Тринаест разлога за смену Драгана Ђиласа

(Печат)

Урлај, прети, пиши, цртај, глорификуј, беатификуј, канонизуј. Свему томе смо сведоци ових дана. И све то због великомученика "Светог" Ђиласа. Сви карикатуристи се убише цртајући "жртвеног" и "невиног" Ђиласа. Половина медија вришти о неправди и злочину који се припрема против "доброћудног" градоначелника и председника Демократске странке. Ваља се одужити господину Ђиласу, ваља вратити све оно чиме је овај господар медија задужио исте. Ваља оправдати сав новац који је он уложио у контролу медија, чији је апсолутни господар био до средине 2012. Сада господари "само" половином. И нема ту велике амнезије.

У последњих пет година ретко који медиј је уопште забележио бројне Ђиласове неподопштине у граду Београду и скупштини града[1]. Кажу да оно што медији нису забележили, да се то није ни догодило. А опозиција у градској скупштини је била и те како гласна. Међутим, у прве четири године нико о томе није хтео да извештава. Све је остајало у оној израубованој сали на Тргу Николе Пашића. Медији нису бележили глас многобројних одборника СРС и ДСС од 2008. до 2012. Само је нема слика, која се мери секундама, показивала постојање преко 50 одборника опозиције. Свака критика је у медијима била потпуно угушена.

Створена је лажна слика о суперспособном менаџеру Ђиласу[2]. Ту слику је створио он сам, јер је лично контролисао све најважније медије, као власник који је "пренео" оснивачка права у најмоћнијим фирмама које препродају медијско рекламно време и чији су клијенти највећи домаћи и страни оглашивачи. Када су ДС и Тадић "одувани" с власти изборима, мит о Ђиласу је пукао као мехур од сапунице. Уместо да му помогне у очувању лажног имиџа, борба за место председника ДС и освајање те функције су још више разобличили овог нервозног псовача (познато је да је Ђилас човек кратког фитиља и да је више пута псовао опозиционе одборнике на седницама Скупштине града – што су сакривали сви медији – чему је писац ових редова лично присуствовао).

Нико тако успешно као господин Ђилас није срозао Демократску странку. Господин Зоран Живковић је узор успешности као лидер ДС у односу на г.Ђиласа. Уосталом, о господину Ђиласу најбоље сведоче спотови које је у време борбе за место председника ДС у медије пласирала супротстављена страна у ДС-у[3][4][5][6][7]. То су снимци које су направили функционери ДС на састанцима те странке.

Могући сценарији и однос снага

Последњих недеља, када је постало извесније да може доћи до промене власти у Београду, одједном је настала масовна хистерија. Одједном се повампирише и знани и незнани, и кусо и репато стаде да брани г. Ђиласа. Као да ће до промене власти доћи после смака света, после насилне револуције, или на неки други недемократски начин. Као да је промена власти у Београду забрањена, јер се, забога, ради о "Светом" Ђиласу. Као да је то "уподобљавање" београдске власти републичкој било сјајно и дозвољено када су то 2008. године радили ДС и Ђилас, уз Тадићеве срамне претње другој страни, а сада је то недозвољено узурпаторско прекрајање воље грађана. То су двоструки стандарди. Ако је то било дозвољено онда, дозвољено је и сада. Сви ови који сада хистерично вриште о овоме данас, те 2008.године су одушевљено поздравили исти принцип, са другим актерима. Па је л' неко мисли да смо сви блесави, безумни нојеви, чије сећање не сеже дуже од једног дана?

Посебна пизма, дакле злоба и пакост, јесте упућена најдоследнијој и најпринципијелнијој странци – Демократској странци Србије. Став ове странке, по питању г. Ђиласа, јесте најмање четири године познат и истоветан. ДСС је за смену градоначелника Ђиласа. ДСС је то више пута у београдском парламенту и захтевала, али са десет потписа одборника ДСС такви захтеви нису могли да се нађу на дневном реду Скупштине. Писац ових редова је и био покретач овакве иницијативе у име ДСС, у време када је г. Ђилас потаманио платане ко маче мушкатле. Одборници ДСС већ пет година на свакој седници критикују Ђиласа, предлажу на свакој седници најмање две тачке дневног реда, тражећи информације о најосновнијим и најважнијим питањима од значаја за грађане Београда, али већ пет година сваки предлог је одбијен[8][9]. Буквално сваки.

Потписник овог текста, као одборник ДСС, је на свакој седници Скупштине града у овом мандату најмање осам пута постављао исто одборничко питање господину Ђиласу у писаној форми преко писарнице, али и усмено на крају сваке седнице скупштине града. Питање гласи: "Како се господин Ђилас обогатио у периоду од 2004, када се учланио у ДС, и када је његово богатство износило неколико милиона евра, до 2012. године када је његово богатство износило неколико стотина милиона евра? Да ли је г. Ђилас устостручио своје богатство на законит и моралан начин, без употребе или злоупотребе страначког или државног положаја?" Уместо тога, г. Ђилас је на седници градског парламента пре неколико месеци овим поводом рекао да ДСС треба да се стиди што је аутор овог текста одборник ДСС. Наравно, Ђилас никада није одговорио на ово пристојно одборничко питање.

Вратимо се на ту посебну нетрпељивост контролисаних медија према ДСС-у по питању смене градоначелника. Због чега та пизма? Да ли је свим странкама све дозвољено само ДСС-у није? Колико знамо, ДСС не тражи да јој "све" буде дозвољено, тражи само фер однос, и да се стандарди који се примењују на ДС или на СНС или на ЛДП примењују и на ту странку. Рецимо, тај стандард је да је одавно дозвољено и прихваћено да у локалним коалицијама може свако са сваким. Тако СНС и ДС могу без осуде јавности да врше власт у општини Раковица, али и у још неким општинама у Србији. Тај стандард је да чак и у републичкој власти може готово свако са сваким (медији се својевремено убише најављујући "велику коалицију" СНС и ДС). На пример, коалиција ДС и СПС, дотада незамислива, је 2008. у домаћој и страној јавности дочекана као "Свети грал", а четири године раније је само подршка СПС-а мањинској Коштуничиној влади дочекана на нож од истих људи и медија. ДСС би била хваљена до неба када би сада ушла у коалицију са ДС у граду Београду, када би спасла Ђиласа. Коштуница би био чашћен похвалним епитетима нечувеним још од 2000. и 2001. Овако, само најава, тачније понављање става ДСС да је за смену Ђиласа изазива масовну хистерију. При томе ДСС јасно каже да то не подразумева учешће у некој будућој власти са СНС и СПС.

Да ствар буде још гора по хистеричне ђиласољупце, најважнији актери смене Ђиласа, странке које су у влади Србије, а које имају одборнике – СНС, СПС, ПУПС и СДП, уопште о томе нису постигле сагласност, а камоли сагласност о будућој власти или редоследу догађања. То је неодговорно и неозбиљно, јер две најважније странке у влади иницирају Ђиласову смену, а све остављају за последњи час. Стога је потпуно несхватљива зловоља према ДСС-у.

Кад већ говоримо о странкама у скупштини града, подсетимо се односа снага. ДС има 45 одборника, ПУПС 4, СДП 4, СПО Срђана Срећковића једног, један је "самосталан" али подржава ДС, СНС има 37 одборника, СПС 9, и ДСС 9. Види се да је СНС још прошле године, после избора, лакше него у Новом Саду, могла да издејствује не Ђиласову смену, него нормално формирање већине са својим партнерима у влади, уз неопходне гласове ДСС. Став ДСС је тада био јасан. ДСС је била за смену Ђиласа и тада – о осталим питањима је била отворена за разговор, као што је и ред. Да је тада постојала воља партнера у влади, г. Ђилас не би ни добио други мандат. Стога г. Ђилас свој незаслужени опстанак на власти у другом мандату већ петнаест месеци може да захвали свим поменутим странкама садашњег режима. Због чега су га они оставили на власти, не можемо да докучимо?

Указаћемо на могући редослед догађаја до 25. септембра, до када по закону мора да се одржи седница Скупштине града. Пре тога да развејемо маглу коју је неко посејао у медијима не погледавши прописе – Статут Града и Пословник градске Скупштине. Та магла се састоји у тврдњи да неко – СПС, треба до 25. да предложи кандидата за председника Скупштине града, а ако се то не деси биће уведене привремене мере од стране Владе. Тачно је следеће: привремене мере могу бити уведене уколико седница скупштине града не буде одржана, после истека периода од три месеца, што је максимални временски период између две седнице Скупштине града. Привремене мере не могу бити уведене због тога што није предложен председник Скупштине. Председник Скупштине има свог заменика, који у потпуности може заменити председника Скупштине.

Потребно је да се зна да су у Скупштини града тренутно пата карте. Ђиласа, за сада, подржава 55 одборника (ДС 45, ПУПС 4, СДП 4, СПО 1 и један "самостални"), па како ствари сада стоје он нема кворум за сазивање седнице (изузев ако не "прибави" подршку још једног одборника). Вратимо се сад на могуће сценарије. Прво, могуће је да се седница одржи, најнормалније до 25. 9. јер СНС и СПС, могу, као и до сада, да одлуче да г. Ђиласа и даље држе на власти. Ако они дођу на ту седницу, нормално је да се појаве и одборници ДСС.

Други, чини се, највероватнији сценарио је да се не одржи седница до 25. септембра. Она може да не буде одржана из два разлога. Први је да г.Ђилас, односно заменик председника Скупшине г. Алимпић, уопште не закажу седницу, што је мање вероватно. Други је да СНС и СПС одлуче да се не појаве на евентуално заказаној седници до 25. септембра, у чему ће имати унапред изречену подршку ДСС. ДСС неће дати кворум Ђиласу. У оба случаја стичу се услови да влада уведе привремене мере, после чега следе избори у Београду (занимљиво је да влада може, али и не мора то да уради).

Трећи сценарио предвиђа могућност да се СНС и СПС, уз ПУПС или СДП, договоре да затраже одржавање седнице на којој би био смењен градоначелник. У томе ће имати подршку ДСС. То је сценарио почетка већ чувене "прекомпозиције". Ниједна од опција није нелегитимна и нелегална. Што се тиче евентуалног састава нове власти, било у форми привременог органа или у форми "прекомпозиције", о томе је непотребно и илузорно разговарати са ДСС док се партнери из владе не договоре око основне ствари – да ли желе да смене Ђиласа на било који од два описана легална и легитимна начина?

Доследност и принципијелност

Подсетимо се још неколико примера доследности и принципијелности ДСС. Демократска странка Србије је на основу споразума који се тицао неколико принципа подржала у другом кругу кандидата Томислава Николића, који је захваљујући тој недвосмисленој и правовременој подршци и победио. При томе је ДСС-у било јасно да неће и да не жели да уђе у евентуалну владу са СНС, па то питање није условљено, нити је то био део споразума. Време је показало да је тај потез ДСС био исправан јер, прво, режим ДС и Тадића је морао да буде оборен да би грађани добили прилику да живе боље (ту прилику нови режим није искористио и изневерио је наде грађана). И друго, г. Николић се показао као нешто бољи председник Србије, уз све критике, него г. Тадић (г. Николић барем није почео мандат кршењем Устава тако што би обављао две јавне функције као г.Тадић све време свог мандата).

Следећи пример је јасно изречена воља ДСС да се смени власт у покрајини Војводини. Власт која је финасијски руинирала буџет Војводине, која је донела неуставни и сепаратистички Статут Војводине мора бити смењена. То што је ДСС жесток критичар новог режима по питању Косова и Метохије и по питању економије није препрека да се пружи начелна, принципијелна и доследна подршка свима онима који би да пруже прилику грађанима Београда и Војводине да живе боље, и да имају бољу власт од постојеће, после тринаест предугих година власти ДС. То не чини ДСС недоследном и непринципијелном, напротив. Демократској странци Србије је јасно да не може бити део републичке власти док се спроводи антидржавна политика спрам КиМ, и штетна еврофанатична политика, уопште. У покрајини Војводини партнери не могу бити ДС и ЛСВ због сепаратистичке политике. У Београду партнер не може бити ДС јер је у црно завио буџет града за наредну деценију, јер је нездраво дуго на власти у Београду – пуних 13 година, као и због чињенице да се лидер ДС-а, градоначелник Београда, неизмерно и необјашњиво обогатио од 2004. до 2013. године, вршећи функције директора Народне канцеларије председника Републике, министра за НИП, и градоначелника Београда (уз све страначке функције). У свим осталим случајевима, у свим градовима и општинама могућа је сарадња са свим странкама, као што је на терену и случај.

Разлози за Ђиласову смену

Разлози за Ђиласову смену су многобројни.

1. Инсистирање на градњи сасвим погрешног система јавног превоза – лаког шинског система – лажног метроа. При томе је потпуно штетно што се Град Београд унапред обавезао спрам једног протежираног градитеља – француске корпорације Алстом, која спада у најкорумпираније фирме на свету и која је осуђена за корупцију у низу земаља света и против које се такође воде процеси због корупције у даљем низу држава. Ово је пројекат који прети да нанесе финансијску штету Београду у износу од више милијарди евра, што је вишеструко више од финансијске штете изазване градњом прескупог моста преко Аде[10].

2. Изградња баснословно скупог моста преко Аде, практично директном погодбом, мимо Закона о јавним набавкама и без споразума о ратификацији у Скупштини Србије, који би омогућио заобилажење Закона о јавним набавкама (а и то је лоше решење). Мост је изграђен на погрешној локацији, без потребне законом прописане документације и дозвола са различитих нивоа власти. Уместо тог моста је могао да буде изграђен најмање двоструко јефтинији функционални мост без пилона и затега, попут моста Земун-Борча. И даље је потпуно непозната коначна цена моста са приступницама. При томе, унапред се знало да мост неће моћи да буде функционалан док се не изгради Топчидерски тунел, чија градња није извесна и коштаће баснословно много. Посао је додељен конзорцијуму за који се унапред знало да се састоји од сумњивих фирми – од којих је једна банкротирала – СЦТ. И друга фирма која је добила посао уместо СЦТ-а, "Приморје" је касније и сама банкротирала.

3. Увођење катастрофалног система "Бус плус", са потпуно нетранспарентним власништвом низа фирми које чине тај мешетарски конзорцијум, наношење финансијске штете ГСП-у, и наношење значајне финасијске штете граду и грађанима, јер су од целог посла профитирале само фантомске фирме "Бус плус". Систем електронске наплате није споран у начелу, он постоји у већини савремених градова, али је овде примењен од стране фантомске фирме, на потпуно погрешан и штетан начин, уместо да систем уведе сам ГСП, а да приходе убирају и ГСП и Град Београд[11].

4. Уништавање вековног амбијента Булевара и варварска сеча 400 столетних платана, уз неоправдано прекомерно трошење буџетских средстава за радове на реконструкцији Булевара[12][13].

5. Задуженост града Београда у износу од око 900 милиона евра[14].

6. Непотребно проширивање већ прекомерног броја чланова управних и надзорних одбора у мандату од 2008. до 2012. године и непримерено трошење новца грађана да би се плаћали партијски активисти у овим одборима.

7. Доношење новог Регулационог плана за подручје Звездарске шуме, чиме су створене све претпоставке за уништавање овог драгуља природе, обимном градњом предвиђеном новим планом[15].

8. Потпуно развлашћивање приградских општина.

9. Гушење права опозиције на јавну реч на седницама Скупштине града Београда. У периоду од 2008. до 2011. године опозиционим странкама је било пословником онемогућено основно демократско право да образложе тачке које предлажу за дневни ред. И поред вишеструких предлога од стране ДСС да се измени пословник, ДС и Драган Ђилас су ово право омогућили тек 2011. године[16]

10. Одузимање права на медијску заступљеност на лажном медијском сервису града Београда РТВ Студију Б, који је претворен у приватну радио-телевизију Драгана Ђиласа и Демократске странке, телевизију са које су потпуно протеране опозиционе странке у градском парламенту, потом пет година СРС-у периоду од 2008. до 2012, СНС-у периоду од 2012. до 2013. и ДСС- у периоду од 2008. до 2013.

11. Подршка противзаконитом положају Студија Б и подршка послушничком, а потуно непрофесионалном менаџменту те радио-телавизије у стварању огромних губитака и стварању програма који се не заснива на професионалним медијским нормама[17][18].

12. Неизмерно и необјашњиво богаћење градоначелника у периоду од девет година, 2004. до 2013. године, од чега је пет година провео на функцији првог човека главног града.

13. Нездраво је и неприродно да било која странка буде на власти 13 година, као што је ДС на власти у Београду. То и господин Ђилас треба да увиди, као што он и зна да је тренутак за силазак с власти био још пре годину дана.

Тринаест разлога за смену г. Драгана Ђиласа у тринаест предугих година власти ДС у Београду. Ако ових 13 разлога и 13 година власти није довољно драги ђиласољупци, шта је довољно? Да ДС и г. Ђилас буду на власти 23, или 33 године? Да прогласимо Ђиласа за доживотног градоначелника? За крај најбоље је да цитирамо самог г. Ђиласа, онако како је говорио у изборној кампањи 2012.године, на снимцима које су снимили и на интернет поставили функционери његове странке: "Да добијемо те изборе, па ћемо после тих избора да делимо све те функције које постоје."[19] и "Онај ко неће да буде заједно...Па знате шта, њега ћу морати да прегазим као...не знам, не знам...не могу да нађем термин за то."[20] и "Много су ми велики непријатељи они који ми раде о глави. И све ћу њих који ми раде о глави на крају морати да згазим да не би они мени више радили о глави, да завршимо ту причу."[21]. Да ли такав човек заслужује да води ДС, питали су се многобројни функционери те странке, јавно? Грађане више занима чињеница да такав човек не заслужује да води Београд.