уложи новац, узме профит и оде! При томе, да стране компаније запошљавају своје раднике, продају свој грађевински материјал, а да Србима остану дугови, пролази само у колонијама! 

Зграде Генералштаба пре 1999. године и НАТО бомбардовања

Ко прихвати да инвестира или да буде завеса иза које ће се крити домаћи картели, преузима на себе одговорност историје пословних партнера из Србије. Ћутање државне администрације, САНУ, Универзитета, институција, показује да је Србија колонија, мада режим тврди супротно. Дела показују истину. Ако је ово још једна покривалица Александра Вучића како би скренуо пажњу држављана Србије са безброј проблема, забијајући им „прст у око“, не учествујте у томе. Ако је ово реалан посао, позивамо да се обустави. И на крају: Да ли су САД вољне да пошаљу званичног представника који ће радити на развијању односа између Србије и САД??

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер