Balkanska demografija: Više umiranja nego rađanja

(Economist, 12.11.2009)

Ispred bolnice u Beogradu dva mesta za parkiranje rezervisana su za roditelje s decom. Na plakatu roda donosi bebu, koja će posle biti odvezena kolima. Poruka je da tu ima samo dva mesta. Stanovništvo u Srbiji nestaje.

Demografski podaci alarmantni su u mnogim balkanskim zemljama. U Bosni i na Kosovu, to pitanje može postati ključno. U Makedoniji, predlog vlade da finansijski stimuliše Makedonce koji imaju malo dece a da pri tome iz projekta budu isključeni Albanci s visokim priraštajem oboren je u aprilu na Ustavnom sudu.

Goran Penev, demograf iz Srbije, kaže da njegova zemlja ima 7.2 miliona stanovnika (bez Kosova). Međutim, Srbija ima jednu od najstarijih populacija u Evropi i nisku stopu rađanja, tako da se broj stanovnika smanjuje za 30 hiljada godišnje. Razlog nije što su Srbi postali bogati i žele manje porodice: ratne godine i teška ekonomska situacija diljem bivše Jugoslavije dovela je do smanjenja broja rođenih, povećavanja iseljavanja i porasta broja abortusa.

Gospodin Penev je zabrinut da bi, u najgorem scenariju, stanovništvo Srbije sredinom veka moglo da se smanji na samo 6 miliona. Hrvatska sada ima 4.4 miliona, što je takođe pad nataliteta ali ne tako drastičan. Kao u Španiji i Italiji, uticaj Rimokatoličke crkve i ovde je opao. Oblasti u kojima su živeli Srbi proterani 1995. godine i dalje su retko naseljene. Planovi da se te oblasti nasele Hrvatima iz drugih zemalja uglavnom su propali. Slično su ostali razočarani oni u Srbiji koji su demografski oporavak videli u stotinama hiljada izbeglih Srba iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova.

U Bosni, demografsko je pitanje visoke politike. Po poslednjem jugoslovenskom popisu 1991. godine Bosna je imala 4.3 miliona stanovnika. Sadašnje stanovništvo Bosne procenjeno je na samo 3.8 miliona, zbog iseljavanja i oko 100 hiljada stradalih u ratu. Zapravo niko ne zna tačan broj stanovnika, a vreme ističe za pripreme popisa 2011. U oktobru su Bošnjaci (Bosanski muslimani) i Hrvati glasali protiv zakonske regulative za popis stanovništva. Milorad Dodik, premijer Republike Srpske, izjavio je da će prihvatiti popis jedino ako se ljudi budu izjašnjavali o svojoj nacionalnosti. Bošnjački lideri boje se da g. Dodik time želi pokazati kako mali broj nesrpskog stanovništva živi u Republici Srpskoj, te da će tako dobiti više argumenata za osporavanje postojanja Bosne kao države.

Na Kosovu, kao i u Bosni, demografija je ratovanje drugim sredstvima. Albanci su 1991. bojktovali popis. Neprecizne brojke iz 2006. navode 2.1 milion stanovnika Kosova, od toga preko 90 odsto čine kosovski Albanci. Ipak, demograf Mimoza Duši pretpostavlja da sada ima 2.5 miliona ljudi na Kosovu. Implikacije te procene mogu biti velike. Kosovo je dalo srpskoj manjini brojne ustupke kako bi osiguralo priznanje Zapada, ali mnogi Srbi i dalje odbijaju učešće u kosovskim institucijama. Oliver Ivanović, zvaničnik Vlade Srbije za Kosovo, veruje da tamo nema više od 115 hiljada Srba. Mnogi Kosovari mogu se upitati zašto tako malo ljudi i dalje zaslužuje poseban tretman. Gospodin Ivanović kaže da kosovski Srbi neće učestvovati u popisu 2011. Biće mnogo mogućnosti za manipulacije, smatra on, dodajući da zapravo ima samo 1.7 milion Albanaca na Kosovu.

Porast broja novorođenih na Kosovu takođe opada. Gospodin Duši veruje da je odnos 2.2, malo iznad nivoa potrebnog za stabilnu reprodukciju. Pedesetih godina prošlog veka, kaže on, bio je 7.8, dok se devedesetih držao na 3.6. Još je dramatičniji pad broja novorođenih u samoj Albaniji, od 2.0 u 2000-oj do 1.33 u 2007. Stanovništvo Albanije je 1999. iznosilo 3.3 miliona, da bi 2008. palo na 3.1 milion (iako će porasti do 2050). Albanci nemaju sada manje dece, ali se iz zemlje iselilo mnogo žena koje su u dobu za rađanje. Toliko o svim tim balkanskim rodama.

(Prevod: NSPM)

http://www.economist.com/world/europe/displaystory.cfm?story_id=14870080