Sa srpskim državljanstvom protiv države Srbije

Nakon nekoliko dana neizvesnosti, Sonja Biserko je potvrdila da je dobila poziv i da će svedočiti protiv Srbije, kao svedok Hrvatske u njenoj tužbi za ratne zločine[1]. Tada je izjavila i da je stanje u Srbiji haotično, i da se ,,ne može pouzdano utvrditi ko vlada zemljom'', pa je, valjda u tom kontekstu, uvređeno optužila ,,nekoga u državnom vrhu'' da je vest o njenom svedočenju prosledio medijima. Kao da je to deo nekog njenog privatnog učešća u privatnoj tužbi, pa su zli pojedinci iz srpskog pravnog tima to prosledili državi, a oni medijima. A sve u cilju toga da se ona izloži ,,novim pritiscima, šikaniranju, zastrašivanju''.

Pre svega, trebalo bi umiriti gospođu Biserko. Ništa joj se u Srbiji neće desiti. A ne bi ni trebalo. Nemoguće je govoriti o toj temi, a ne setiti se primera Nataše Kandić. Predsednica Fonda za humanitarno pravo jedini je državljanin Republike Srbije koja je prisustvovala svečanom proglašenju nezavisnosti, održanom u nelegalnoj Skupštini Kosova početkom 2008[2]. Nakon toga, ne samo što nije trpela zvanične, pravne posledice, nego čak nije bilo ni većih osuda u javnosti. Pet godina pre toga, javno je ošamarila prognanika sa Kosova, koji bi po godinama mogao da joj bude otac, i ne samo što joj se ništa nije desilo, nego je čak i sud oslobodio krivice, navodeći da je to bila „nužna odbrana“.

Prema tome, ništa se loše neće desiti ni Sonji Biserko, nema razloga za strepnju. Ništa joj se nije desilo ni kada je Helsinški odbor 2008. objavio spisak ,,nepodobnih'', nekoliko desetina profesora, intelektualaca i javnih ličnosti [3], u izveštaju koji je više ličio na orvelijansku histeriju nego na ozbiljan naučni rad. U tom ,,izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji'', na hrvatskom jeziku napisana je preporuka da se pojedini udžbenici i naučni radovi cenzurišu, i zamene udžbenicima iz Hrvatske i Kosova, a neke profesore odstraniti iz javnosti, jer je ,,promena srpskog nacionalnog identiteta moguća jedino uklanjanjem srpske kulturne i nacionalne elite'' [4] .

Ali, postoji nešto u čemu se delimično slažem sa gospođom Biserko. Zaista, na neki način njeno svedočenje na strani Hrvatske nije sporno. Ili je barem razumljivo. Ali ono što bi trebalo da bude sporno je njeno državljanstvo. Nešto tu nije logično. Biserko za sebe kaže da joj ,,pripadnost bilo kojoj etničkoj grupi, ni Srbima, ni Hrvatima, ni Bošnjacima, ne znači mnogo''[5][6]. To je, naravno, njeno ustavno pravo, ona ne mora da oseća svoju nacionalnu pripadnost i ne mora da se izjašnjava po tom pitanju. Ali, to pitanje postaje vrlo važno ukoliko ona odluči da svedoči protiv svoje države u tako važnom sudskom postupku. Nije svejedno da li ona svedoči kao građanin Srbije, ili kao građanin druge države. U prvom slučaju, njeno svedočenje ima daleko veću težinu. I svaka presuda biće od velike važnosti svim građanima Srbije, bez obzira na nacionalnost. Zbog toga to nije pitanje nacionalnosti ili nacionalizma, nego krajnje logično i praktično pitanje, kojim bi svaka građanska država morala da se bavi. Pitam se koliko bi vremena bilo potrebno nekom sudu u Americi da oduzme državljanstvo imigrantu koji se sprema da svedoči protiv SAD? Možda bi se merilo satima.

Nedavno je Fudbalski savez Brazila najavio da će pokrenuti postupak za oduzimanje državljanstva svom napadaču Dijego Košti, zbog toga što je odlučio da promeni dres, i da na sledećem svetskom prvenstvu igra za reprezentaciju Španije, a pravno odeljenje Saveza navelo je da će delovati da se takav slučaj ne bi ponovio[7]. I pored toga što Košta verovatno Brazil doživljava kao svoju domovinu, a sebe kao Brazilca, neko je zaključio da nije pravedno da on ima brazilski pasoš ukoliko igra za drugu državu. Što deluje u redu. Kad neko na utakmici promeni dres, nije normalno da se i dalje naziva članom prvog tima, onog protiv koga igra. A to postaje još važnije kad se zna da je ,,utakmica'' u Hagu daleko ozbiljnija od fudbalskih takmičenja.

Postoje i bliži slični primeri. Od kraja prošle godine, od Srba izbeglih ih Hrvatske, koji žive u Republici Srpskoj, traži se da vrate lične karte[8] . Zbog toga oni neće moći da traže povraćaj imovine, stanova, kuća, neće moći da traže nadoknadu štete, neće imati biračko pravo. A oni nisu radili ništa. Nisu javno govorili protiv Hrvatske, nisu zastupali ništa protivno interesima države Hrvatske, a pogotovo nisu svedočili protiv Hrvatske. Njihov jedini greh je taj što ih je Hrvatska proterala, a onda kaznila zbog toga što više ne žive na mestu sa kojih ih je proterala.

Ako Hrvatska može da na taj način oduzme nekoliko hiljada ličnih karata, ne bi bilo ništa čudno ni da Srbija oduzme nekoliko pasoša onima koji rade protiv interesa svih građana.

I kad smo već kod te teme, nedavno je obelodanjeno da u Siriji na strani terorista i pripadnika Al Kaide ratuje i 60 državljana Srbije. To su ljudi koji se takođe bore protiv interesa ove države. Vlada u Damasku je međunarodno priznata, i prijatelj je Srbije, i nije u redu što ispada da Srbija šalje ratnike u borbu protiv nje. Osim toga, po povratku u Srbiju, ti borci sigurno neće postati miroljubivi deo zajednice. Neće se vratiti svojim mirnodopskim poslovima, i teško da će se uklopiti u društvo. Ukoliko i ne načine neku štetu u Srbiji, ne bi trebalo da nas začudi neka buduća vest, o ,,teroristi iz Srbije koji je podmetnuo bombu'' u nekoj zapadnoj državi. Ne bi to zvučalo lepo. Trebalo bi na vreme ozbiljno razmišljati o tome.

Državljanstvo Republike Srbije bi trebalo da bude čast i obaveza, a ne nešto što se uzima zdravo za gotovo. Ukoliko neko sebe ne doživljava kao građanina Srbije, želi da svedoči protiv njenih građana, ili da prisustvuje svečanosti otimanja dela njene teritorije, ili da ratuje na strani terorista, nema problema, ali ti ljudi to ne bi smeli da rade sa srpskim pasošem. Krajnje je vreme da o srpskom pasošu prestane da se razmišlja kao o poslednjem utočištu onih ,,kojima pripadnost bilo kojoj etničkoj grupi ne znači mnogo''. Neka postanu apatridi, pa neka onda sami odaberu državu kojoj pripadaju. Ukoliko se odluče na Srbiju, dobrodošli su, ali prvi korak je da podnosilac zahteva napiše izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.