Цена крви

(Блиц, 23.02.2009)

Влада Србије не би дала Миладину Ковачевићу, оном што је неког претукао у Америци па побегао у Србију, ни динара, као што не би дала ни теби, поштовани читаоче. А камоли да би дала милион долара.

Вероватно, суочени са сопственом муком, о том Ковачевићу, радикалском манекену отпора целом свету, па шта кошта да кошта, мисле горе него омладина ЛДП-а, која је у суботу протествовала против полицијског ислеђивања власника и главне уреднице „Борбе” о одавању државне тајне.

„Борба” је, наиме, објавила ексклузивну вест да је Влада одлучила да плати милион долара да би у неку рупу био затрпан случај који је снажно оптеретио односе Србије и Америке и ту одлуку прогласила „државном тајном”, што с њене тачке гледишта није глупо, али је испало глупо након проваљивања садржаја одлуке.

Сад влада лови кртицу у сопственим редовима.

То што Влада хоће да плати није цена крви коју је Ковачевић просуо неком Американцу у тучи у дискотеци, већ Влада плаћа грешку државних чиновника, државе у суштини, који су мутним радњама омогућили Ковачевићу да утекне с „места злочина.”

Не могу да га изруче без кршења закона, а нису спремни додатно да наљуте Хилари Клинтон. Она се као сенаторка грдно заложила да се овај случај истера на чистац, а у међувремену је аванзовала и у тиму Барака Обаме постала прва спољнополитичка виолина, те ће, макар ради доследности, нашима стално на ухо свирати високе тонове, оне од којих страдају бубне опне.

Није без разлога Вук Јеремић у извештају Влади као два највећа пропуста министарства на чијем је челу навео, поред непотписивања ССП, и случај Ковачевић.

Ко год може склања се од те америчке олује. Кад је ономад овдашњи рмпалија заиграо кошарку, само на благо упозорење америчке администрације да није лепо да овај скакуће по терену док онај тамо лежи у коми, Миодраг Бабић из „Хемофарма” обуставио је спонзорисање Кошаркашког савеза Србије јер је од америчке администрације очекивао одлуку да група лекова које производе буде пуштена у промет на тамошњем тржишту.

Наша влада од Американаца очекује више него што су била очекивања из вршачке фабрике лекова, па им се вероватно учинило да је ових милион долара ниска цена за одобровољавање Клинтонове, мада сам сигуран да су се лоше осећали изгласавајући ову инвестицију.

Народ се с правом пита што би ми, порески обвезници, плаћали цехове једне кафанске туче, а Влада зна да не плаћа због тога, већ зато што је најмање један државни службеник у конзулату Србије у Њујорку увукао Србију у ову макљажу с америчком администрацијом.

Сад је, у сваком случају, овај спољнополитички скандал прерастао у полигон за домаће политичке обрачуне. Не бих ником саветовао да потцени значај вести која је исцурила из боце. Табање ће тек да почне.