Bojan Pajtić je danas na raskrsnici: ostati i boriti se, ili se povući. Ukoliko izabere prvu opciju - gotovo je izvesno da će pocepati DS. Ali, da li je DS bitniji od Vojvodine? Pajtić je pokazao svoju principijelnost kada je Vojvodina u pitanju, jer je on deo svog posla - obavio.

Ne postoji nijedan razlog, osim političke želje da se izbegne donošenje odluka, da se i dalje blokira usvajanje Statuta Vojvodine. Ne smemo da dopustimo da se ponovo igra anahronim terminima asimetričnosti, nestabilnosti, razgradnje. To je jezik s kraja osamdesetih.

Evropska povelja o slobodi štampe se u deset kratkih članova bavi odnosom medija i vlasti, a njen drugi član je izričit u stavu da novinarstvo mora biti „slobodno od progona, pritiska i političkog ili regulatornog mešanja vlasti”. Povelja bi obavezivala vlade svih evropskih zemalja, čak i one koje nisu članice EU.

Smatram da je Bajdenova poseta od izuzetnog značaja za spoljnopolitičku poziciju naše zemlje. A učešće u "Partnerstvu" nije ni u kakvoj koliziji sa našom neutralnošću. Sve nacionalne interese i ciljeve u oblasti odbrane možemo da ostvarimo kroz "Partnerstvo".

Liderstvo SAD na Balkanu u ovom se trenutku svodi na nameru Vašingtona da disciplinuje balkanske zemlje bez trupa i bez para, koristeći EU naizmenično kao štap i šargarepu. Čitalac će reći da je smešno da Amerika zemljama evropskog kontinenta nudi ulazak u Evropsku uniju.

Pretpostavljao sam da će se nešto slično ovome desiti još od kada se u Srbiji organizovao otpor ”vojvođanskom” separatizmu. Teško mi je da procenim do koje mere je incijativa NSPM dovela do kraha Statuta, ali po količini vitriola koja se potom sručila na NSPM rekao bih da je bila odlučujuća.

Sleteti u Srbiju. Ako se iz pilotske kabine tokom sletanja čuje arapski jezik - vezati pojas čvršće, staviti nešto tvrdo na glavu i smeniti šefa obezbeđenja. Ako je sletanje prošlo OK, javiti Baraku da ne treba da naručuje novi "Er fors 2", a ni novog mene.

U Pokretu nesvrstanih, Beograd predstavlja moćan brend. Nije lako za zemlju naše veličine da vodi globalnu borbu. Istorijsko nasleđe nesvrstanosti i uloge koju smo imali u osnivanju pokreta je jedno od retkih globalnih obeležja koje imamo.

Antifašizam se zbog okruženja mora obeležiti. Kako? Tako što ga valja evropeizovati, decentrirati i nacionalizovati. Treba pomenuti partizane, ali uz nove službene antifašiste – četnike i domobrane. Ne bi valjalo zaboraviti Tita, ali samo zato što ga još uvek svet pamti.

Reč je o generalnoj ambiciji DS-a da oko sebe okupi sve proevropske snage u Srbiji. Koliko vidim, od manjinskih zajednica samo smo još mi ostali na nogama. Svi ostali ili su se utopili, ili su na tako kratkom lancu prema Demokratskoj stranci da ni glavu ne mogu da dignu.