четвртак, 30. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Време је да провинција изолује политички Београд
Политички живот

Време је да провинција изолује политички Београд

PDF Штампа Ел. пошта
Душко Кузовић   
недеља, 17. март 2024.

 У народу је огромна омраза и завада. Не говори комшија са комшијом, отац са сином, брат са братом. Зашто? Због „политичких разлика“ и „мишљења“. Та мишљења, која разарају срце и ум (heart and mind), шире се кроз политички говор преко свих облика медија. Од тако ужасног стања једину корист имају политичари и њихове приватне компаније, тајкуни, странци и колонијална управа. Остатак Србије, близу 98% популације, има само штету, болест и разарање.

Политичка врхушка у Београду је, за своје једнократне потребе, потрошила сав способан кадар у Србији. Можда је адекватнији израз, „побила“, али да то оставимо тужиоцу

Након сваких избора, када дође до смене назива политичке партије, која врши врховну власт (суштина се не мења), широм Србије остаје разбацано небројено „лешева“ кадрова припадника бивше владајуће партије, а који су водили домове здравља, школе, јавна предузећа, институције. Неки су тражили „хлеба преко погаче“, а неки су следили предуслов да човек „политичког Београда“ (читај „њихов човек“) буде на главном руководећем месту. На почетку наше приче је био услов да руководилац најпре мора бити стручан, а потом „њихов“. Међутим, када је „политички Београд“ овако наопаком управом „поубијао“ скоро сав стручан расположив кадар по српској провинцији, остало је само – „њихов“. А зашто би руководилац јавне имовине морао бити стручан, довољно је да буде „њихов“!? Стручне бирају за своје приватне компаније, зар не!?

Олакшавајућа околност за овај злочин је да се власник (читај народ), не буни. А и како ће да се буни, јер је свако посвађан са сваким: отац гледа „пакет десно“ (Пинк, Хепи), а син „пакет лево“ (Нова, Н1), мада јасно виде да се оба канала уређују у истој канцеларији. Грађани гледају, али не виде, јер их сви медији убеђују да „не верују својим очима, већ великом вођи“, лево или десно! Политичка врхушка у Београду је, за своје једнократне потребе, потрошила сав способан кадар у Србији. Можда је адекватнији израз, „побила“, али да то оставимо тужиоцу.

Због подела и омраза, ми више нисмо кадри да одбранимо вредности на којима стоји наше друштво нити државну имовину која је стицана вековима. Шта више, већина људи није кадра да одбрани чак ни сопствене животе и имовину, већ као јагње, верујући свом чобанину, мирно маршира ка свом нестанку. Буђење највише спречава чињеница што су веровали политичарима, па је тешко признати, себи и другима, да су преварени. Ако шта помаже у зацељењу ране, политичари су говорили оно шта су им агенције јављале, али су увек радили само оно шта је у њиховом интересу, у шта убрајам и интерес из иностранства.

Време је да кажемо - ДОСТА! Не желим више да живим у мржњи, јер то разара мене, моју породицу, а живот са људима чини неподношљивим!

Време је да кажемо - ДОСТА! Не желим више да живим у мржњи, јер то разара мене, моју породицу, а живот са људима чини неподношљивим!

Не желим да гледам како неки политичар са купљеном дипломом уништава сина мога комшије који је поштено завршио озбиљан факултет условљавајући га да буде члан неке секте ако хоће да добије посао!

Не желим да ћерка мога брата, која је била одличан студент, нпр. грађевине, мора да иде у иностранство да конобарише, јер политичар са купљеном дипломом, послове изградње објеката и путева даје страним компанијама (зато што му је тако лакше да узме провизију и зато што су му то наложиле стране газде)!

Не желим да моји унуци враћају кредите који су потрошени за вишеструко преплаћене непотребне ствари (стадионе, ЕКСПО, ауто-путеве за потребе странаца)!

Сиромаштво је алат којим се људи у Србији држе у покорности! То није само последице лошег газдовања и пљачке државом, сиромаштво је алат окупације! Сиромаштво је предуслов да политичари, такви какви јесу и са намерама какве имају, остају на пореској каси, као власт или као опозиција

Нећу више да следим њихове позиве на поделе!

Шта, уопште, значи политичка подела на лево и десно у неком малом месту у Србији? Да се подигнемо на мало већу висину и погледамо свеобухватније, да ли у Србији уопште постоји стварна политичка организација која је поштено на левој или десној страни?

Ако би било који становник Србије поставио себи питање: „Хоћу ли својим приступом у било коју партију или покрет врховне политичке касте стварно решити било који проблем који имам: радног места достојног човека, крова над главом, здравствене заштите, образовања, добити канализацију или водовод, реконструисати улицу!?“, одговор би гласио: „Не, нећу!“

Сиромаштво је алат којим се људи у Србији држе у покорности! То није само последице лошег газдовања и пљачке државом, сиромаштво је алат окупације! Сиромаштво је предуслов да политичари, такви какви јесу и са намерама какве имају, остају на пореској каси, као власт или као опозиција.

А опозиција не чини све шта чини „да би дошла на власт“, већ да би режим одржала на власти!

При томе, „политички Београд“ је претоварио све локалне администрације, локална јавна предузећа и институције „својим кадровима“, који нити шта знају нити шта хоће да науче; раде за политичку касту из Београда, а плаћа их српска провинција. Још горе, заузимају место професионалним (који знају + хоће), и моралним (неће да припадају никоме)! „Политички Београд“ не занима штета коју на овај начин прави провинцији! Годинама јасно гледамо да он мисли само о себи руководећи се принципом „у се, на се и пода се“.

Домови здравља, комунална предузећа, општинске управе, школе, болнице и сва остала имовина, коју су градиле генерације, пропадају на наше очи, јер „политички Београд“ је у стању клиничке смрти и тешко да ће моћи да се поврати у живот. Инсајдери тврде да је преминуо, али то колонијална управа таји од грађана, јер покушава да на превару још мало „вози“ државу и друштво док не нађе излаз из незгодне ситуације.

Услед сиромаштва и полуратног стања које живимо, политички простор је толико сужен да нема смисла говорити о политичким поделама. Гладан стомак, уплашен разум, затровано тело и убијена душа треба да су приоритети наше стварности!

Не треба сви да потону када тоне фараон! Стога, време је да српска провинција откаже „политичком Београду“ - политичку послушност. За своје добро, за добро државе, па чак и за добро „политичког мртваца на Београду“ (асоцијација на „болесника на Босфору“, како је цар Николај I назвао пропадајуће Османско царство). Кажем у јединини, јер је очигледно да је и власт и опозиција једна фирма. На ту финту су нас завађали, сукобљавали, држали подељене и у покорности како би извршавали своје штетне намере и пљачку. То, шта је „политички Београд“ урадио Србији, не би прошло некажњено да је друштво нормално. Они купују себи време плаћајући га нашим животима!

Наглашавам, свако место и сваки човек у Србији мора да има своје политичко мишљење. Међутим, у овом тренутку ниједна политичка иницијатива не може да буде реализована кроз постојећу политичку структуру у Србији! Наравно, уколико немате намеру да опљачкате и распродате државну имовину, то може. Услед сиромаштва и полуратног стања које живимо, политички простор је толико сужен да нема смисла говорити о политичким поделама. Гладан стомак, уплашен разум, затровано тело и убијена душа треба да су приоритети наше стварности!

Него, за шта вам је потребан вођа?! Да вам каже шта је лоше у вашем животу? Да вас организује са комшијом који има исте проблеме као и ви? Да вам дозволи да радите на месту које је плаћено из новца ваших комшија? Да вам каже шта смете, а шта не смете у месту у коме се родио ваш прадеда или чукундеда? Да вам дозволи да кажете своје мишљење, радите свој посао или да поступите као човек? То су основне ствари које је политика украла из наших живота и ред је да то вратимо назад!

Колонијална управа и режим су свесни да је уједињење грађана у један фронт неминовна последица њихове досадашње малициозне политике. Зато покушавају да направе „шум“ стварном и искреном народном покрету, формирајући свој. Ткзв. „Покрет за народ и државу“, чије је оснивање најавио Краљ Сунца

Стога, позивамо сва места у Србији да прекину са политичким поделама, да сагледају на које форе их је пецао „политички Београд“ и да то више не дозвољавају себи, да опросте једни другима сукобе из прошлости, и да почну да бране себе - оног поред себе – и оног који не може да се брани. Роб који чека да му други скине ланце, неће дочекати слободу, већ другог господара!

Мали трачак светла из овог мрака који живимо је уједињење у један фронт са јасним и практичним циљевима који су у интересу држављана Србије, а не странаца и њихових политичких рукавица у Србији. Стога, позивамо српску провинцију да дефинише своје проблеме и крене у њихово решавање без тражења одобрења „политичког Београда“. Позивамо вас да стварност, у којој живите, гледате широм отворених очију, а не кроз наочаре које вам ставља „политички Београд“.

Колонијална управа и режим су свесни да је уједињење грађана у један фронт неминовна последица њихове досадашње малициозне политике. Зато покушавају да направе „шум“ стварном и искреном народном покрету, формирајући свој. Ткзв. „Покрет за народ и државу“, чије је оснивање најавио Краљ Сунца, треба поново да подели људе, да упеца нестрпљиве и да огади већ уморном српском друштву последњи алат решавања кризе - мирним путем (у коју су нас управо ти исти политичари довели).

Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све! Овај пут то ради у рукавицама које су исплетене од ликова који се зову и презивају као ми.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер