Може ли записник са обдукције да открије са које висине и одакле је убијен Ђинђић

Иако време од убиства тадашњег премијера Србије др Зорана Ђинђића муњевито пролази, прошла је већ деценија (убијен је 12. марта 2003. на улазним вратима Владе Србије), и даље се у јавности појављују “нови детаљи” и нове “истине”, иако су, бар према судским пресудама, убице осуђене на вишедеценијске казне...

Контроверза и даље – траје!

Бар у јавности.

Званично, иако је суђење за оружану побуну “Црвених беретки” у току, нема из Тужилаштва и полиције ни наговештаја да се нешто ради – на разрешавању позадине убиства, али и у тражењу наручилаца овог монструозног злочина.

Такође, остаје нејасно да ли ће и ова власт, чију окосницу чине СНС и СПС, као и претходне оставити некој будућој власти “шансу” да одгонетне праву позадину и наручиоце ликвидације председника Владе Србије и популарног лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, кад то већ није урађено у доба Војислава Коштунице и Бориса Тадића?!

Недавно је, на ту тему, у “Сведоку” говорио и Драган Тодоровић, доскора један од лидера СРС, и својевремено председник скупштинског Одбора за безбедност, који је посебно инсистирао да ова власт “разгрне део тајни” око познате афере прислушкивања и праћења повећег броја људи, политичара, новинара, криминалаца у начетом случају “Мачва”, “Кактус” и “Шумадија”... Јер је из докумената који носе ознаку “службена тајна” процурело неколико имена људи “под мерама”, а међу њима је био и најближи пратилац др Зорана Ђинђића, Милан Веруовић, који је и сам тешко рањен приликом атентата и убиства српског премијера!

- Од ове власти, која је по мене охрабрујуће кренула у енергичну борбу против корупције и организованог криминала очекивао сам, заправо још очекујем, да разоткрије позадину убиства Зорана Ђинђића. Јер убиство премијера једне земље је за сваку, поготово за ту земљу – приоритет свих приоритета, и ако се заобиђе, онда, не знам шта да кажем и мислим, каже за “Сведок” Драган Тодоровић.

- Ако разрешење мистерије убиства премијера није приоритет у борби против организованог криминала, онда, заиста, не знам шта би то било, пита и констатује Драган Тодоровић.

Чини се да ни ова власт неће имати снаге (или воље?) да затвори круг око наручилаца и разреши енигму  праве позадине убиства које је, тада, 12. марта, пре десет година, шокирало и домаћу и светску јавност, али и преокренуло даљи пут и судбину наше земље!  

Шта ће бити, видећемо, али у овом тексту покушаћемо да укажемо на неке уочене, верујемо – само нелогичности читаве приче о убиству др Зорана Ђинђића...  

Ако је веровати обудкционом записнику који су после убиства председника Владе Србије др Ђинђића урадили врхунски стручњаци: др Дуњић, др Савић и др Александрић, а нема никаквих здраворазумских разлога да се у то сумња, онда, судећи по улазној и излазној путањи метка, премијер није убијен са висине од 10-12 метара (висина на којој се налазе прозори у Гепратовој), већ са неке позиције на висини од 26,6 метара!

Ако је то тачно, мада је другачије пресуђено у Посебном одељењу Окружног суда у Београду, онда је сумњиво да је хитац испаљен из Улице адмирала Гепрата, јер се прозор са којег је, према оптужници, пуцао Звездан Јовановић, налази на висини од око 10-12 метара у односу на место где је др Ђинђић устрељен!?

- Обдукциони налаз је урађен врло прецизно, стручно и педантно, и ту никаквих нејасноћа нема - каже за „Сведок“ дугогодишњи лекар специјалиста са ВМА, који нас је, због специфичности случаја, али и могућих импликација, замолио да му не помињемо име.

- Урађен је врло професионално, никаквих замерки немам, али сад, поготово много година после, није на нама, лекарима, да се бавимо балистиком. То је посао за друге...Анализом података из обдукционог записника лако је могао да се установи угао путање метка, израчунају катете и хипотенузе, дакле, и могућа висина одакле се пуцало. Али, кажем, то је питање за стручније људе за ту област од нас лекара. Увидом у обдукциони записник уверио сам се да је све урађено, што се обдукције тиче, по пропису, и то је све што бих желео, а могу и смем да кажем.

Дакле, обдукциони записник после убиства председника Владе Србије, др Зорана Ђинђића, који су 12. марта 2003. у 19 сати сачинили др Дуњић, др Савић и др Александрић, чије делове „Сведок“ обелодањује, можда неће много помоћи да се утврди - ко је и зашто убио српског премијера, која је политичка позадина, ко организатор, а ко наручилац, али можда може да допринесе да се сазна права локација одакле је др Ђинђић устрељен!

 

Нејасно је зашто се не актуелизује познати случај прислушкивања и праћења многих људи, међу њима и Милана Веруовића, телохтанитеља Зорана Ђинђића у већ медијски начетом случају “Какрус”, “Мачва” и “Шумадија”, на којем су својевремено инсистирали радикали, пре свих Драган Тодоровић...

 

Ако то више иког у земљи Србији интересује?!

У поплави разних информација, дезинформација и сукобљених мишљења и истина - одакле је др Ђинђић снајпером устрељен, по суду из Гепратове, по мишљењу многих из Бирчанинове или, што се такође помиње, Немањина 9, покушали смо, консултујући лекаре и математичаре, балистичаре... да „дешифрујемо“ обдукциони налаз, и после више провера дошло се до податка да је смртоносни хитац испаљен са висине од 26,6 метара.

Улазна рана је била на 132 цм од равни десне пете. Излазна на 126 цм од равни леве пете, дакле под углом 11,15 степени, а пошто су балистичари утврдили да је метак испаљен са даљине од 136 метара, користећи математичке формуле дошли смо до катете висине од 26,6 метара.

Да ли је то висина прозора у Гепратовој са којег се према оптужници пуцало, нисмо проверавали, мада се тврди да је на око 12 метара.

До сличне анализе, другим методама, дошао је својевремено, и то је обелоданио у дневним новинама и Слободан Пајић, тада шеф Детективске информативне заштитне агенције (ДИЗА), који је тврдио да је Ђинђић усмрћен хицима са неке локације високе између 26 и 29 метара, прецизирајући локацију Бирчанинова 6, мада је проверавао и Бирчанинову 8.

Уз то, Пајић је објашњавао да је према оптужници Звездан Јовановић, другоооптужени за атентат на српског премијера, пуцао са другог спрата у улици Адмирала Гепрата, али и да је утврдио да се тај прозор налази на висини од 10-12 метара и да би, да се одатле пуцало, угао путање метка био много другачији!?

 

Улазна рана је била на 132 цм од равни десне пете. Излазна на 126 цм од равни леве пете, дакле под углом 11,15 степени, а пошто су балистичари утврдили да је метак испаљен са даљине од 136 метара, користећи математичке формуле дошли смо до катете висине од 26,6 метара. Да ли је то висина прозора у Гепратовој са којег се према оптужници пуцало, нисмо проверавали.

 

Не упуштајући се претерано у посао балистичара и суда, из записника је уочљиво да је др Ђинђић устрељен једним метком, али сумњу изазива величина улазне и излазне ране, што по некима значи да је метак много већег калибра него што је судски утврђено: да у сваком случају није 7,62 већ много већи, али суд је већ правоснажно рекао своје, а одбрана осуђених је искористила све правне лекове...

Из обдукционог записника, урађеног на шест страница, преносимо најинтересантније детаље који, уверени смо, могу да помогну на суђењу...

ЗАКЉУЧАК

I) На основу обдукционог налаза и података из медицинске документације, смрт је насилна и наступила је услед разорења срца, плућа, јетре, желуца и слезине, дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја, и следственог крварења.

II) Рана у десном низдојкином пределу, описана под тачком 3 обдукционог налаза, улазни је отвор грудног коша и трбуха, која се каналом наставља кроз предњи зид грудног коша у грудну дупљу, пролази кроз срце, лево плућно крило, леву куполу пречаге, јетру, желудац и слезину, завршавајући се излазном раном на левој бочној страни грудног коша, описаном под тачком 4 обдукционог налаза. Правац канала прострелине је напред уназад, здесна улево и одозго лако наниже.

III) Рана на левој подлактици, описана под тачком 5 обдукционог налаза, нанесена је површним дејством пројектила испаљеног из ручног ватреног оружја, између осталог, пише у записнику са обдукције убијеног др Зорана Ђинђића, премијера Србије, 12. марта, испред улазних врата Владе Србије, који су радили обдуценти др Дуњић, др Савић и др Александрић. Записник је урађен 12. марта у 19 сати на захтев истражног судије Окружног суда у Београду Александра Чолића.

ИЗВЕШТАЈ

3) У десном низдојкином пределу налази се уздужно постављена неправилно елипсаста рана, промера 33 x 22 милиметара, неравних и крвљу подливених ивица и страна, која се каналом наставља у грудну дупљу. Растојање од средине ове ране до равни десне пете износи 132 цм, а од грудњачине линије удесно на 6 цм. Кожа удесно од ране, у појасу широком 6 цм, изнад ране до 1 цм, испод ране до 3 цм и улево од ране до 5 цм, крвљу подливена, бледомодрољубичасте боје.

4) У задњем делу леве бочне стране грудног коша, у висини ребарног лука, у задњој пазушној линији, налази се косо, пут надоле и уназад, постављена неправилно овална рана, промера 37 x 25 мм, неравних, крвљу подливених ивица и страна, која комуницира са грудном и делом трбушном дупљом. Растојање од средине ове ране до равни леве пете износи 126 цм, а од предње средње уздужне линије трупа улево 29 цм.

Растојање између ране у десном низдоојкином пределу, описаном под тачком 3 спољашњег налаза, износи око 31 цм, мерено повлачењем сонде кроз обе ране.

5) На дланеној и делом лактичној страни, на споју средње и горње трећине, налази се водоравно положена, олучаста рана, елипсастог облика, промера 25 x 10 мм, чије дно чине површни мишићи. У непосредној околини ивица ране, ка бочној страни у појасу широком 9 мм, изнад ране до 2 мм, испод ране до 5 мм, а ка лактичној страни у виду левка који је уз рану ширине 10 мм и постепено се сужава, кожа је лишена наткожице, оголела кожица је сува, мркоцрвенкаста, нагњечена и крвљу подливена, тамноцрвена.

 

До сличне анализе другим методама дошао је, и то је својевремено обелоданио у дневном листу "Центар", и Слободан Пајић, шеф Детективске информативне заштитне агенције (ДИЗА), који је тврдио да је Ђинђић усмрћен хицима са неке локације високе између 26 и 29 метара, прецизирајући локацију Бирчанинова 6, мада је проверавао и Бирчанинову 8. 

 

Претходно описана рана на левој подлактици налази се на правцу који спаја две ране на трупу, описане под тачкама 3 и 4 спољног налаза, и то у положају када је рука спуштена низ тело и лако пут уназад одмакнута од тела.

6) У левој половини чеоног предела, на око 1 цм изнад спољашње трећине леве обрве, кожа је попречно, елипсасто, у промеру 14 x 5 мм, лишена наткожице, оголела кожица сува, тамноцрвена.

У висини горње ивице чашице левог колена, у величини зрна грашка, и у висини доње ивице чашице левог колена, попречно у промеру 25 x 12, кожа је лишена наткожице, оголела кожица сува, тамноцрвена...

23. Пре прања тела лепљивом фолијом су узети отисци из предела рана на трупу и левој подлактици. Пробом концентрованом сумпорном киселином и дифениламином на присуство нитрата, који се налазе у саставу бесагорелих барутних честица, са материјалом узетим из околине ових рана добијен је у свим случајевима НЕГАТИВАН резултат.

Пре прања одеће, лепљивом фолијом су узети отисци из предела свих описаних оштећења. Пробом концентрованом сумпорном киселином и дифениламином на присуство нитрата, који се налазе у саставу бесагорелих барутних честица, са материјалом узетим из околине ових оштећења добијен је у свим случајевима НЕГАТИВАН резултат.

Токсиколошки налаз бр. 156/2003. гласи: у крви и урину није нађен алкохол.

Хемијскотокислоколошки налаз бр. С-210/2003. гласи: хемијскотоксиколошким испитивањем примљеног биолошког материјала добијен је следећи резултат: 1. У примљеном биолошком материјалу НИСУ НАЂЕНИ испариви, биљни као ни органско-синтетички отрови.

xxx

Ово су само неки делови обдукционог налаза: да ли је он помогао да се, бар што се тиче смртоносног хица, дође до истине? Али и ту је било оспоравања и свакојаких тврдњи: од једног до три пуцња, па је чак била лансирана и прича о „леденом метку“.

Али, иако је суђење завршено, суд и тужилаштво, али и одбрана тврде да је истине на њиховој страни.

А, истина, ма каква била, увек је само - једна.

Или би тако требало да буде?