Vlast u Srpskoj imaće, dakle, podršku oba lidera u Srbiji: od jednog više po političkoj, a sa drugim više po liniji kontinuiteta dobre saradnje i ličnog prijateljstva. Ono što nije dobro ni za jednog od njih trojice jeste kohabitacija u matici.

Novopečeni krležijanac Basara nepotrebno roni suze što je njegovog idola „teško bratimiti, još teže čitati, a to će uskoro postati sasvim nemoguće, jer Krleža, erudita kakvog južnoslovenske književnosti ne poznaju, govori iz jednog drugog vremena“.

Nije ni čudo da se sada pominje oslobođenje Srbije od Kosova. Od briga koje izaziva, od prepreka, od gneva, od narušenog sna. Izvan svake sumnje je da bi neoklevajuće priznanje Kosova bilo pozitivno. Čak, bilo bi bolje da je Srbija bila prva država koja je učinila tako nešto!

Kako su Blic, NIN i Kurir dočekali drugi krug predsedničkih izbora i šta su imali da poruče glasačkom telu pred izbornu tišinu o Tomislavu Nikoliću.

Da je kampanja malo duže trajala, bio bih u drugom krugu. Meni ne trebaju istraživanja javnog mnjenja da vidim šta narod misli, čime je nezadovoljan, šta mu treba. Ko je potcenio mene, potcenio je birače.

Lepo je videti da srpska inteligencija brine o tekovinama genocida, gotovo dirljiv prizor. U pitanju je kucanje na otvorena vrata, jer najveće stranke ionako podržavaju Šumsku svim raspoloživim sredstvima.

Đorđe je u miraz NOPO-u, to jest kao uzdarje za prvo mesto na listi, doneo nekakav program za spas Srbije u kojem se, takođe, sadrži suma NSPMovske imbecilnosti. Kolega Vasić je program prokomentarisao, verovatno ste ga i vi pročitali, pa neću da zalazim u sitna crevca

Iza Pakovićevog naizgled cepidlačkog pregnuća u kojem bi se jedna ili dve Antonićeve rečenice mikroskopski raščlanile i iz njenih sastavnih delova dokazalo Antonićevo „Ja“ ili „Drugo Ja“, krije se, naravno, nešto sasvim drugo.

Izbori su raspisani, kampanja je počela, verovatno su svi lideri, poput Borisa Tadića, dali nalog svojima da pobede, ali mi se čini da izbornog pobednika nećemo znati u noći između 6. i 7. maja. Tada će se obaviti prebrojavanje.

Presuda Evropskog suda je jedan od instrumenata revizije dejtonskog Ustava BiH i to je nastavak onoga što su prvi započeli visoki predstavnici primjenom takozvanih izmišljenih bonskih ovlašćenja, sa čijom se bespravnošću i posljedicama muči BiH, a sve više briselska administracija.