Данашња борба против мртвог Слободана Милошевића донекле је, ипак, разумљива. Они који су га јуче оспоравали, или то чине и данас, веома добро знају да ће бити мала фуснота у приповестима о државничким данима Слободана Милошевића.

Мислим да је веома добро што сте поставили питање Косова пред међународним судом УН. Ја не верујем да се ствар може реално вратити на преговоре. Сада треба решавати оне проблеме који се могу решавати. Један од њих је предаја северног дела Косова Србима.

Усвајање Устава 2006. године, подсетимо, испровоцирало је Чанка да изјави како до тада Војводина никада и није била у Србији. По њему, није било српске кошуље, већ само југословенског капута. Најзад, према најновијој оцени лидера ЛСВ, Србија је, заправо, окупирала Војводину.

Осим 9. марта, ту су и годишњице две смрти - Зорана Ђинђића и Слободана Милошевића. Реч је о две симболички најзначајније фигуре за оне који политичко, историјско, па, богами, и лично време и трајање деле на период пре Петог октобра и после Петог октобра.

Живот се у Србији полако, али сигурно претвара у велики ријалити-шоу. Као да неки Велики брат, намерно и системски, у свима нама уништава последње остатке морала и животног смисла. Испирају нам мозгове, на силу нас терају да прихватимо неприхватљиво.

Да ли је бивши шеф српске тајне полиције био главни амерички човек у Београду, како тврди Л.А. тајмс, или су његово име и поверљиви документ ЦИА из 2004. године искоришћени за обрачун Вашингтона са Београдом?

Срби су злочинци и агресори, НАТО је спасавао мир, а Албанци су заслужено добили своју државу. Најсвежије дељење правде у Хагу у најмању руку показује да се у Хагу суди и пресуђује по политичким “жељама слушалаца”, а да је утврђивање истине луксуз који никоме није потребан.

"Нема више проширења, прво треба да решимо сопствене проблеме", скрушено каже политичар из ЕУ. Људе који на себе преузимају улогу да у овом периоду воде народ, а не желе да их се гледа кроз Домановићеву визуру лидерства у Срба, најмање чега могу да се прихвате је – евроскептицизам.