понедељак, 04. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Писмо бившим гласачима ДС - за "издају" ме оптужују они који су странку брукали и упропаштавали и пре и после 2012 . и који су ДС довели до руба опстанка
Политички живот

Писмо бившим гласачима ДС - за "издају" ме оптужују они који су странку брукали и упропаштавали и пре и после 2012 . и који су ДС довели до руба опстанка

PDF Штампа Ел. пошта
Борис Тадић   
субота, 26. јун 2021.

Хитлер је увек у својим обраћањима посебно наглашавао како је одувек желео мир и као кључни аргумент истицао да он није ни започео рат. И заиста, рат Немачкој су објавиле Француска и Енглеска, а не он њима. На темељу те чињенице Хитлер је надаље обмањивао немачку јавност да су  заправо Енглеска и Француска агресори, да су они одговорни за уништавање Европе и за све жртве које је тај рат донео са собом. Наравно, стуб тог пропагандистичког обмањивања је био не у ономе што је Хитлер рекао, већ у ономе што је прећутао. А прећутао је разлоге због којих је Немачкој објављен рат. И тако је један истинит догађај добијао снагу контекста лажи. А снага пропаганде лажи лежи управо у томе што се истинит догађај лажно интепретира. Е таман толико колико је Хитлер био миротворац Европе, толико сам и ја напустио и уништио Демократску странку. 

Признајем да сам и сам допринео томе - јер највећа грешка коју сам направио није то што сам изашао из ДС, будући да сам био принуђен да то учиним, већ што сам тада прећутао праве разлоге

Користећи се истом гебелсовском техником годинама се нашој јавности, а посебно чланству ДС-а, говори како сам је ја “напустио и поцепао”. И као у претходном примеру, заиста је истина да јесам формално изашао из ДС-а и да јесте ДС тиме оштећена, јер је један део људи пошао за мном. Али сви који су то изјављивали су такође увек и по правилу остављали тишину на месту појашњења због чега сам то учинио. Уместо тога, гебелсовски је тишина употребљена да би се манипулисало том чињеницом у корист лажи. 

Признајем да сам и сам допринео томе - јер највећа грешка коју сам направио није то што сам изашао из ДС, будући да сам био принуђен да то учиним, већ што сам тада прећутао праве разлоге. 

Данас ме Бојан Пајтић оптужује да сам својим изласком огадио чланству ДС, а истина је да сам праве разлоге прећутао управо да се та странка не би додатно огадила члановима и грађанима. Био сам спреман да платим личну цену и да годинама носим лажне оптужбе, да бих сачувао углед наше странке, дубоко верујући да од ње зависи и будућност Србије. Штитио сам је од истине да је након промене руководства странка почела да се одриче и извињава за ону политику и вредности за које је милион и по вас гласало. Штитио сам је од истине да ће тим путем неминовно доћи на оно што је, нажалост, данас. Штитио сам је у нади да ћемо моћи да, колико толико, сакријемо тај срамни период наше странке и да ће остати “унутар куће прљав веш”. До бољих времена. Штитио сам је управо да вам се не би згадила, прихватајући да уместо тога ваше разочарање или бес оде на мене. 

Штитио сам странку којој сам припадао цео свој политички живот, чијем обнављању сам сведочио у сопственој кући. Идеју уз коју сам растао и странку којој сам подредио све у свом животу, штитио сам и када сам излазио из ње. И из ње изашао само са идејом да ћемо једног дана  поново подићи нашу странку на историјске успехе, како смо то чинили и раније. Али ако сам до сада морао да је штитим прикривајући ту истину, данас је дошло време да је коначно том истином и заштитим. 

Знали су они да би у случају да смо победили те 2012. свакако све те кадровске грешке биле исправљене. Зато се ни пре избора нису борили за ту победу и зато су се након пораза брзо преобукли и почели да се извињавају за оно што су до јуче били. Нудећи се новим временима и новим улогама

И не обраћам се овим писмом ни Бојану Пајтићу, ни било ком бившем или садашњем руководству ДС-а. Био би то израз наивности супротне свом искуству које имам. Дакле, глупости. Обраћам се искључиво чланству и грађанима који су подржавали нашу политику. И свима онима који су, једнако као и ја, били принуђени да је напусте или су из ње избачени. И током председничких мандата сам све време носио терет тих појединаца који су, борећи се за лични интерес, уништавали углед наше странке, изазивали гнев наших грађана и обесмишљавали борбу свих искрених страначких бораца. Чувао сам наше победе упркос тој номенклатури, која је све време стављала личне интересе испред општих. Чувао сам победе које сам направио искључиво са вама, а више упркос њима, него са њима. Међутим, данас су се они ставили у позиције још и моралних судија. Е, ту је прекардашило!

И данас када Пајтић говори да су погрешне одлуке биле пре свега кадровске, потпуно је у праву. Само не увиђа или намерно прећуткује да је и он један од оних због којих је ДС у очима грађана постајала све супротно ономе што су од ње очекивали. И у шта су веровали од Петог октобра. Управо су он и такви они због којих и данас носим тај чувени терет “погрешних кадровских решења” и “жутог предузећа”. Иако сам их имао мање од свих претходних и иако су и та погрешна  кадровска решења далеко боља од свега што данас имамо на власти. Али знали су они да би у случају да смо победили те 2012. свакако све те кадровске грешке биле исправљене. Зато се ни пре избора нису борили за ту победу и зато су се након пораза брзо преобукли и почели да се извињавају за оно што су до јуче били. Нудећи се новим временима и новим улогама.

Ипак, не могу рећи да сам на дан избора 2012. остао сам и да сам стајао на линији одбране од тога да се Србија не сурва у шешељизацију, у којој се данас гуши. Тог дана, ипак, нисам сам бранио Србију од свега што нам се касније десило, упркос томе што сам спрам себе имао, делимично с правом, терет епитета “жуте банде”, издаје најближих сарадника, беле листиће, отворене фронтове са свим тајкунима у држави, са свим клановима организованог криминала, са међународном заједницом која је тражила сервилну власт по питању Косова. Тог дана када сам супростављајући се свему томе преузео све могуће животне ризике, без икакве резерве. Не зато што сам био сигуран у победу, него зато што сам знао да једино тако могу. Да учиним све.   

Нисам био сам, јер иза мене је било готово милион и по вас. Онолико колико би данас било довољно за победу

Нисам био сам, јер иза мене је било готово милион и по вас. Онолико колико би данас било довољно за победу. 

Напуштање ДС била је једна од најтежих одлука у мом животу, јер сам знао да ће од тог дана изгледати да напуштам и вас и све за шта смо се заједно борили. И да ће изгледати да се одричем поверења које сте ми годинама давали. И да ћу морати да носим последице те одвратне лажи на својим леђима и да ће тај терети имати тежину истине. И носио сам је да бих сачувао нашу странку. Да не бисте схватили да вас је странка напустила, прихватио сам да изгледа да сам вас напустио ја. Понављам, не обраћам се номенклатури, поткупљеним одборима, функционерима. Обраћам се нашим бившим гласачима и оном највећем делу чланства које је нашу странку подржавало због вредности и политике и због којих смо једино и побеђивали. Онима који су искрено и часно бранили Србију од суноврата у пакао деведесетих. Због вас који сте ризиковали све стајући на страну те политике Петог октобра, због вас поред којих сам раме уз раме и тада бранио Србију, физички и на улици уз претњу вишедеценијског затвора. Због вас са којима сам делио идеју о томе да живимо у нормалној држави. Прихватио сам да годинама носим лаж која је завладала- да сам поцепао странку којој сам посветио цео свој живот! И лични и професионални. 

И стиснуо зубе и пред том лажи и пред спознајом да је у њу тако лако могло да се поверује. 

Годинама сам гледао разочарање у вашим очима. Препознајем вас и на улици у пролазу. Предуго смо били заједно у борби да вас не бих препознао где год вас сретнем и предуго сам делио свој живот са вама да не бих разумео дубину вашег разочарања. Уосталом, доказ томе је и чињеница да данас не гласате ни за кога

Годинама сам гледао разочарање у вашим очима. Препознајем вас и на улици у пролазу. Предуго смо били заједно у борби да вас не бих препознао где год вас сретнем и предуго сам делио свој живот са вама да не бих разумео дубину вашег разочарања. Уосталом, доказ томе је и чињеница да данас не гласате ни за кога. Разочарани у мене јер сам напустио нашу странку, разочарани у ту странку јер је напустила себе. Знам да не препознајете више ни њу, ни мене. И не знам да ли на жалост или на срећу, не могу вас данас уверити да бисте још више били разочарани да сам у њој оваквој остао. Да сте свих ових година гледали како подржавам ставове супротне нашој политици, како остајем у странци која искључује неистомишљенике, у странци из које је протерана демократија и која је на крају сведена на трагикомични приватни и слабо посећен шоу. Она наша, ВЕЛИКА Демократска странка…

Преузео сам на себе то, дубоко верујући да ћемо поново ујединити нашу Демократску странку, чему сам приоритетно био посвећен свих претходних година. 

Дозволили смо да нам данас лекције о Демократској странци и њеним вредностима држе “пајтићи”!  Дозволили смо да се наши највећи страначки борци и најистакнутији чланови називају “пучистима”, “издајницима”, “рушитељима”! Да нам они објашњавају зашто се наша странка огадила грађанима и чланству! И ако се зарад борбе са већим злом могло и морало прећи преко све штете коју су нанели нашој странци и ако се зарад виших циљева ћутало и током и након наше власти о свему што су чинили, пред чињеницом да се још усуђују да нам деле и моралне и вредносне лекције не смемо ћутати!  Не смемо, јер ту аспурд већ прелази у бахати безобразлук. Не смемо више ћутати под изговором да морамо оставити све сукобе по страни, јер та крилатица није довела до бољих односа у опозицији, већ искључиво до тога да се још гласније у тој тишини наставило са ширењем лажи. Док смо зарад виших циљева ми ћутали истину, они су зарад личних интереса све гласније ширили лажи. А са тим лажима и победа над овим режимом у свим претходним годинама је  постајала све даља. Зато не смемо ћутати!

Данас они који држе лекције да је очување ДС-а било очување опозиције, управо су они који су одбијали обнављање ДС-а. Пајтић, који је то одбио тик пред изборе 2016. када је договор о јединственом наступу већ био практично постигнут, данас говори како сам ја напустио странку “пред изборе”. Данас лекције о ДС-у држи Пајтић, који је пред моје напуштање странке повукао одборе да не гласају за реформе које сам предложио, а које би спречиле даљи погубни тренд. Само да би пар месеци након тога преузео место председника, након што је Ђилас напустио ДС. И то је напустио не као ја, да би радио на њеном уједињењу, него да би јој на свим наредним изборима био конкуренција и противкандидат. Уз свесрдну подршку тог истог Пајтића. Али се и о томе ћути. Довољно гласно се зато мора викати како сам ја уништио ДС, да се не би видело ко је заиста и напустио и уништио. А поготово да се не би схватило зашто. 

Нисам желео да на тим изборима стојим пред вама стојећи иза свега онога што је супротно мојим уверењима. Да вас лажем да је Бриселски споразум добар за Србију, иако сам пред претходне изборе одбијајући тај предлог изгубио кључну подршку међународне заједнице, а због тога можда и изборе

Не, нисам напустио странку пред изборе. Она је напустила нашу политику и све оно за шта сте гласали и за шта смо се борили. Нисам желео да на тим изборима стојим пред вама стојећи иза свега онога што је супротно мојим уверењима. Да вас лажем да је Бриселски споразум добар за Србију, иако сам пред претходне изборе одбијајући тај предлог изгубио кључну подршку међународне заједнице, а због тога можда и изборе. Ако сам одбио да лажима штитим нашу власт, зашто бих њима штитио Вучићеву? Нисам хтео да вас лажем да је добро оно за шта сам увек говорио да је лоше. Нисам желео да вас надаље лажем да је промена руководства странке израз демократије у нашој странци, јер је била израз борбе две струје у односу на питање сарадње са СНС. Ја сам био оштро против. Нисам хтео да вас обмањујем о многим питањима у којима бих напустио и себе и све оно за шта сте гласали. Имао сам избор да кршим статут говорећи супротно одлукама руководства или да је напустим. Одабрао сам ово друго. Онако како сам увек бирао интерес заштите институције ДС-а у односу на заштиту личних интереса. Прихватио сам и да носим улогу издајника, само да та издаја не би стајала на терету имена наше странке. Да сам остао, одавно бих носио улогу лицемера. Само што би у том случају то била истина. 

Они морају  и данас да се држе тих лажи, јер би у супротном морали да говоре о својој улози у суноврату ДС-а не само након избора 2012, већ и пре њих. Ја више не морам. Они морају да штите лаж да би штитли своје личне интересе, од политичких до финансијских. Ја не морам

Зато сам годинама носио одговорност. И не бежим од ње. С правом ми кажете да сам одговоран за лоша кадровска решења, и с правом бих вам одговорио да у том тренутку другачије није могло. Али је то друга тема, која не би стала у ово писмо. И о њој ћемо у будућности, свакако. С правом ме је већина вас свих ових годинама кривила да сам напустио и поцепао странку. С правом вас никада нисам кривио, јер сам знао да ће једног дана доћи или време за истину или време у ком та истина више неће ни бити битна. Али кривим оне који су знали истину и обмањивали вас, јер тиме нису рушили мене, већ ДС, а самим тим и шансу да се разбије ова фатална асиметрија између власти и опозиције. Они морају  и данас да се држе тих лажи, јер би у супротном морали да говоре о својој улози у суноврату ДС-а не само након избора 2012, већ и пре њих. Ја више не морам. Они морају да штите лаж да би штитли своје личне интересе, од политичких до финансијских. Ја не морам. 

Након распада последњег покушаја уједињења, које ти душебрижници не да нису подржали, него га разбијали, више нема разлога да се ћути. Био сам и тада спреман да пређемо преко свега. Не зато што сам наиван, већ зато што сам желео да дам до краја шансу томе да ипак будемо бољи од радикалске Србије против које смо се борили. Сећајући се да су ти људи ипак у једном тренутку били моји саборци и никада се не одричући онога чиме су допринели нашој борби. Шта год да је био њихов мотив. Не одричем се тога ни у годинама у којима се они готово свакодневно одричу мене као саборца и свега за шта смо се заједно борили. У годинама укоје ће остати забележене као време у ком је владала лаж и кукавичлук и у ком је свака истина нападана као уљез. Као што ће бити и ова коју износим. 

Да не би говорили о томе како су се након изгубљених избора залагали за сарадњу са СНС-ом и за улазак наших кадрова у владу. Да не би говорили да су свесно разбијањем ДС-а ишли на руку Вучићевом режиму. Да не би говорили о томе како су други странке градили отимајући гласове и кадрове ДС-у и јачали на њеној финансијској пропасти

Сви они који данас говоре о томе зашто се ДС огадио људима сваљују кривицу на само један догађај- мој излазак из ДС-а, само због тога да не би морали да говоре и о другим догађајима, односно о себи. Да не би говорили о томе како су се након изгубљених избора залагали за сарадњу са СНС-ом и за улазак наших кадрова у владу. Да не би говорили да су свесно разбијањем ДС-а ишли на руку Вучићевом режиму. Да не би говорили о томе како су други странке градили отимајући гласове и кадрове ДС-у и јачали на њеној финансијској пропасти. Да се не би говорили о томе како су правили услове у којима ће судбина ДС-а, али и целокупне опозиције, бити понижена и уцењена у својој зависности од финансијских моћнијих. Да смо некада зарад очувања демократских вредности и политичких принципа били спремни да изгубимо и власт, да би се данас ти исти принципи продавали за најситније лични интересе и голи опстанак. Да је управо одрицање од онога због чега смо некада били јаки, једини разлог због ког смо данас слаби. Да не би говорили да оно против чега се данас, можда и искрено боре, је оно што су претходно сами својим одлукама ојачавали.

И није ми ни чудно, ни разочаравајуће што сте ви могли да поверујете да бих био спреман да напустим странку којој сам посветио цео живот и што је било ко могао да поверује да бих ја могао да желим лоше нашој странци. Ни то што се поверовало да излазим да бих ушао у Вучићеву владу. Ни то што је то било тако гласна лаж када су се упућивале оптужбе и тако тиха истина када је реалност оголила ту лаж. Није ми чудно јер добро познајем механизме којима сте убеђивани у то. Али људски ми јесте и чудно и разочаравајуће да они који знају праву истину имају толико дрскости да изговарају такве речи. Да они који су у ту странку ушли да би, између осталог, подизали и своје пословне и финансијске интересе и који данас са пиједестала тако стечене моћи, не презају да шире лаж како сам ја крив за пропаст ДС-а. Па ако сам крив ја, зашто је онда ДС била све слабија након сваког њиховог руководства? Знамо одговоре на та питања…Не морају се данас ни изговарати. Или макар не још. 

Предуго смо ћутали. Исувише дуго да се већ створило уверење да је све узалудно и да политика више није поље уверења, већ голе моћи лажи и финансија. Одбијам да поверујем да је такво тренутно стање нужност и да је све за шта смо се борили било узалудно. Одбијам, јер знам да није! И јер ми није први пут да стојим у мањини спрам машинерије зла и лажи. И јер знам да се исход борбе не мери бројем, већ снагом процената. И да гебелсовске лажи имају свој рок. Уосталом, сам Гебелс би најбоље посведочио о томе. 

Немам ниједан медиј у власништву, ни отвореном, ни прикривеном. Свестан сам да то значи да у Србији, у којој је на место политике дошла чиста плутократија, да моја реч неће моћи да се чује колико њихова. И да ће и свака ова бити нападнута. И немам никакву наивност по том питању. Али у политику нисам ни ушао да бих био власник медија, компанија, нити да бих куповао вашу подршку. Чак шта више, политиком сам се бавио увек на штету личног интереса. Зато се данас  много више чује реч оних који су довољно стекли бавећи се политиком. А који мени држе лекције о томе зашто се ДС огадила људима, иако се понајвише управо због тога и огадила. 

И након вишедеценијског бављења политиком и даље имам само оно што сам имао и када сам у њу ушао. И ништа више, али ни мање од тога. И даље имам само уверења и ту реч које се никада нисам одрекао. За сваког ко жели да је чује, стојим увек иза ње

Ипак, за разлику од њих, довољно дуго сам у политици да се сећам да се истина чула и кроз много јаче лажи. Да су праве вредности пробијале и ратне фронтове и највећи медијски мрак. Сећам се довољно победа које су изгледале немогуће и довољно чуда у која је у почетку ретко ко веровао. Потцењују вас они који мисле да је довољно лаж поновити више пута. Потцењују вас, јер сте управо ви увек били она непоткупљива Србија која је пружала отпор владавини лажи. Побеђивали смо ми и много веће лажове. И вијориће се поново велике заставе те победе!

И након вишедеценијског бављења политиком и даље имам само оно што сам имао и када сам у њу ушао. И ништа више, али ни мање од тога. И даље имам само уверења и ту реч које се никада нисам одрекао. За сваког ко жели да је чује, стојим увек иза ње. Данас једнако чисте савести, као и разумевања за све оптужбе које ми претходних година упућујете. А ово писмо је тек прва страница књиге и тек само наговештај праве истине. Истине од које верујем да зависи снага наше будуће борбе за нормалну Србију. 

Истине да сам из ДС формално изашао само због тога да је не бих и стварно напустио. 

И нисам је никада напустио. 

Бивши председник Демократске странке

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер