понедељак, 06. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Поразили смо аутономаше
Преносимо

Поразили смо аутономаше

PDF Штампа Ел. пошта
Ивица Дачић   
петак, 13. новембар 2009.

(Вечерње новости, 13.11.2009)

Ово је највећи пораз аутономаша после две деценије. Пропала је њихова концепција о Војводини као републици. Ако неко мисли да је добио републику тиме што је добио Војвођанску академију наука и уметности, онда је он велики маркетиншки мајстор.

Вицепремијер и лидер СПС Ивица Дачић овако види драматичан расплет политичке игре живаца око војвођанског статута. Он у интервјуу ”Новостима” поручује да нису отворена врата за сепаратизам у покрајини и да Србија никада неће дозволити да Војводина изађе из њеног оквира.

Без обзира на ваш тријумфализам, како је могуће да је и у пречишћеној верзији Статута остао ”Чанков члан” о Новом Саду као главном граду?

- За нас је важна суштина: у том члану пише да је Нови Сад главни административни центар, а не главни град. Само питање наслова неког поглавља или члана је апсолутно небитно у односу на оно шта у њему пише. Оно што је неодвојиви део Србије никаквим насловима или поднасловима се не може променити.

Шта је онда била сврха повлачења текста Статута из Скупштине? Утисак је да сте направили компромис са Чанком?

- Није реч о компромису. Поднели смо амандман на дефиницију Новог Сада као главног града, и то је промењено. Не знам на који се то главни град односи наслов члана 10, пошто је Нови Сад дефинисан као главни административни центар.

Је ли овакав Статут корак ка федерализацији Србије? Примећујете ли паралеле са црногорским синдромом?

- Није. Овај статут је далеко испод онога што је Војводина имала по Уставу из 1974. Убачена је одредница да је Војводина неотуђиви део Србије, покрајина нема право да доноси законе, да склапа међународне уговоре, Влада може пред Уставним судом да оспори одлуке војвођанских власти...

Ствара ли се одредбом о референдуму засебан територијални интегритет Војводине у односу на Србију? Може ли то касније да буде основ за самоопредељење?

- Не. Уставом је дефинисано да је Србија недељива територија. Искрено, сматрали смо да та одредба није неопходна, јер не постоји бојазан да би неко могао да укине аутономију, или мења територију покрајине без сагласности њених грађана.

Зашто наша амбасада у Бриселу не може да заступа интересе Војводине него покрајина тражи посебно представништво?

- Представништва ће се отварати искључиво уз сагласност републичке владе. Она ће процењивати да ли за тим има потребе. У ЕУ постоје многе регије и провинције које имају своја представништва, јер тако имају могућност директног приступа европским фондовима.

Ко би по тој логици могао, рецимо, да спречи Бошњаке из Санџака, који већ траже свој регион, да отварају представништва широм Европе? Или, зашто то не би могао да чини нишки округ, ако могу Војвођани?

- То је већ питање на који начин ће бити уређен систем регионализације и децентрализације државе. Треба јасно омеђити питање децентрализације од нечега што би значило стварање државе у држави.

И Мађари су пре три дана обновили свој стари захтев за етничком аутономијом на северу Бачке. Прети ли нам општа дезинтеграција?

- Не, јер овако састављен статут није подстрек за дезинтеграцију. Како ће се даље одвијати ствари зависиће од власти у Србији, а не од Статута.

Како то да је рад на Статуту убрзан баш после апела Савета Европе? Је ли било притисака са стране?

- То нема везе једно са другим. Усвајање Статута је пре свега наша уставна обавеза.

Јесу ли спорови око медијског закона и Статута пореметили односе у Влади?

- Нису. Постоји сагласност око стратешких циљева које смо утврдили приликом формирања владе.

Има ли ”шумова” између Динкића и Мркоњића око Коридора 10?

- Нема проблема у односима са нашим партнерима, осим жеље да се тачно утврди ко је за шта надлежан. У неким питањима се надлежности министарстава преплићу и понекад се не зна ко доноси одлуке. Без обзира на то, очекујем да ће Влада издржати цео мандат.

Јесу ли захладнели односи СПС и ПУПС? Кркобабић све смелије говори да би и сам могао да прескочи цензус...

- Нису. Наша коалиција са ПУПС и ЈС показује своју вредност тиме што остварујемо све боље изборне резултате. Сматрамо да би било најбоље и да на следеће изборе изађемо заједно, и то је договор тројице лидера.

Да ли најава приближавања ДС и ЛДП може да наруши ваше партнерство са демократама? Можете ли себе да видите у некој будућој влади са Чедом Јовановићем?

- Имамо изванредне односе са ДС. Очигледно је да су у Србији срушени ”берлински зидови” између партија, па су после следећих избора могуће и неке друге политичке варијанте. Уосталом, ми смо данас у Београду у власти са ЛДП, као што на локалу имате различите политичке комбинације. Знам само да ће управо блок СПС-ПУПС-ЈС одлучивати ко ће формирати будућу владу.

Хоће ли визни зид око Србије коначно да падне на Светог Николу 19. децембра или ће поново бити померања рокова?

- Готово је извесно да ће визе бити укинуте 19. децембра. Радна група Савета Европе за западни Блакан је заседала и закључено је да више нема отворених питања. Очекујемо само да се тај предлог усвоји.

Преговарате ли и о укидању виза за државе изван шенгенског споразума?

- Наши грађани моћи ће да путују и у Швајцарску без виза. Радимо на томе да буду укинуте визе и за друге земље. Потписан је споразум са Израелом, разговарамо са Јапаном, Турском. Преговараћемо и са Америком. Постоји добра воља да се, за почетак, продужи рок важења америчке визе са три на пет година. Очекујем и наставак разговора са Великом Британијом.

Пратите ли активности терористичких група на југу Србије? Колико је јак сепаратистички покрет?

- Опасност од таквих појава сведена је на могућност изолованог појединачног акта. Безбедносна ситуација је релативно стабилна. Остаци терористичких група налазе се у појасу иза копнене зоне безбедности. У овом тренутку не постоји могућност да дође до тежег нарушавања територијалног интегритета.

Спремате ли ”Мораву 2” која ће потопити и наркобосове? Многи су вам замерили да сте током првог удара похапсили само ”ситне рибе”?

- Прва акција била је превентивна. Хтели смо најпре да уклонимо дилерску мрежу у близини школа и састајалишта младих. Сигурно нећемо на томе стати. Постоје оперативни подаци и о такозваним шефовима наркомафије, од којих су неки изван Србије. Нећемо ни њих штедети. Али, да бисмо кренули на њих потребно је обезбедити и доказе, што није баш лак посао. У Србији постоји више од 30 организованих криминалних група, од којих се чак њих две трећине баве трговином наркотицима. Али, није лако да шефа наркогрупе доведете доказима у директну везу са уличним продавцем. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер