Година 2009. није ништа мањи изазов него 1989. Србија 2009. нема Милошевића. Газиместан јој никад није био даљи. Појачава се притисак на РС. Да ли српски вођи данас одлучују рационалније? Самосталније? Да ли ћемо проналазити бољи пут? Неће бити доброг у кризи. Али нису ни сва зла иста.

Имали смо на Самиту веома важну дебату на тему Лисабонског споразума и било је различитих мишљења представника ЕУ, али је на крају преовладало мишљење да западни Балкан има првенство уласка у ЕУ, а потом и друге регије као што су источна Европа и Турска.

Покушали смо 2008,  али коалиција са СРС-ом није била довољна за формирање владајуће већине. ДСС је ранијих година показао да је спреман да сарађује са свима, да не прави разлику између странака. А ДС је правио разлику између подобних и неподобних.

Са никад мањим рејтингом и у никад тежој позицији министар Динкић покушаће још једном да направи добитну политичку тактику и покаже да једино он у српској политици има сигуран посао. Јер, Динкић није успео да створи странку која може бити алтернатива ДС-у, а није спреман да буде сателит демократа.

Људи који су били за промене, преварени су. Револуција коју су извели претворила се у издану револуцију. Издале су их вође, које су се обогатиле. Јесте фарса, али бирачи у Земуну и на Вождовцу пронашли су новог месију у Томи Николићу. Они писменији нису на изборе ни изашли.

Рат је увек био искушење за медије. У Хрватској су 1991. једне новине објавиле списак Срба „који су јатаци ЈНА” са тачним кућним адресама. О, да, признајем да сам деведесетих подстрекавао врх ЈНА да изврши војни удар. Али ме нису послушали.

Русија сматра да Косово није субјекат међународног права. Јер, да би нека држава то била, она мора прво да постане члан УН. С тим су упознате присталице независности које се труде да прогурају Косово у друге институције и врше притисак на многе државе да признају Косово с намером да буде примљено у УН.

Бојан Пајтић је данас на раскрсници: остати и борити се, или се повући. Уколико изабере прву опцију - готово је извесно да ће поцепати ДС. Али, да ли је ДС битнији од Војводине? Пајтић је показао своју принципијелност када је Војводина у питању, јер је он део свог посла - обавио.

Не постоји ниједан разлог, осим политичке жеље да се избегне доношење одлука, да се и даље блокира усвајање Статута Војводине. Не смемо да допустимо да се поново игра анахроним терминима асиметричности, нестабилности, разградње. То је језик с краја осамдесетих.

Европска повеља о слободи штампе се у десет кратких чланова бави односом медија и власти, а њен други члан је изричит у ставу да новинарство мора бити „слободно од прогона, притиска и политичког или регулаторног мешања власти”. Повеља би обавезивала владе свих европских земаља, чак и оне које нису чланице ЕУ.