Kada je 29. aprila prošle godine Božidar Đelić potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija se od tog poteza tresla sve do izbora, koji su održani 11. maja. Zašto je godinu dana posle euforičnog potpisivanja, pitanje Evrope stavljeno na duboki led?

Tadić je izjavio da je „potrebno promeniti izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka” i definiciju broja poslanika. Dakle, Tadić smatra mnogo značajnim promene izbornih zakona, pri čemu misli na uvođenje kombinovanog sistema - većinskog i proporcionalnog.

Pružio sam ruku Koštunici, on se nije primakao. Trenutno postoji samo moja ruka u vazduhu… I neću od toga da se umorim. Ili ćemo zajednički u borbu protiv aktuelne vlasti koja nije dobra, ili on misli da možemo razjedinjeni da pobedimo.

Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, iako pravnički veštije sročen u odnosu na Predlog statuta, predstavlja pokušaj ispravljanja, ali i veštijeg maskiranja protivustavnih rešenja sadržanih u Predlogu statuta.

Smešno je to što je Tači ispao pravedan i suveren, kako tvrdi američka ambasada, a Tadić se pokazao kao državnik koji je mogao i kafu da popije u Prištini, samo da mu je bilo do kafe. Množe se dokazi da se bitka oko Kosova vodi oko smokvinog lista kojim treba pokriti državnu i vladalačku golotinju.

Srbija ima međunarodni značaj jednim delom i zbog toga što je direktno vezana za međunarodni problem Kosova. Srbija kao zemlja koja ima međunarodni značaj ima kudikamo veće šanse da postane članica EU nego zemlja koja ima samo lokalni ili regionalni značaj.

Tako će u današnjoj Srbiji umesto onih koji slute buru, i koje kao ružan san progoni iskrena posvećenost nekoj ideji, neuporedivo poželjniji biti oni „pametni ljudi” koji znaju da „prodaju ideju za večeru”. (A veru je „blam” i pominjati!)