Početna strana > Rubrike > Politički život > Poternica za Sonjom Liht
Politički život

Poternica za Sonjom Liht

PDF Štampa El. pošta
Marinko M. Vučinić   
ponedeljak, 14. jul 2008.

U E-novinama, elektronskom podlistku Peščanika, svojevrsnoj digitalnoj verziji Betona, osvanula je pre nekoliko dana poternica namenjena Sonji Liht. Kao ekskluzivna vest objavljeno je da će ona biti novi ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i da će to imenovanje doći kao nagrada za njeno angažovanje u pobedi na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Poznavajući način političkih obračuna, kojima se uporno služi Pera Luković, inače glavni urednik ovog podlistka, nije veliko iznenađenje da je i Sonja Liht stigla na red da bude izložena najprizemnijoj medijskoj hajci. Ovaj agilni kolumnista i društveno-politički radnik liberalno-demokratskog opredeljenja toliko puta nam je demonstrirao svoj bogati repertoar uvreda, difamacija, podmetanja i najvulgarnijih ličnih napada upravljenih upravo ka tome da se politički protivnik što više ponizi. Ni Sonja Liht nije mogla da bude izuzeta.

Njen osnovni politički greh je u tome što, kako to kaže Pera Luković, više ne liči na onu Sonju Liht iz perioda vlasti Slobodana Miloševića, kada je bila njen veliki protivnik. Sada je postala opskurni pristalica i agitator Demokratske stranke i predsednika Republike. Napustila je tabor beskompromisnih boraca građanske orijentacije i nije pružila podršku delovanju Liberalno demokratske partije, što je greh koji se ne oprašta. Pogotovo kada ideološko jezgro ove beskompromisne građansko liberalno demokratske stranke čine upravo predstavnici onih „vodećih“ nevladinih organizacija, koji se otvoreno bave političkom agitacijom i izbornim kampanjama.

Sada kada je počela faza zahvalnosti, Sonja Liht je nagrađena kao prva na listi zaslužnih, jer je do poslednjeg atoma ljubavi stajala uz Borisa Tadića, objašnjavajući nam koliko je predsednik vizionar i uglavnom genije. Ona, po tumačenju glavnog urednika ovog peščanog podlistka, nije više jedan od najvećih srpskih neprijatelja iz vremena kada je vodila Fond za otvoreno društvo (Soroš fondacija), već se svrstala uz režimske apologete i postala politički rentijer i deo pobedničke klijentele. Očigledno je da je i ranije Sonja Liht postala meta napada, onda kada je pokušala – što i danas čini – da u naš politički život i funkcionisanje stranaka unese ne samo pomirljivost, već toliko potrebnu trezvenost i osećaj odmerenosti u davanju političkih ocena i vođenju dijaloga. Ona nikada nije prelazila iz fonda u nevladine organizacije, kako se podmeće u ovoj odurnoj poternici, jer je i sâm Soroš fond u tim olovnim devedesetim bio pokretač građanskog društva i delovanja nevladinih organizacija.

Znajući ovu činjenicu, jasno je da Sonja Liht nikada nije ni napuštala delovanje u nevladinom sektoru, već je ona bila i ostala jedan od najupornijih aktivista još od studentskih događaja 1968. godine. Njen politički greh je tim veći što je ona imala dovoljno građanske hrabrosti i političke mudrosti da ukaže na potrebu da se delovanje nevladinih organizacija odvoji od razorne politizacije i otvorene stranačke instrumentalizacije. I u tome je težište spora, u nastojanju Sonje Liht da nevladinom sektoru vrati izvornu misiju građenja stabilnog društva i delatne javnosti, koji će moći da u odnosu sa državom zastupaju temeljne demokratske vrednosti, a da ne budu stranački prirepak u razornim političkim borbama.

U pitanju je bila odbrana smisla delovanja nevladinog sektora u ovim teškim tranzicionim vremenima, kada je društvo najizloženije političkim manipulacijama raznih vrsta. Njen neoprostivi greh je i u tome što se nije pridružila zahtevu nekih parapolitičkih nevladinih organizacija da Evropska unija pojača pritisak na Srbiju i obustavi pregovore pre nego što budu izručeni Hagu svi optuženici za ratne zločine. Stav Sonje Liht da se takvom inicijativom samo daje podstrek protivnicima saradnje sa Hagom i ulasku Srbije u Evropsku uniju bio je veoma razložan. I odnos prema agresiji NATO pakta takođe je bio u skladu sa njenim shvatanjima međunarodnih odnosa. Ovakvo njeno reagovanje viđeno je kao prorežimsko i svrstalo je definitivno na neprijateljsku stranu. Ona je tada, pored mnogih ljudi, stavljena na listu za odstrel, o čemu svedoči i ova poternica.

U našoj javnosti su pojedini izborili posebnu privilegiju da se na najbrutalniji način obračunavaju sa ljudima koji ne dele njihove političke stavove, pri čemu se takav način ophođenja ushićeno proglašava kao vrhunac duhovitosti. Veliki politički greh Sonje Liht je i u tome što je otvoreno kritikovala Liberalno demokratsku partiju, a hvalila Demokratsku stranku, tvrdeći da su sve vrste „ekstremizma“ podjednako opasne.

Kritikovanje Liberalno demokratske partije Pera Luković kao njen istaknuti ideolog, funkcioner i poslanički kandidat doživljava kao nečuvenu drskost jer stavovi ove naše svete političke krave jednostavno ne mogu biti kritikovani. To su nepatvorene istine i neka vrsta ideoloških aksioma, politička panaceja, koja se ne sme dovoditi u pitanje. Ko god se usudi da to učini, biće veoma brzo na nekoj od poternica ili u Peščaniku, Betonu ili ličnim e-novinama Pere Lukovića. Ni ovog puta nije ostala pošteđena porodica Sonje Liht, budući da se podrazumeva da ništa ne može biti sveto kada je u pitanju obračun sa onima koji su prešli na drugu stranu. Jedini koji mogu i jesu izuzeti od beskompromisne kritike su predstavnici osam „vodećih“ nevladinih organizacija koje su od Evropske unije zatražile da se ne odustane od pritiska na Beograd. Ali nikad se ne zna, možda ćemo se i iznenaditi ko će biti sledeća meta napada.

Sonja Liht je kao istaknuti aktivista nevladinog sektora već duži period izložena hajci i to upravo od onih samoproglašenih nevladinih organizacija čiji je delokrug zaštita ljudskih prava, a koje se otvoreno bave propagandom programa i ciljeva Liberalno demokratske partije i time obesmišljavaju delovanje nevladinog sektora kao osnovnog garanta jačanja društva, a ne samo stranaka. Na taj način se dezavuiše ukupni nevladin sektor i uvlači na poprište stranačkih političkih borbi, gde njemu nikada i nije bilo mesto. I to je osnovna ideja koju uporno zastupa Sonja Liht, ideju vraćanja nevladinih organizacija njihovom osnovnom cilju – jačanju i izgradnji stabilne i institucijama ojačane i podržane društvene zajednice i afirmaciji uloge samosvojnog i politički punoletnog građanina u stvaranju savremenog demokratskog društva.

U ovakvom delovanju nevladinih organizacija uloga Sonje Liht je veoma značajna i ona je izrasla u simbol društvenog aktiviste, čiji horizont nije sveden samo na varljivi svet dnevne politike i političkog pragmatizma. Nije potrebno navoditi sa koliko je građanske i ljudske hrabrosti Sonja Liht ulazila u borbu za odbranu liberalnih i građanskih načela u vreme autoritarnog Miloševićevog režima. Napadi kojima je izložena, pa i pojava ove poternice samo svedoče o nemoći tzv. liberalno demokratskih političkih krugova da izađu iz tog sada već mrtvog ugla političke beskompromisnosti i učestvuju u demokratskom dijalogu.

Glavni urednik E-novina ostaće i dalje zatočenik svoje „ideološke i političke beskompromisnosti“, zato se s puno prava možemo zapitati ko će biti sledeća meta i za kim će biti izdata nova poternica. Ono što posebno iznenađuje je da u našoj javnosti među mnoštvom nevladinih organizacija i stotinama nezavisnih i liberalnih intelektualaca nema ni reči osude harange protiv Sonje Liht. Ova činjenica samo ukazuje na to do koje mere je u našem društvu uništena solidarnost i osećaj da se uvek moramo zalagati da zaštitimo dostojanstvo ljudi koji ostaju verni osnovnim demokratskim i liberalnim vrednostima.

10. jul 2008. godine

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner