И тако, од суморне седнице Скупштине Србије, Николићеве Платформе и владине Резолуције, до (не)рушења споменика у Прешеву и претњи АНА Србији, од пребијања младића до Дачићеве косовске столице у УН, утапамо се у сиву зиму наших тумарања.

У кампањи сам обећао да ћу да решим питање статуса и да ће из тога да произађу сва друга решења... И увек сам говорио да Србија не може да призна независност Косова.

Србија треба да каже под којим условима је спремна да призна Косово. Једино тако што ће се север припојити Србији, а југ признати као независну државу. Српска национална политика, у којој сам ја спреман да учествујем, истовремено треба да буде припајање севера

Полемика између Бранка Павловића и Бошка Обрадовића око питања аутономије АП Војводине и могуће промене Устава Србије.

И Милица и ти несретни људи са Косова који су ту сахрањени, они су сви моји. Они су више моји него било који Србин или Албанац који је убијао, или онај фрик у аваксу горе. А ови који су их убијали - они нису моји. И никад неће бити моји, ма колико били Срби или Албанци. Не интересују ме. Нисам ја рођак са убицама.

Kако је могуће да новина, дан пре, објави – ко ће и у колико сати да буде ухапшен?! И, каква је то истрага? Кад новине пишу оптужнице, хапсе и пресуђују? Бизнис и политика су на овим нашим просторима, некако – у сагласности.

Главни политички циљ српске стране био је такозвано „дефинитивно решавање српског националног питања“, односно уједињење свих Срба са простора бивше Југославије, њихово одвајање од других народа и успостављање етнички чисте Велике Србије са границом на линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. 

Оне који се и даље баве апологијом потеза нове власти само треба питати – како су реаговали док је сличне ствари радио Тадићев режим? И – како би реаговали да је Тадић победио на изборима и поново формирао Владу?

Na tribini „Srbija i Srbi 100 godina posle Kumanova“, koju su prošle nedelje u Novom Sadu organizovali desničarski pokret „Svetozar Miletić“ i Nova Srpska Fašistička Misao, među govornicima se pojavio sa suncem u kosi, mladi i nadahnuti Slobodan Antonić, da prisutnima prenese nacionalni bol koji ga žulja u grudima.

Политички односи Фидела Кастра с Москвом, ипак, нису били једноставни. Кастро се залагао за активну подршку револуцијама у целом свету, а противио се мирољубивој коегзистенцији са Западом.