Рат са НАТО је прошао, ако је прошао. Истина, не бомбардују нас, али зато нам, као гест своје добре воље - отимају - територију. Косово и Метохију, уз лаконско објашњење: то је реалност и ситуација на терену.

Надам се да ће дијалог имати теме и темпо који Србији одговара. Ипак, било шта да се деси у будућности, прича о Косову и Метохији и Великој Албанији овим се неће завршити. Она тек почиње.

Свака аналогија има своју ману. Када су после монголске најезде руске земље биле пацифизиране, уместо руске власти су стигле власти Литваније, Пољске, Турске. Русија је ратовала за повратак својих теритроија. Тих 600 или 700 година у свести великог руског народа уцртано је шта је то историјска Русија, да смо сви подељена деца једне земље.

Тако смо протеклих 14 година били сведоци тога да се све теже, тише, стидљиво и дискретно говорило о злочину који је почињен над Србијом 1999. Тако је, рецимо, реч агресија временом замењена речима бомбардовање или интервенција.

Нажалост, неки људи виде све ово као такмичење, а не би требало тако да мисле јер ми сви заједно радимо не за личну промоцију већ за добробит народа. Нисмо у арени у којој смо једни против других. 

На основу обдукционог налаза и података из медицинске документације, смрт је насилна и наступила је услед разорења срца, плућа, јетре, желуца и слезине, дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја, и следственог крварења.

Из стотине обрађених извештаја Државне ревизорске институције Србије, у којима врве драстични примери злоупотребе службеног положаја, ненаменског трошења новца, итд... извучен је Кустурица са бизарним и нехатним привредним преступом његовог књиговодства, и стављен на стуб срама.

Јер, поштен да будем, Војислава човек може да не воли, може и да га мрзи, може да се слаже, или не слаже, али једноставно, човек мора да га цени... Шешељев повратак у Србији, кад буде, а, и, ако га буде, опет ће, и још једном, променити слику Србије?!

Економска ситуација у Србији је све гора. Нови режим није зауставио економску кризу или њене последице, и не постоји ни један економски показатељ који говори о напретку, већ само о даљем назадовању.

Будући да о интелигенцији својих читалаца имају веома лоше мишљење – о чему ће бити речи у неком од наредних бројева – могуће је да захвалница кооперативним ауторима треба да представља сигнал „цењеном публикуму“ како је реч о текстовима које ваља третирати као пријатељске.