Sve klasične ideološke dileme postaju bespredmetne pred autoritarnom patologijom režima - prava opozicija treba da se ujedini

U skupštinskom nadgornjavanju oko budžeta, tek da bi pojačao efekte svoje retorike, predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je pored predsedničkih i vanredne izbore za Skupštinu Srbije. Nije potrebno da ovde podrobno analiziramo šta će čoveku, koji u Skupštini od 250 poslanika ima podršku komotne većine od 160, četvrti izbori u pet godina. Vučiću treba odati priznanje da se niko ne snalazi tako dobro u izbornoj tehnologiji kao on. Zato su mu valjda i potrebni izbori, jer ne zna šta će dalje sa državom,ali zna odlično šta i kako u izbornoj kampanji. A to može da bude i efikasan način da se reši opozicije u Skupštini, kako je protekle nedelje pretio poslanicima opozicije, i tako ugasi svaku kritičku reč . Vučić kritiku ne podnosi, odmah preti izborima, odlaskom, i govori kako je on najvredniji, najbolji, kako on jedini radi, a Srbija je sigurno i jedina zemlja u kojoj predsednik Vlade u nameri da uvredi i ponizi političke protivnike iste naziva “stručnjacima”.

Svakom je jasno da nam na očigled raste i metastazira u svaku poru društva zloćudni ,autoritarni režim. Vidimo da su institucije na izdisaju i da Srbija liči na koloniju. Zato je krajnje vreme da ovaj režim ode, da ode na izborima, i to nije utopija. Moguće je, ali jedino ako   se istinska  opozicija ujedini. Mnogi u opoziciji smatraju da treba menjati politiku, a ne ljude, ali politika nije fluid koji lebdi u vazduhu. Ljudi su nosioci političkih ideja i političke prakse. A kod Vučića, svi iz opozicije možemo da se složimo, nisu dobre niti političke ideje, a politička praksa je zastrašujuća. Ja sam evroskeptik, ali sada je došlo vreme da se ne smemo ušančiti u evroskeptičke ili evrofanatičke rovove. Nije vreme za pokazivanje i dokazivanje čistote ideologije. Vreme je za spasavanje slobode i za spasavanje Srbije. A Srbija ima šansu da se spase samo ako ode režim Aleksandra Vučića, a Vučić će otići ukoliko se opozicija ujedini oko jednog predsedničkog kandidata, jedne liste za beogradske izbore i jedne liste za parlamentarne izbore. U uslovima medijske blokade i usitnjenih resursa, postoji opravdan strah da bi u novim opštim izborima opozicija mogla izgubiti i ovo malo što ima. I to se može dogoditi ako svako bude izlazio sam, ako sujete i želje za samopromocijom ili promocijom vlastite stranke prevagnu nad osećanjem odgovornosti prema sudbini Srbije.

Sve klasične ideološke dileme „Moskva ili Brisel“, „levica ili desnica“, „modernizam ili tradicionalizam“ postaju bespredmetne u situaciji u kojoj vulgarni pseudopopulizam ojačava svoju autoritarnu patologiju stalnom mobilizacijom kroz generisanje vanrednog stanja i vanrednih čestih izbora. Ne živimo u normalnom, već u permanentnom vanrednom stanju.

Ključna reč i ključno načelo svake rasprave danas treba da bude sloboda. Jer mi zaista kao društvo i pojedinci nemamo ni „slobodu od“, ni „slobodu za“. Sigrna sam da se možemo okupiti oko suštinskih nacionalnih interesa Srbije, oko vladavine prava i poštovanja institucija, oko očuvanja biološke supstance naroda, oko činjenice da Srbija ne sme da bude zemlja jeftinog rada i ljudskog života. Složićemo se da vladajuće stranke ne smeju biti mesto u koje ljudi ulaze da bi se zaposlili, lečili, napredovali u službi.

Zato podržavam  ideju „ izbornog paketa“, široku koaliciju u kojoj bi opozicija dogovorila ko je nosilac kandidature za predsednika Srbije, ko za predsednika Vlade, a ko za gradonačelnika Beograda. I baš je dobro da će među podržavaocima, pa i među kandidatima biti ljudi i s levice i s desnice, jer će tako biti široko obuhvaćeno biračko telo. Ideološka širina koalicije postaje tako prednost. 

Ljudi smo, i narcizmi i sujete su normalna pojava, ali sada moramo to prevazići. Treba videti ko su oni koji imaju najviše šanse da nose ove tri izborne liste - predsedničku, gradsku i republičku. Odgovor mogu najbolje dati objektivna, nepristrasna istraživanja. Insistiram na objektivnim istraživanjima, jer vidimo da neke „dvorske“ agencije naduvavaju rejting pojedinih političara kako bi ih ohrabrili da sami izađu na izbore i poentiraju.

Potreban je „paket“ koji će prekinuti vlast SNS i Aleksandra Vučića. Kako je predlagao gospodin Pavlović, vlast oročena na 12 ili 18 meseci dovoljna je da se uspostave institucije i oslobode mediji koji treba da služe istini i građanima, a ne kultu ličnosti vođe. Takva oročena vlast vratila bi iz prepolitičkog u politički stadijum naše društvo, a onda bismo mogli da mirno raspravljamo za i protiv EU, o državnom intervencionizmu, liberalizmu, vojnom roku, gej pravima, i da se o važnim temama ne izjašnjavaju samo političke elite, već građani na referendumu.

U istoriji je uvek bilo da uzurpirana velika moć završi pobunom protiv moći, da bezakonje skonča u žeđi za pravdom i da lažne veličine koje autoritet crpu iz marketinga na kraju padnu u prašinu. Ali nikada se to nije dogodilo samo od sebe. „Gde je sloga, tu je i pobeda” govorio je Publije Sirije. Za početak treba da se odlučno borimo za fer i poštene izbore. Režimska mašinerija zloupotrebljavajući sve državne resurse jedina je fabrika koja radi 24 časa dnevno svaki dan. Zato opozicija treba da se ujedini i pomogne Srbiji da ponovo postane pristojna zemlja, da pronađe sebe!

(Bivša predsednica DSS i samostalna narodna poslanica u Skupštini Srbije)