Председник Србије и патријарх – или Србија се преумити не да

Дан након одржавања "Литије за спас Србије" којој је присуствовало више десетина хиљада грађана а која је окончана молитвом и обраћањем Патријарха српског Порфирија испред Храма Светог Саве, председник Србије Александар Вучић се из Словеније осврнуо на догађање народа који се, изгледа, догађа управо њему. Из његовог љутитог, а како би другачије и могло бити, осврта разумели смо да он "ни са самим догађајем" као и "ни са чим што је изречено на том скупу, ни са једном једином речју"  није сагласан.

"А једна нас је мисао и жеља сабрала и окупила у овом броју, пред саборним храмом читавог српског православног народа. Та мисао и та жеља једноставна је - да будемо оно што јесмо, да будемо оно што су били наши преци, да то исто буду и наша деца. То да будемо. Да будемо оно што заправо јесмо од када за себе знамо".

Са чим тачно од изреченог наш председник није сагласан? Шта је погрешно у жељи "да будемо оно што заправо јесмо од када за себе знамо"? Шта то треба да будемо ако не оно што јесмо и у име чега треба извршити то велико преумљење Срба, који би, по несагласном председнику, уколико се заиста не слаже ни са једном изреченом речју, очито требали да буду оно што нису? Или оно што би неко други хтео да јесу?

"Нас је православна вера обликовала кроз векове - од Светог Саве, преко Косовског завета, Светог кнеза Лазара, па све до данас. Обликовало нас је Јеванђеље Христово, реч и заповест Божија, и Христово учење. Јеванђељем смо градили и изградили свој начин живота, и свој систем вредности" истакао је Патријарх.

И овде нешто, односно све, председнику Вучићу није по вољи и мери. Добро, судећи по томе како влада и како се влада, заиста нема сумње да он не спада у оне на које се Патријархове речи односе, односно да је њега нешто друго обликовало или макар преобликовало. Али није он баш сва Србија, има ту још понечега и још понекога, а то је готово цео народ. Ајмо даље.

"Нећемо да нам било ко каже шта ми треба да будемо. Јер нама је мера и критеријум Христова реч, Божија реч. Божија реч нам већ на почетним страницама Светог писма открива једноставно - да је Бог створио два пола, као мушко и женско, и да је благословио брак и породицу. На таквом Богом благословеном браку, и на таквој породици, је изграђено друштво и цивилизација какву познајемо", речи су Патријарха.

- Други су дошли у нашу кућу и нама пропагирају своје идеје. Намећу их, и они хоће да нам кажу шта треба да будемо и какви треба да будемо. Ми смо они који су изложени насиљу. Силују нам памет и силују нам душу. Хтели би, али неће моћи - Ни у овим Патријарховим речима нема ниједне с којом би се председник сагласио

Председник је и са овим у несагласју. Дакле, не само да његова мера и критеријум нису Христова и Божија реч, већ он не верује ми у то да постоје два пола нити да су брак и породица од Бога блогословени. У реду. Даље.

"У том вртлогу, намера је да се поруше идентитетски темељи и стубови појединца и заједнице. Да све постане релативно, крхко и флуидно, као да хоће да нам кажу да све што смо до сада знали више одједанпут не важи, и да смо хиљадама година живели погрешно", рекао је Патријарх.

Председник, очито, такве намере не примећује, или му, још горе, оне не сметају. Ето једноставног објашњења одакле толика и таква изобличења у уџбеницима биологије и историје за основне и средње школе, и како свакојаке изопачености које долазе од стране носилаца хомосексуалних, трансродних и сродних идеологија постају део наше свакодневице, а школе праве тровачнице духа наше деце којој се изобличење намеће као норма, односно нормалност. И још ово за крај.

"Други су дошли у нашу кућу и нама пропагирају своје идеје. Намећу их, и они хоће да нам кажу шта треба да будемо и какви треба да будемо. Ми смо они који су изложени насиљу. Силују нам памет и силују нам душу. Хтели би, али неће моћи".

Ни у овим Патријарховим речима нема ниједне с којом би се председник сагласио. Изгледа да смо ипак ми, православни Срби, ти који широм елџибитикјуплус Европе организујемо Ортодокс Прајд и ментално, духовно и емоционално силујемо те дивне, мирољубиве и прогресивне људе, присиљавајући их да прихвате наша учења и наше погледе на свет.

Нити је народу потребан председник који се са њим потпуно разилази у базичном принципима и темељним идентитетским питањима, нити је председнику потребан народ који ни и чему суштински важном не  следи његове визије и погледе на свет. Једно са другим нити иде нити једно другом приличи

У чудном се и фронталном несагласју председник Вучић нашао. И то не само у несагласју с Патријархом, који је најзад, после дугог и мучног оклевања, са трона Светог Саве дословно изговорио сваку кључну реч и мисао народа чији је верски предводник, већ управо с тим народом, са којим се председник у свему битном драматично и бесповратно разилази. А разилажење, мимоилажење и окретање председника од народа који управо његовом вољом предводи, драма је са потенцијално несагледивим и трагичним последицама по земљу и друштво.

Јер, нити је народу потребан председник који се са њим потпуно разилази у базичном принципима и темељним идентитетским питањима, нити је председнику потребан народ који ни и чему суштински важном не  следи његове визије и погледе на свет. Једно са другим нити иде нити једно другом приличи. Због тога би, док ствари не оду предалеко, ваљало да народ што пре потражи новог председника, а актуелном, који овај народ преумити не може, увек остаје могућност да изабере неки бољи, лепши и паметнији с којим ће се лако и у свему сложити. Што се пре то догоди, то боље за све. У противном, цена би, на радост наших непријатеља, могла бити превисока  а последице и тешке и трајне.