Сматрам да је Бајденова посета од изузетног значаја за спољнополитичку позицију наше земље. А учешће у "Партнерству" није ни у каквој колизији са нашом неутралношћу. Све националне интересе и циљеве у области одбране можемо да остваримо кроз "Партнерство".

Лидерство САД на Балкану у овом се тренутку своди на намеру Вашингтона да дисциплинује балканске земље без трупа и без пара, користећи ЕУ наизменично као штап и шаргарепу. Читалац ће рећи да је смешно да Америка земљама европског континента нуди улазак у Европску унију.

Претпостављао сам да ће се нешто слично овоме десити још од када се у Србији организовао отпор ”војвођанском” сепаратизму. Tешко ми је да проценим до које мере је инцијатива НСПМ довела до краха Статута, али по количини витриола која се потом сручила на НСПМ рекао бих да је била одлучујућа.

Слетети у Србију. Ако се из пилотске кабине током слетања чује арапски језик - везати појас чвршће, ставити нешто тврдо на главу и сменити шефа обезбеђења. Ако је слетање прошло ОК, јавити Бараку да не треба да наручује нови "Ер форс 2", а ни новог мене.

У Покрету несврстаних, Београд представља моћан бренд. Није лако за земљу наше величине да води глобалну борбу. Историјско наслеђе несврстаности и улоге коју смо имали у оснивању покрета је једно од ретких глобалних обележја које имамо.

Антифашизам се због окружења мора обележити. Како? Тако што га ваља европеизовати, децентрирати и национализовати. Треба поменути партизане, али уз нове службене антифашисте – четнике и домобране. Не би ваљало заборавити Тита, али само зато што га још увек свет памти.

Реч је о генералној амбицији ДС-а да око себе окупи све проевропске снаге у Србији. Колико видим, од мањинских заједница само смо још ми остали на ногама. Сви остали или су се утопили, или су на тако кратком ланцу према Демократској странци да ни главу не могу да дигну.

Превелики је број искоришћених прилика да би се његова каријера приписала само срећи. Нити је то могуће постићи уз помоћ само једног талента или технике. Чак је и умро на време, баш на самом почетку велике кризе која је уништила његову државу и режим.

И СПС је извукао поуке из онога што се десило деведесетих година. Ја сам на састанку с највишим државним функционерима, рекао: људи, у каквој је атмосфери СПС владао – рат, бомбардовање, санкције. Ова криза је хиљадити део те кризе.

Проблем није само у финансијама, у економији, него у кризи једног поретка - капиталистичког. Тај поредак се сломио на месту за које се веровало да је најснажније: на финансијама, економији и систему правила на којем такво друштво функционише.