Protivim se prodaji PKB i Aerodroma – treba da gradimo obdaništa, a ne šoping centre

Kandidat za gradonačelnika, Dragan Đilas bio je gost Espreso intervjua. Đilas nam je rekao zašto baš sada učestvuje u trci za gradonačelnika, čijoj podršci se još nada, kakav odnos ima sa Vukom Jeremićem, Demokratskom strankom, zašto jedan deo javnosti smatra da se na političku scenu vraća samo zbog ličnog interesa, zašto pojedini imaju otpor zbog njegove kandidature...

Zašto kandidatura baš sada?

 - Pošto je ovo novogodišnji intervju, mogu da budem i malo duhovit i da kažem, pa sad su izbori, nije mogla da bude u neko drugo vreme. A kao što vidite, ovi beogradski izbori su jedini izbori u Srbiji koji će se održati, izgleda, u poslednjem terminu kad im je rok pošto je ovde nacionalni sport postao - prevremeni izbori svake godine. Ovi beogradski se malo pomeraju, a ja mislim da je razlog situacija koja jeste u gradu i upravo neizvesnost kako će ovi izbori proći. Ali realno, kandidatura sad - zato što sam odlučio da se ponovo pojavim u ovoj priči gradonačelnika izbora nezadovoljan onim što vidim u svom gradu. Ja volim moj grad. Meni je posao gradonačelnika bio najlepši posao koji sam u životu radio; mogućnost da opipate stvari koje radite, pogledate kroz prozor, vidite da nešto nije u redu, poporavite to, promenite. To odgovara i nekom mom menadžerskom duhu i načinu kako radim s ljudima, i stvarno sam bio jako srećan dok sam taj posao radio. Mislim da je Beograd išao u dobrom smeru. Gledam već godinama, po mom mišljenju, naravno, kako ovaj grad propada, kako se pogrešne stvari rade. To me boli i shvatio sam da treba ponovo da se pojavim u ovoj priči.

Čijoj se podršci još nadate?

 - Pa, meni je najvažnija podrška onih ljudi koji, kad šetam gradom, oni mi kažu kandidujte se, pošto još svi i ne znaju da ću se kandidovati. I prethodnih meseci su mi to pričali. I uvek pošteno kažem - sigurno da oni koji smatraju da ne treba - oni ne prilaze i ne govore ništa. Ali znate, kad vidite te ljude koji su dobili decu iz vantelesne, ono što smo radili, pa ih sretnemo u igraonici sa svojom decom, pa se oni zahvaljuju, pokazuju mi te klince i kažu - hajde opet. A vidim da je ova vlast ukinula taj treći pokušaj vantelesne. Onda je ta podrška meni bitna. Znate, iz tog trećeg pokušaja 28 beba se rodilo u Beogradu. I sad je neko to ukinuo, i sad se nisu rađala ta deca ovih godina. Ti ljudi su moja podška. Podrška su mi ljudi na pijaci, na ulici, u taksiju, u prevozu koji vide kako grad izgleda. A naravno, pošto je ovo politika - zbog toga imate podršku i od političkih stranaka. Za sada se jedna grupacija političkih stranaka okupila, iako nisu svi isti, nemaju svi iste stavove o velikoj politici, o visokoj politici, ali imaju iste stavove o Beogradu. Mi smo se tu našli i ja očekujem da ta podrška bude i veća i šira kako budemo prilazili tim izborima.

 Kakav odnos imate s Vukom Jeremićem?

- Verovatno ćete me pitati i za Jeremića, i za Tadića, i za Šutanovca i za Demokratsku stranku. Sa svima imam normalan odnos. Pre svega, s većinom tih ljudi sam bio u istoj partiji. To je jedina partija u kojoj sam u životu bio. Ja verujem u levičarske ideje, verujem u odgovornost države prema građanima. Ja nisam čovek koji podržava privatizacije, ja sam za to da država postavi pravi menadžment u javna preduzeća i da ona prave pare. Ja nisam za to se proda aerodrom, nisam za to da se proda PKB. Ja sam za to da deca imaju besplatne udžbenike u školama, da vrtići sad mogu da budu besplatni, da pomognemo najstarijima, da uradimo nešto za mlađe. Eto, ponudio sam jednu ideju, možda neko ima i bolju. Mladi bračni parovi koji žive s roditeljima, pa da im pomognemo i damo im recimo 150 evra da mogu da iznajme stan ili da bude rata za kredit toliko da im mi platimo. Da naprave porodičnu scenu. I sad, svi ti ljudi za koje ste me vi pitali imaju isto mišljenje o tim stvarima. Na kraju krajeva, to što se mi okupljamo na neki način pokazuje da smo ipak, pre svega, svi Beograđani i da nam je Beograd važniji od tih stranaka, odbornika i svega ostalog. Ja verujem da će većina tih ljudi biti zajedno u ovoj priči, isto kao što sam siguran da oni koji ne budu - Beograđani će znati to na pravi način da sankcionišu.

Jedan deo javnosti misli da se vraćate na političku scenu samo zbog ličnih interesa. Šta im vi kažete na to?

- Isto što pričam već 20 godina. Ja sam čovek koji je 1992. vodio demonstracije protiv Miloševića i tad sam imao ponude od SPO i Demokratske stranke da uđem u politiku. I tad sam rekao i Zoranu Đinđiću i Vuku Draškoviću da ću se ja politikom baviti kad budem završio fakultet i napravio nešto u svom životu, biznisu - da budem samostalan ekonomski. U politiku sam ušao 2004. godine zbog Borisa Tadića, zbog njegove poruke da ne treba više da se ubijamo, svađamo i mrzimo ako drugačije politički razmišljamo. Kako da vam kažem, svi smo ovde, svi živimo u Srbiji i svi imamo istu želju da ta Srbija bude bolja. To što neko misli da će na ovaj način Srbija biti bolja, a ja mislim da će na drugi, pa ne treba zbog toga da budemo neprijatelji. Neprijatelji smo s onima koji hoće da okupiraju ovu zemlju, koji hoće da nam nešto namerno učine loše. Ja s drugima nisam neprijatelj zaista i ne doživljavam, bez obzira šta ko pričao o meni - ja na to ne obraćam pažnju i ne doživljavam to kao neprijatelje nego kao političke protivnike, i kao protivnike u nekim idejama. To sad, nažalost, nije tako. Ja sam se bavio politikom, ušao sam tad zbog Tadića, izašao 2014, bavio se košarkom - lep deo života, mladi ljudi, rezultati, uspeh, sjajno. I sad se vraćam u tu politiku. Ja sam prodao svoju kompaniju pre tri godine. U politiku sam ušao kao čovek koji je imao firmu u šest-sedam zemalja, kuću na Senjaku. U politici nisam primao platu nikad za to što sam radio. Imao sam svoje saradnike koje isto država nije plaćala jedan deo. Danas, kažem, prodao sam kompaniju, imam od čega da živim. Nemam nikakav interes od bavljenja politikom osim želje da promenimo nešto na bolje.

A zašto mislite da postoji otpor jednog dela javnosti zbog vaše kandidature?

- Pa, verovatno postoji otpor kod onog dela ljudi za koji sam vam i rekao - jedni priđu na ulici pa kažu bili ste super, vi ste naš gradonačelnik, hajte ponovo, a ovi koji to ne misle oni ćute. Naravno da oni ljudi misle da će neko drugi biti bolji i da će biti bolje uz nekog drugog. A to je normalna stvar, ne vidim zašto je to problem. Ja očekujem veliku podršku građana i veliku podšku jednog većeg dela javnosti koji ima iste stavove. To je najjednostavnije - ako vi i ja mislimo da treba da deca u školi imaju besplatne udžbenike, ja to sproveo, a sad je ukinuto - pa ja očekujem da vi sutra glasate za mene. Ako vi i ja mislimo da treba da obdaništa budu besplatna da bi pomogli tim mladim bračnim parovima, hajmo to zajedno da uradimo. Znate, to su stvari na kojima ljudi treba da se spajaju. Beograd je šansa da se spajamo, a ne da se razdvajamo. I Beograd je došao u situaciju da imate danas zaista dve politike - jer jedni su ukinuli besplatne udžbenike, jedni ukinuli pomoć penzionerima, ukinuli pomoć porodiljama, privatizuju PKB, mislim - to su suprotne politike. Mi smo hteli metro da gradimo uz ozbiljne stručnjake koji su rekli gde ide prva linija, kako će da izgleda, obezbedili pare od Francuza, evropskih banaka, došli neki drugi i rekli: ''Ma ne, to nema veze.'' Neće metro Novi Beograd, Zemun od 500.000 ljudi do 500.000 kroz Bulevar do vrha Ustaničke, nego će Beograd iz Makiša - gde niko ne živi, do Beograda na vodi - koji ne postoji, do Ade Huje gde niko ne živi. E, to su dve politike i mi se tu razlikujemo.

Pomenuli ste sad neke stvari koje su oni odradili, odnosno nisu. Šta je sve pogrešno uradila vlast u Beogradu?

- Znate šta, ja ne volim da govorim o drugim ljudima na taj način, ne volim da građanima Beograda objašnjavam da im je danas gore nego što je bilo pre 4-5 godina. Mislim da ljudi to sami treba da zaključe. Onaj kome je dobro ili bolje, on neka glasa za ovu gradsku vlast, a onaj ko smatra da treba da se promeni nešto u Beogradu, on neka menja. I to zavisi od Beograđana. Ja recimo mislim da je loše, evo daću vam neke banalne primere, mislim da je loše i besmisleno raskopati ceo grad u isto vreme, zatvoriti jedan most, drugi most, Slaviju,... Meni to deluje kao da je nekog baš briga za ljude koji tu treba da prođu. Ja mislim da je loše što je neko ovako napravio Slaviju i odustao od našeg projekta. Da je loše neko iscrtao one linije po Slaviji, posle ljudi ulaze i gledaju gde su linije pa se sudaraju, a do juče se niko tamo nije sudarao. Ja mislim da su to pogrešne stvari. Mislim da je loše što se priča o kupovini autobusa, a nisu se kupili. Pa, danas je 300 autobusa manje na ulicama nego što je bilo pre pet godina. Ja mislim da je loše kad ljudim kažete: ''Evo ti 15% popusta kad umreš'' i ''Evo ti popust da jašeš na hipodromu'', pošto je poznato da svi penzioneri - prvo što ujutru urade oni kažu, hajde do hipodroma da trknem da malo jašem tamo. Ja mislim da je to pogrešno, besmisleno. Da je to uvredljivo, ali dobro. Ja mislim - mnogo bolje je dati im još jednu penziju pa da žive duže i bolje, ali to su dve ideje. Svako treba sam da kaže šta misli da je bolje.

Iz ove perspektive, šta biste vi drugačije uradili?

- Pa, evo sve to što sam vam rekao.

Je l' ima još nešto?

- Kako da vam kažem, ja bih mnogo toga promenio. Vratio bih jedan deo ovih stvari koji su ukinute u međuvremenu, koje sam već nabrojao. Jedan deo bih opet počeo da radim. Znači, ja zaista mislim da mi treba da gradimo obdaništa, a ne da gradimo šoping centre. Ja bih voleo da naši političari, kad dođu u emisije te neke televizije, to što mašu nekim fotografijama... Pusti bre tog Đilasa, šta je on radio. Narod zna šta je on radio, pa je glasao jednom tako, a drugi put onako. Hajde donesi ti sliku, majstore, šta si ti uradio. Hajde donesi ti sliku, evo, kaži - ovde su 45 obdaništa koje je napravio Đilas, e ovo je naših 60 obdaništa. A ti nemaš nijedno obdanište da pokažeš. Pokaži ti sliku osnovne škole koju si napravio, pokaži sliku doma zdravlja koji si napravio, pokaži sliku mosta koji si napravio, bulevara... Pokaži sliku autobusa koji si kupio. Dođi, pa to pokaži. Što pokazuješ slike - šta je po tvom mišljenju taj Đilas pogrešno uradio? Ja neću nikad pokazivati ove slike, pa evo imate po mrežama danas - prepuni kontejneri, grad je prljav. Dobro, i? Šta sad ja dođem s vama i izvučem ispod stola sliku i kažem: ''Pogledaj, pun kontejer!'' i vi kažete: ''Ne mogu da verujem, da mi ti nisi pokazao, Dragane Đilase, ja nikada ne bih videla pun kontejner u Beogradu!'' Pa nije to ideja.

 Dobro, sad ste dali odgovor na moje sledeće pitanje, delimično. Otkad se pojavila vest da ćete se kandidovati za gradonačelnika, onda su krenule kritike upravo na to kako ste vodili Beograd. Kad se sad osvrnete na sve da li mislite da je to neki strah? 

 - Ali ja moram vama da kažem nešto najiskrenije - ja uopšte ne čitam te stvari i ne gledam te emisije nego mi sad šalju prijatelji - vidi ovaj je rekao ovo. Ja kažem - nemojte molim vas, ako je neko rekao neku uvredu ili to kad kažu pljačka - dam to advokatima, oni tuže, dobijem odštetu, uplatim u humanitarne svrhe, mada mi sad ne daju ni to da platim kome hoću, ali doći će do neke dece i to je to. Ja zaista ne želim uopšte da komentarišem da li nešto priča Vesić, nešto priča Mali, da li je došao predsednik države, pa je on pričao o ne znam čemu - mislim da to nije tema. Ja mogu vama sad da pričam pola sata o tim ljudima, milion stvari koje ja mislim da je pogrešno, i onda da vas na kraju pitam - a je l' mislite da će biti bolje Srbiji sad kad sam ja sve to ispričao? Ili je možda bolje da to vreme iskoristim, da kažem hej ljudi, hajmo da pomognemo, da napravimo da zemlja bolje ekonomski funkcioniše. Hajmo deset firmi kao PKB s po 10.000 hektara, hajmo do ljudi koji drže pare u bankama bez kamate da daju državi, pa im mi damo 2,5%, a oni postanu suvlasnici tih firmi pa oni imaju možda i neke dividende. Hajmo da ne prodamo aerodrom, dajte ga Beogradu, dajte mi da kupimo kao Beograd. Pa ti Arapi, Francuzi ili Kinezi koji kupe, oni kupuju da bi pravili pare. A što ne bi onda mi uzeli to za nas pa mi pravili pare? Mislim, u čemu je to tolika pamet? Ja mislim da su mnogo korisnije takve stvari. A sad što neko smatra da treba da se bavi politikom tako što na najružniji način govori o ljudima koji su politički protivnici, pa to je već pitanje za neke druge stručnjake, nije baš za mene. Da li to pokazuje njihov strah, to svi pričaju? Pa moguće da pokazuje, moguće je da ne znaju drugačije. Stvarno ne znam da vam odgovorim na to pitanje.

I za kraj, kad su beogradski izbori u pitanju - koja je vaša prognoza? Hoćete li biti gradonačelnik?

 - Pa, meni je najvažnije da posle ovih izbora krene Beograd u drugom smeru. Znači da ove sve stvari koje sam nabrojao mi primenimo i idemo dalje. Ja se kandidujem pošto verujem da imam znanja, imam ljubavi za svoj grad, imam ljude koji su sa mnom i nešto možda napravimo. Znate, ja verujem u to! Da ne verujem, ne bih se kandidovao. I hoću da neke stvari pokrenemo, neke stvari vratimo, neke stvari napravimo novim, lepšim. Hoću da živimo u gradu koji nije drugi od svih gradova u Evropi po nebezbednosti, posle Kijeva. Moja mlađa deca žive ovde, starija u Londonu. Nadam se da će se vratiti. Ja ne želim da živim u gradu i da razmišljam kad izađem na ulicu da li će ovi neki kriminalci da pucaju jedni na druge pa će, ne daj bože, neko nevin tu još da strada. Mislim, ja želim da živim u jednom normalnom gradu, želim da živim u gradu u kome zaista vredi živeti. Mislim da ćemo dobiti podršku od Beograda za to. Da ne mislim, ne bih se ni kandidovao.