Патриотски аутсајдер

-Е па `оће централа да погреши једном, али не сто пута!!!

(„Илија Чворовић“)

Већ преко пола године међу Србима на Косову се шушка о фамозном истраживачком пројекту Б 92; „Инсајдер- Велика патриотска пљачка“. Пола године је довољно времена да почну да сумњају сви у свакога. Себе сам ухватио да сумњам барем у пет другара, а чини ми се да једно десетак њих шкиљаво гледа у мене, потенцијалног патриоту-лопова. Чак је параноја отишла тако далеко, да се самооптужујем загледан у свој пунолетни „рено“ (“саобраћајна” доступна редакцији), размишљајући о његовим „дизнама“, себично занемарујући притом гладну децу Африке, глобално загревање, а косовском буџету да и не говоримо.

Информативна кућа Б 92 међу Србима на Косову је нешто попут баба-роге, која им крхку садашњост и неизвесну будућност спушта на ниво немогућег. Ма не, узвикнух крајњим напором, ипак је то одговоран медиј, те почех већ у априлу да убеђујем саговорнике, да се то једној реномираној кући не може десити. Наиме, Б 92 је озбиљна кућа. Добро, знам, али је озбиљна.

Јасно је такође да је нама Србија све више прошлост, а да је ЕУ све више будућност, ма шта с њом било, и ма шта са нама било. То се види из наше свакодневице, преко манипулације валутом, затирања језика и ћириличког писма, привредног, економског, демографског и културолошког самоубиства и преко много других појава. Све за ЕУ - Pro ЕU patria! То је наша срамота, али и наша стварност.

И таман да  убедим и себе и друге да Б 92 не може ударити тако ниско, кад ето ти... Један политички понедељак, једно политичко ТВ вече и ето нас ту смо, где смо.

Некада у златно доба комунизма, овако бомбастично најављиване ТВ представе, гледале су у замраченој соби најмање 3 генерације, плус кућни љубимци. А једног понедељка сам био сам самцијат, пред екраном са кога ништа нисам могао разумети. Зажелех да реагујем, али пошто је најављен чак и наставак небулозе, одлучих: Ма да сачекам и следећи понедељак, не би ли се указала нека трунка објективности. Сачеках, видех, разјасних. Немојте се љутити што закључке о овом ТВ чину нумеришем, што иначе не спада у правило доброг новинарства. Ако то не бих учинио морао бих  надугачко и нашироко да полемишем са тезама које су  еклатантан пример порнографије новинарства, какве наравно има и на другим странама и примерима, али ова се директно тиче наше државе.

Најбоље би било једноставно игнорисати овакве садржаје, али то не би било поштено према нашем народу који на Косову живи, а који се имплицитно овим ТВ памфлетом тужака да краде сопствену државу, само зато што се грчевито опире да га Велика Албанија не прогута. Држава им са своје стране помаже колико може. Па због чега народи имају државе, него да би им помагале. Барем је нама јасно да тамо где нема српске државе нема више ни Срба. Ако то знамо врло је јасно зашто се инсистира на протеривању српских институција са севера Косова.

Које су основне тезе које се импутирају кроз ову условно речено ТВ емисију?

1. Свака секвенца кроз коју се набацује теза, пропраћена одличном анимацијом уз музичку потпору а la V Бетовенова, да је могуће да се нешто крало, завршава у стилу: „А пошто је Косово срце Србије, онда је та и та малверзација могућа“. Елем, паре одлазе у неповрат.  Да Косово није „срце Србије“ него „вештачки кук“ на пример, ми бисмо живели много боље, јер би се тај новац могао усмерити на много боље ствари (можда Б 92 мисли на манифестације хомосексуалаца, штампање милионског тиража Крлежиних сабраних дела,  проналажење апсолутно црне боје за гардеробу „Жена у црном“, и сл). Овако, Срби мисле да је Косово њихово, па здраво да га носе.

2. Открива се и „рупа на саксији“ да су у нерегуларним политичким околностима могуће малверзације сваке врсте, па и финансијске. Па то није специфично само за Србију, то је економска законитост, могућа  и у САД, и у Шведској, и у Данској и свуда у свету. Нису Срби створили нерегуларне политичке услове на Косову, него много јаче светске силе. Шта је ту крив остатак остатка Срба са Косова и из Метохије?

3. Војислав Коштуница је у овом серијалу својеврстан  le fil rouge. У целом серијалу се имплицитно провлачи као наводни организатор „патриотске пљачке“, иако су ти нерегуларни услови, а самим тим и могуће малверзације, биле исто тако и нерегуларне и могуће и у време Милошевића, и Ђинђића, па и Коштунице. Апострофирање Коштунице је апсолутно тенденциозно, и у функцији замагљивања суштине.

4. Из ината и знатижеље, а и из једног практичног разлога који ћу описати на крају ове приче сам се дан након емитовања памфлета лично упутио на Косово преко једног „алтернативног правца“, да и лично проверим инсинуацију да се туда може вратити роба са „опраним“ ПДВ-ом, што би заиста био атак на буџет Србије. Сачекала ме је патрола полиције, коју сам директно питао да ли је истина да су корумпирани као што Б 92 каже, па да поред њих може проћи цистерна бензина а да они жмуре. Сочна псовка на рачун (погодите кога) ме је убедила да је и та теза (погодите чија) поприлично климава.

5. Питања попут онога упућеног једном од ретких саговорника који су пристали да учествују у овом пројекту Б 92: „Зашто не скинете цираду са камиона када превозите канте са бензином?“ јесу врхунац глупости.

Зашто би неко ко иначе превози кромпир, баш морао да скине цираду кад превози канте са бензином док избегава шиптарску царину? И ту долазимо до главне тезе, последње али најважније.

6. Појављује се у пројекту  гомила саговорника, функционера Велике Албаније разних националности, који говоре о томе колико је буџет Косова оштећен оваквом активношћу непослушних Срба и Србије као такве. Шта рећи? Тај и такав буџет јесте оштећен, и ако бог да биће и надаље оштећиван јер је сам то тражио. То је тачно, и то је једино што је Б 92 открио. Дакле, поред „рупе на саксији“, открио је и „топлу воду“.

Е сад кад би Бранкица Станковић и њени сарадници имали појма колико се ја секирам што због те рупе у буџету Косова, извесни господин Шеху, који већ 13 и по година живи у мојој рођеној кући којој ја не смем ни да приђем, не добија дечје додатке, имала би образа да ми замери што ово пишем. Када би она и њени сарадници знали колико се хиљаде нас избеглих из Метохије и са Косова секирамо што десетине хиљада хектара наших ораница које саплеменици господина Шехуа већ 13 и по година обрађују без помоћи косовског аграрног буџета, коме рупу прави камионџија са цирадом и бидонима, имала би образа да ми замери. На овом стадијуму, до даљега за све нас ће њен пројект бити безобразан.

Коначно, варошица Лешак се до емитовања Инсајдера налазила на 15 минута вожње од Рашке, где су њени грађани одлазили по потрепштине или лекарску помоћ. Од емитовања овог Инсајдер памфлета, тај пут и малтретирање траје око 2 и по сата. ЕУЛЕКС полицаjци на административном прелазу Јариње, плашећи се да их неко не доведе у везу са конструкцијама емитованим у емисији Инсајдер претресају прво сами себе, а након тога и свако возило које пролази. А то траје и траје. Људи су очајни. Питање је дана када ће кренути „алтернативним правцима“ како би избегли малтретирање, а тамо их може сачекати неки до зуба наоружани нервозни немачки или пољски војник. А последице таквих сусрета нису предвидиве, те могу бити и кобне.

Ако је то био задатак Б 92, онда им морам признати да су га успешно одрадили. За сад.