понедељак, 06. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > ЕУ да јасно каже шта је циљ трке коју Србија трчи
Преносимо

ЕУ да јасно каже шта је циљ трке коју Србија трчи

PDF Штампа Ел. пошта
Ивица Дачић   
среда, 05. септембар 2012.

(Вечерње новости, 05.09.2012)

Изјава председника Европског парламента Мартина Шулца је погрешно протумачена. Србија неће признати Косово. То је јасан одговор премијера Ивице Дачића после његове посете Бриселу, у којој је од свих европских званичника добио снажну подршку за приближавање Србије Европској унији. Дачић поручује да је Србија спремна за наставак дијалога, а идеја да се све подигне на виши, политички ниво, добија подршку и у европској администрацији.

* Ваша прва посета Бриселу у функцији премијера остала је у сенци поруке да нас на крају европског пута, као услов за пријем у ЕУ, чека признавање Косова...

- Поруке су, и с наше, и са стране ЕУ, веома јасне. ЕУ поздравља ставове Владе Србије када је реч о наставку нашег европског пута. Јавно истичу да ће европске интеграције највише зависити од саме Србије, односно од испуњења онога што је Европски савет поставио као услове у децембру прошле године. То се, наравно, највише односи на унутрашње реформе које Србија треба да води и на видљиве знаке “релаксирања” односа између Београда и Приштине, што претпоставља имплементацију оних договора који су већ постигнути, уз покушај да се дође до договора за преостала питања из техничког дијалога, укључујући и функцију Еулекса, који би требало да буде у свим областима присутан на целој територији Косова.

* Да ли ЕУ, ипак, од нас очекује признавање, а да власт то не жели да призна?

- Више пута сам истицао да ће Влада Србије водити искрену и отворену политику. То значи да ћемо јасно истаћи шта можемо да урадимо, да неће бити неискрености у свему томе, и да, с друге стране, од ЕУ очекујемо да не поставља “покретне циљеве”, односно услове који се стално мењају. Сходно томе, став је да нема неких додатних и нових услова за Србију, када је реч о датуму за отпочињање преговора. Србија од ЕУ очекује да јасно каже шта је циљ трке коју трчимо.

* Можете ли да објасните шта је тачно договорено око фусноте с именом Косова, да ли смо отишли корак даље у признавању независности?

- Опредељење нове Владе Србије је, као што је познато, да се спроведу сви договори који су постигнути у Бриселу. Проблем је што постоје различита тумачења око тога шта је у ствари у Бриселу раније договорено. У Србији се, очигледно, тај део договора тумачио другачије. Истина је да, у договору који је постигнут, нигде не стоји обавеза да на табли морају да буду и звездица и фуснота. Али, ја бих подсетио на то шта је био наш циљ. Циљ је био да Косово буде представљено асиметрично, односно другачије него што су представљене државе које су међународно признате. То што ће на табли стајати Косово са звездицом, самим тим указује на асиметричност. И звездица и фуснота ће се појавити у пратећим документима, када се први пут помене Косово. То је управо и став Европске уније и начин на који они тумаче постигнути договор. О томе су већ обавештене све земље које организују скупове.

* Очекујете ли да и то не буде изманипулисано и да и ваша уверавања о објављивању текста фусноте на пратећим документима не буду мртво слово на папиру?

- Када ми је комесар Филе упутио званично писмо поводом мог избора, и када је поменуо Косово, у тексту је ставио звездицу, а испод текста објаснио у фусноти да је то “у складу с Резолуцијом 1244 СБ УН и са Саветодавним мишљењем Међународног суда правде”. Дакле, уколико на скуповима Косово буде представљено на другачији начин, без звездице на табли, или без фусноте у документима, или уколико постоје државна обележја Косова, наши представници неће учествовати на тим скуповима, нити ће потписивати таква документа.

* Од “нормализације” односа са Косовом зависи датум преговора. Кад ћемо га добити?

- Ту постоји једна отежавајућа околност, објективне природе, да су у Србији били избори и да је њима практично био посвећен значајан део године. У то време није било напретка када је реч о испуњавању постављених услова. Све ће, тако, зависити од динамике даљег рада, имајући у виду да ће у октобру бити објављен извештај о напретку Србије. Не поставља се питање опредељености Владе Србије. Поставља се само временска димензија, да ли ће то време до децембра бити довољно да ЕУ истакне позитиван утисак о ономе што је Србија урадила. Ми, на крају крајева, за разлику од неких претходних влада, и нисмо постављали временска лимитирања и обећања да ће то бити до краја године или у првој половини следеће године. За нас је суштински битно да постоји однос међусобног поверења и заједничког опредељења да је то најбоља будућност за Србију.

* Колико су економске прилике у земљи критичне? По неким тумачењима, прети нам “грчки сценарио”...

- Оне су такве да је заиста неопходно да Влада Србије хитно, а то ће бити већ наредне недеље, изађе с предлогом економско-социјалних мера које ће имати за циљ стабилизацију економских прилика у нашој земљи, а то значи заустављање дефицита и његово смањење у следећој години. Дефицит ће у овој години бити сигурно много већи, зато што је претходна влада, уместо 4,5 одсто, довела до дефицита од 7 одсто. За нормално функционисање државе биће неопходно да се овај дефицит сведе у реалне оквире. Зато су нам неопходни разговори и с ММФ-ом, и са Светском банком и с европским банкама. Наравно, и с ЕУ, али и с другим државама широм света које желе да допринесу економској стабилизацији Србије.

* Европа се све више окреће концепту потрошње и отварању нових радних места, а не само штедњи, као могућем решењу за излазак из кризе?

- То је управо и моја политика. Више пута сам истицао да политика фискалне одговорности, односно стезања каиша јесте неопходна у овим условима, али да она пре свега треба да се односи на смањење непотребних трошкова државе и бирократије. Поред тога, међутим, неопходно је да постоји и политика развоја. То значи да су привредни раст, раст бруто друштвеног производа, а самим тим и отварање нових радних места и повећање потрошње, циљеви који могу најлакше да нас изваде из економске кризе. И зато ће Влада у најављеним мерама значајан сегмент, поред штедње која се односи на државу а не на грађане, посветити управо подстицању привредног развоја.

* ЕУ инсистира и на даљој борби против корупције и организованог криминала. Шта ће се радити на том плану?

- У области борбе против криминала уопште, и организованог криминала, имали смо добре резултате у претходном периоду, тако да Европска комисија никада није имала примедбе на тај део нашег рада. И грађани су на изборима оценили да је Министарство унутрашњих послова било најбоље у Влади Србије. Самим тим сам и ја добио двоструко више гласова него на претходним изборима. Циљ нам је да наставимо ту борбу. Намера нам је и да се борби против корупције приступи системски. Борба против криминала и корупције ће, наравно, бити оштра, али разлика ће бити у томе што ћемо се пре свега трудити да се искорени системска корупција, да би се из структуре власти избациле све могућности за корупцију. У томе ћемо непосредно сарађивати с ЕУ, и с независним регулаторним телима у Србији, пре свега с Агенцијом за борбу против корупције. Радићемо на проналажењу и анализирању практично сваког радног места у државној управи које омогућује корупцију. Када до тога дође и када то искоренимо, када се одстрани могућност да неко својим положајем може да има могућност за корупцију, мислим да смо решили проблем.

* Какви су односи Србије с њеним суседима?

- Мислим да су добри. Наш циљ је да Србија буде фактор мира, стабилности и безбедности у региону. Тим поводом сам већ имао контакте с готово свим мојим колегама премијерима у региону. За недељу дана ћу бити у Босни и Херцеговини и разговараћу с њеним највишим представницима. Циљ нам је да, после свих проблема у последњих двадесетак година, тражимо заједничке интересе. Сигуран сам да их имамо много више него онога по чему се разликујемо.

* Србија доста очекује од Европе и на економском плану. Хоће ли Брисел дозволити да искористимо део новца из приступне помоћи за буџетске намене? 

- Србија би желела да један део тих средстава буде искоришћен за макрофинансијску стабилизацију, и то ће бити тема неких следећих разговора. Међутим, сигурно је да та количина новца није одлучујућа за економску ситуацију у Србији.

Горан Чворовић

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер