Зашто сам поднела оставку – Свако ко овој власти помаже на било који начин, саучесник је у злочину над Србијом

 (Текст обраћање Главном одбору ДСС)

Поштовани чланови Главног одбора,

драги пријатељи, желим да вам данас колико год искрено и отворено могу, објасним разлоге за моју оставку. Многима од вас смета што сам је дала јавно, а не најпре страначким органима. Од завршетка поновљених избора 4.маја па до краја јула председништво Странке се састало 8 пута. Имали смо кворум само једном и то на рођендан Странке, када је била заказана седница ИО и председништва. Главни одбор у јуну је био фијаско, није било кворума и на седници је владало велико незадовољство. Све су то били јасни сигнали да људи у Странци нису задовољни и поред тога што смо успели да поново постанемо парламентарна странка.

До расписивања избора обишла сам равно 100 општинских одбора, а у некима боравила и неколико пута, свако од вас је могао да ми телефонира  кад год је хтео, а многи су ми због неког незадовољства мојим потезима писали писма на која сам одговарала. Радила сам вредно и ја од тога нисам ни знала нити могла боље. И радила сам без икакве новчане накнаде, што раније није био случај, а верујем да неће бити ни после мене.

Уверена сам да ДСС треба у критици власти и режима да следи принцип нулте толеранције. Ако будемо иступали само на одређене теме претварамо се у “конструктивну опозицију” и сводимо себе на кандидата за позицију сателита СНС.

Под мојом диригентском палицом остварено је неколико важних ствари. Направљена је коалиција с Дверима и ми смо упркос крађи постигли резултат који нас је пласирао у Скупштину Србије. Избистрили смо политику у односу на Русију, а одлазак наше делегације на Крим био је круна. Упркос клеветама и саплитањима које смо од напредњака и Ненада Поповића доживљавали у Москви, признати смо као партнер Русије у Србији. Сачували смо странку од напредњачког преузимања и обрачунали се са Младеновићевом групом која је од ДСС хтела да направи привезак СНС.

Оно што није урађено то је промена Статута. Још у новембру 2014. именовала сам потпредседника Мишка Петковића на чело групе за промену Статута. Није урађено ништа, а то није само моја одговорност. Дакле, и поред постигнућа завладало је незадовољство. Део странке је био љут на мене, јер сам се опирала коалицијама на локалу, а део странке је био љут јер нисам успела да те коалиције спречим.

Покушала сам договором, али није ишло. Да сечем главе нисам хтела. Мислила сам да ће моја оставка “ресетовати” ситуацију у Странци, да ће заговорници нарочито ових београдских коалиција устукнути пред незадовољством Покрајинског одбора са КиМ.

Притисци су били огромни. Органи странке нису до краја радили свој посао. Покушала сам договором, али није ишло. Да сечем главе нисам хтела. Мислила сам да ће моја оставка “ресетовати” ситуацију у Странци, да ће заговорници нарочито ових београдских коалиција устукнути пред незадовољством Покрајинског одбора са КиМ.

Нисам дала оставку јер сам се уморила, борба у Скупштини тек предстоји. Нисам је дала јер сам се уплашила. Довољно сам прошла у Хрватској,  да би ме нешто овде у мојој земљи уплашити могло. Нисам дала оставку  јер сам се увредила, јер ако се нисам увредила када сам прошле године била чак „избачена“ из Странке као њен председник, онда ваљда никада нећу бити увређена. Нисам дала оставку јер вас не поштујем. Онај ко не поштује чланство, не обилази га толико колико сам ја то чинила.

Истине ради, морам признати да сам за нека кадровска решења сама крива. Погрешно сам одабрала неке сараднике, а неки су ту где јесу само зарад мира у кући.

Оно што ме ипак мало боли јесте незадовољство и непоштовање значајног броја мојих најближих сарадника. А данас и неразумевање, јер сам веровала да ће бити више разумевања за принципијелност, солидарност са нашом браћом са Космета и за одбрану идеје. Истине ради, морам признати да сам за нека кадровска решења сама крива. Погрешно сам одабрала неке сараднике, а неки су ту где јесу само зарад мира у кући.

Неки моји сарадници замерали су ми одлазак на Крим. Други су ми замерали одлазак у америчку амбасаду, или на протесте против рушења Савамале под фантомкама. Руководила сам се идејом да је боље да Американци из мојих уста чују позиције ДСС, него да им то други препричавају. Питам сада да ли  ти који ми замерају знају шта сам рекла? А рекла сам да је независно Косово пропали пројекат САД, да су санкције Русији неправедне и непаметне, да је ДСС оштро против уласка Србије у НАТО и ЕУ и образложила зашто.

Што се учествовања на грађанским протестима против рушења града тиче, сматрала сам да ДСС која баштини идеју демократије и владавине права треба да изрази незадовољство и протествује против варварске,бесправне, самовољне и рушилачке акције. Јар ако данас гледамо мирно на такво понашање, сутра се може десити сваком од нас да нам сруше кућу или радњу и да сви ћуте и окрећу главу на другу страну. Укратко, сматрам да треба да будемо активни, да разговарамо и да будемо на лицу места дешавања. Такође, не смемо заборавити да поред патриотских, бранимо и демократске вредности. И то је једна од наших квалитативних разлика у односу на СРС и Двери коју не биcмо смели да изгубимо!

Зашто сам против коалиција, нарочито у Београду и тамо где боду очи?

Живимо у сопственој држави у којој је актуелна власт, потписујући Бриселски споразум, учинила највећу националну издају у модерној историји српског народа. Власт Александра Вучића одрекла се Косова и Метохије и укинула државу Србију тамо где се српска држава родила. Пред нашим очима Американци стварају своје чедо - Велику Албанију којој је српска власт дадиља. Уместо да поштује, власт у Србији гази Устав, а убрзо ће по налогу Запада овај највиши правни акт и да промени тако што ће и име „Косово и Метохија“ избрисати из њега.

У Србији данас нема ни једне једине државне иституције која самостално ради поштујући закон.

У Србији данас нема ни једне једине државне иституције која самостално ради поштујући закон. Од судова и тужилаштва, од општина до министарстава и јавних предузећа, од здравствених и санитарних до грађевинских инспекција, од пореских органа до Народне банке Србије, од најмањих до највећих инстанци законодовне, судске и извршне власти, сви шене пред вођом који српски изборни резултат тумачи као сагласност за окупацију. Економија нам је разорена, а просвета и здравство буквално нестају.Нема социјалног дијалога, а људи се као радна снага узимају на лизинг. Култура је задављена, грађани очајни. Цене роба и услуга непрестано расту, приходи и плате се смањују. Лажу нас и анестезирају да нам је добро, а Србија цвили под теретом, зулумом и букагијама ове власти. Уводи се апсолутна контрола, цензура, лоботомирају се сопствени грађани пред очима такозваног демократског запада који одавно није демократски и одавно је у функцији америчког империјализма и неоколонијализма. Није Европска унија слепа за Вучићев тоталитаризам, него је гладна жртве коју јој Вучић приноси. Вучић Американцима и ЕУ даје српску територију, суверенитет и интегритет, а они му дају још нешто времена власти. Последње, Влада је стала са Бриселом и Вашингтоном против Републике Српске, српског народа и Русије. Ово је влада која стаје у табор против властитог народа.

Свако ко таквој власти помаже на било који начин саучесник је у злочину над Србијом и грађанима који у њој живе. Саучесник је у велеиздаји и промотер је недела која нас вуку у дубљи понор.

 Ови кратки осврти на карактер и природу власти која хара Србијом довољни су сваком разумном да ускрати било какву помоћ таквој власти. Свако ко таквој власти помаже на било који начин саучесник је у злочину над Србијом и грађанима који у њој живе. Саучесник је у велеиздаји и промотер је недела која нас вуку у дубљи понор. И уместо да се наша странка оваквој власти успротиви, уместо да се против ње бори сваким атомом своје снаге, понеки функционери видели су могућност да наплате капитал који смо тешком муком обезбедили уласком у парламент и локалне скупштине општина, тако што ће баш напредњаке да подрже. Постоји ли још неки доказ који напредњаци могу да нам дају да ово друштво и ову државу воде у безизлаз?! И да постоји, није нам потребан, јер је и без њега све јасно, само није јасно колико ће тај суноврат да траје. Због те временске релативности и, разуме се, похлепе, појавили су се разноразни асистенти и делиоци плена да суноврат учине бржим и разорнијим. А у тој прљавој работи учествују неки који данас седе у овој сали, или диригују некима који седе у овој сали.

у тој прљавој работи учествују неки који данас седе у овој сали, или диригују некима који седе у овој сали.

Морам такође да кажем да је кључна разлика у односу на предизборни период и обећану слободу одлучивања одбора чињеница да је СНС покрала изборе, да су по сваку цену хтели да нас оставе испод цензуса и да су нас на поновљеним изборима подржале остале опозиционе странке. Да парадокс буде већи, сада те опозиционе странке забрањују сарадњу са СНС, а ми са СНС идемо. Питам само:Каква је то фасцинација жртве џелатом?

И Фаусту је било дозвољено да уђе у коалицију и он је то слободном вољом учинио. Пред нама свима постоје милиони могућности, али није нам све на корист. Мисија Демократске странке Србије није да учествује у велеиздаји и омогућава неколицини појединаца лагодан и хедонистички живот. Суштина наше политичке платформе због које нам је дата још једна шанса на прошлим изборима била је критика, а не подршка тој власти.

У односу према режиму на републичком нивоу, скоро сви смо сложни да треба да будемо опозиција. Али нема слоге око тога за шта све треба критиковати СНС. Код СНС-а није спорна само спољна политика и политика према КиМ. Они су упропастили све чега су се дотакли. Уверена сам да ДСС треба у критици власти и режима да следи принцип нулте толеранције. Ако будемо иступали само на одређене теме претварамо се у “конструктивну опозицију” и сводимо себе на кандидата за позицију сателита СНС.

Уколико се не вратимо на политичке позиције предизборне платформе и праксом докажемо да смо опозиција, а не коалициони партнери овој власти, на следећим изборима нећемо постојати.

Тешком муком смо успели да ДСС вратимо у парламент. Уколико се не вратимо на политичке позиције предизборне платформе и праксом докажемо да смо опозиција, а не коалициони партнери овој власти, на следећим изборима нећемо постојати. Не коцкајмо се са будућношћу странке и не улазимо у позицију да политичку идеју под изговором прагматизма мењамо за два-три техничка секретара или неколико апанажа по општинама.

На крају вас молим да се сви замислимо над судбином ДСС и идеје коју баштинимо. Не бисмо смели да жртвујемо идеју и њене најупечатљивије заступнике, попут нашег покрајинског одбора и људи са КиМ зарад мрвица власти. Шта смо ми без људи који су пружили отпор косовској независности и домаћој издаји. Сачувајмо политику, сачувајмо људе који су њени симболи и кренимо даље заједно у борбу за слободну Србију.

Браћо и сестре, праштајте!