Početna strana > Rubrike > Politički život > Terminalna dijagnoza
Politički život

Terminalna dijagnoza

PDF Štampa El. pošta
Božidar Maslać   
četvrtak, 05. april 2012.

Već na samom početku moram da pojasnim da o Demokratskoj stranci ne mislim ništa dobro. Baš naprotiv, mislim da je ova stranka postala udruženje ljudi koji isključivo žele da zadovolje svoje sebične interese na račun svih nas i da nas smelo i čvrsto vode u sve veću propast. Pa zašto onda smatram da treba da dobiju izbore? Pokušaću da moj stav obrazložim.

Kada pogledamo podatke koji govore o stanju srpske privrede, možemo napraviti analogiju sa čovekom čiji rezultati analize krvi pokazuju da boluje od bolesti koja neminovno vodi ka smrtnom ishodu. Pitanje je samo koliko mu je još vremena preostalo. Kako bih ilustrovao ovo poređenje navešću neke podatke. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku[1] u periodu od samo dve godine (2008-2010) broj nezaposlenih se povećao za 400.000 ljudi. U ove brojke ulaze i zvanično zaposleni i oni koji rade na crno. Istraživanja su rađena prema najpouzdanijoj svetski priznatoj metodologiji. Posle 2010. nezaposlenost je nastavila da raste. Kada bismo napravili poređenje sa SAD, to bi bilo kao da je tamo 16 miliona ljudi ostalo bez posla za par godina. Razmislite o tim brojkama.

Međutim stanje u Srbiji je daleko teže čak i od ove crne statistike. Većina izgubljenih poslova nalazi se u privredi, i to mahom u onom delu u koji nisu uključena javna preduzeća. Zaposleni koji primaju plate iz budžeta, gotovo da nisu osetili krizu. Ovo je omogućeno povećanim zaduživanjem države. Tako u Srbiji postoji povlašćeni sloj zaposlenih koji uglavnom (čast izuzecima) imaju nezasluženo velike plate, s obzirom na snagu privrede, a da ne govorimo o sigurnosti njihovih radnih mesta o kojoj zaposleni u privatnom sektoru mogu samo da sanjaju.

Zaduživanje države u iznosu od šest milijardi evra za vreme vlade premijera Cvetkovića otišlo je najvećim delom na potkupljivanje ovog dela glasačkog tela, kao i na ispunjavanje Krkobabićevih predizbornih obećanja o povećanju penzija, koje se obilo o glavu samim penzionerima, jer država nije ojačala privredu i sada je samo pitanje da li će se penzije u narednim mesecima smanjiti samo zbog slabljenja dinara i povećanja inflacije ili će buduća vlada zbog opšte nelikvidnosti morati da smanjuje i nominalni iznos penzija.

Već pomenuto zaduživanje države radi potkupljivanja glasačkog tela dovelo je do paradoksalne situacije. U 2011. porastao je spoljnotrgovinski deficit[2] a dinar je veštački držao snagu. Pozajmljenim novcem povlašćena klasa zaposlenih kupovala je uvoznu robu koju u zdravoj ekonomiji ne bi mogla da priušti, a mogućnost proizvodnje domaće supstitucije je obesmišljena, što je dovelo do daljeg gubitka radnih mesta u privredi.       

I pored ove korupcije vlasti prema građanima, što se često previđa u percepciji korupcije u Srbiji, Srbija je najgora u regionu kada su plate u pitanju,[3] a zbog ove korupcije deficit budžeta je sve veći.[4] Ovih dana je vlada značajno povećala minimalac što će dovesti do novog rasta nezaposlenosti u privredi, ali će zaposlenima na budžetu doneti predizborno povećanje plata omogućeno novim zaduživanjem. Inače, ne znam da li laže ministarstvo finansija[5] (Mirko Cvetković) da je javni dug krajem februara 39,8 procenata BDP ili laže ekonomista Ljubodrag Savić[6] koji tvrdi da se javni dug povećao na 50% BDP. Nekako mi se čini da Savić sve vreme koristi istu metodologiju dok Cvetković to ne radi. Mislim da nema potrebe da iznosim dalje podatke koji pokazuju neodrživost ovog sistema, pitanje je meseci kada će se slomiti.

Glasač DS-a i Marija Antoaneta

Žena poslednjeg francuskog kralja ušla je u istoriju izjavom kojom je pokazala koliko vlast može postati mentalno izolovana od mogućnosti da razume situaciju u kojoj se nalazi sopstveni narod. Gladnom narodu je na njihove povike da nemaju hleba preporučila da jedu kolače. Mislim da postoji veoma veliki broj glasača vladajuće koalicije koji uopšte ne znaju kako živi sve veći broj njihovih sugrađana. Vlasnici privatnih firmi (lično sam suvlasnik jedne) generalno se suočavaju sa padom prometa biblijskih razmera. Nedavno me je zvao prijatelj čija porodična firma se bavi uslugama i za srpske prilike mogla bi se nazvati veoma uspešnom. Pitao me je kako je kod mene (pogodite sami) i rekao mi je da je u 2011. imao pad prometa od 80 %!!! Sve više privatnika se ne žali već kuka, a poznajem nekoliko koji su u poslednjih par godina ugasili firme, a oni koji nisu ne plaćaju infostan. Inače, sve češće me prijatelji i poznanici pitaju da li znam za neki posao. Neki prijatelji i poznanici su došli u situaciju da ne mogu da nađu posao i govore mi da novi oglasi za posao izlaze sve ređe, i da nemaju više od koga da pozajme, a drugi već imaju periode kada žive samo na hlebu koji sami umese.

U poslednje vreme mi se dešava da kada prolazim pored kontejnera na nekom prometnom mestu uvek vidim nekoga da kopa po kontejneru, a gužva je sve veća.

Znam mnoge mlade ljude koji su jedva našli posao za dvadeset i neku hiljadu, a često su došli iz provincije i moraju da plaćaju smeštaj (šta mislite kakav?). Zanima me procena vlasti kada misle da će ovi mladi ljudi zasnovati porodice i kada će imati decu? Mnogi mladi zavide penzionerima, jer njihova primanja su redovna.

E, sad, ono što mene najviše rastužuje je to što znam puno ljudi koji su simpatizeri vladajuće koalicije na čelu sa DS-om, a koji su potpuno nesvesni toga koliko su zaštićeni svojim nameštenjem na nekom mestu koje se plaća iz budžeta. Ima tu i dece privatnika koja do sad nisu morala da rade ali dele lekcije tipa „Nemoj svoj neuspeh da prebacuješ na državu, nađi posao, postani uspešan“ nesvesnih da i njihova egzistencija visi o koncu. Tu su i oni kojima su mama i tata sa dobrim socijalnim vezama našli neki „doživotni“ posao, ali ih to ne sprečava da drugima dele lekcije. Možda je najbolji primer dve Srbije emisija „Utisak nedelje“ [7] od 11. 03. 2012. Sa jedne strane iz onoga što govori Voja Žanetić možemo da zaključimo da je čovek svestan katastrofe ka kojoj srljamo, a sa druge strane reditelj Aleksandar Mandić smatra da bi Šutanovac bio dobar premijer???!!!!! Čovek živi u svetu DS marketinga.

Šutanovac bi mogao da kaže svojim nato mentorima da ne moraju da brinu o vojsci Srbije jer je njenu tehniku izbrisao iz brojnog stanja. Nedavno sam čuo da vojska Srbije ima još 4-5 transportnih helikoptera mi-8 u ispravnom stanju, a na ovom forumu[8] je iznesen podatak da su letači na helikopterima gazela sami kupili uređaje za GPS navigaciju. Dakle za našu vojsku je i Tačijeva borbena sila postala ozbiljan protivnik.

Najveću misteriju mi predstavljaju glasači DS-a koji priznaju da je DS- korumpirana stranka i da nas vodi u propast ali kažu, „ A ko drugi?“ Ne, varam se. Najveću misteriju mi predstavljaju oni ljudi koji smatraju da su SRS, DSS i DVERI ekstremne opcije. Valjda je voleti Evropu koja te je oklevetala, ekonomski izolovala i bombardovala neka normala- za mazohiste.

Neka žanje ko je i posejao

Izneo sam svoju argumentaciju da se nalazimo u poslednjim fazama neodrživog političko-ekonomskog sistema. Nažalost veoma veliki broj ljudi nije svestan toga, ili misli da ga slom neće dotaći. Sledeća vlada, koja god da bude, dobiće u ruke ne vrući krompir, već usijano gvožđe. Htela ne htela moraće da otpušta, smanjuje penzije i budžetske plate. Mislim da je najpoštenije da ovu za političare smrtonosnu situaciju požanje DS i ostatak vladajuće koalicije. Kada bi ove neizbežne poteze povukla bilo koja druga stranka, DS bi se izvukao od odgovornosti i pričao bi kasnije kako se u njegovo vreme živelo bolje, i da su plate i penzije bile veće. Najveći broj glasača nažalost nije u stanju da jasno povezuje uzroke i posledice i mislim da bi kasnije pao na tu priču i omogućio DS-u politički povratak u velikom stilu. Ovi birači će morati da iskuse na svojoj koži da im DS smanji penziju ili ih otpusti da bi shvatili neke osnovne stvari u ovoj zemlji. Žalosno je ali je tako.

 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner