Ретко сам грешио - политичка исповест Ивице Дачића

(Недељник)

Ретко сам грешио! А учио сам се на тешким искуствима кроз која сам пролазио с Милошевићем, Коштуницом, Тадићем, оценио је у политичкој исповести за Недељник премијер Србије Ивица Дачић. Лидер социјалиста признао је да му је Вучић најбољи политички пријатељ, да је Зоран Ђинђић био доктор за данашње политичаре, а Милошевић националиста и по потреби комуниста. За себе каже да је модернизовао СПС и одвео нас у ЕУ, а за Србију да у својој спољној политици мора да се окрене ка два центра - Москви и Лондону.

"СПС и ја смо одиграли неколико кључних улога за државу. Највеће грешке су биле пре 2000. Али, СПС до тада никад није био на власти јер је о свему одлучивао Милошевић. После 2000. имали смо кључне ситуације. И кад смо 2004. подржали Коштуницу, и 2008. Тадића, и сада 2012, кад смо направили владу са СНС. И никад нисмо погрешили." 

Да ли можете да образложите? Шта је било кључно 2004?

Први договор после пораза од ДОС направили смо 2004. с Коштуницом. То смо урадили да би тадашња ДС која је била у силазној путањи што пре пала с власти и дошло до промена. 

А онда сте их вратили 2008?

Кад смо 2008. бирали између савеза Коштунице и Шешеља, и с друге стране Тадића, изабрали смо оно што је за наш народ и државу, а самим тим и за СПС, у том тренутку било боље.

2012?

Ја сам гласао за Тадића у другом кругу, немам шта да кријем. У првом кругу сам, наравно, гласао за себе. Кад је Тадић изгубио, нисмо могли да правимо владу с губитницима. То није нормално, није могуће.

Али ви сте обећали Тадићу подршку?

Тадић је направио стратешку грешку зато што је расписао председничке изборе. Убеђивао сам га да то не ради, јер свако ко је расписао изборе пре времена, изгубио је. И Милошевић и Коштуница. Расписивање избора носи велики политички ризик, јер наш народ брзо заборави шта је било пре кампање.

Тадића сте, ипак, уверавали и после избора да ће бити премијер, чиме сте га послали у пензију.

Ја сам му између два круга нудио коалицију у којој би он био председник, а неко из СПС премијер. Не зато да бих био премијер, него да би људи видели да је то чврст договор и да бих мотивисао своје чланове да гласају за њега, а не за Николића. Да се разумемо, већи број наших бирача био је за Николића, а не за Тадића. Али, Тадић је рекао да он не трпи уцене, да би, када је изгубио, дошао код мене и тражио да га подржим за премијера. То је мало нестварно. И онда он каже: "Дачић ми пуцао у стомак." Нисам ја, него је Тадић извршио самоубиство.

Да ли се некад кајете што нисте остали у коалицији с ДС после последњих избора? Да ли би за вас лично ипак то била угоднија позиција? Како би уопште изгледала та влада?

Она не би издржала неколико месеци. И не би била реформска јер не би имала капацитет да изнесе тежину реформи које је предузела ова влада.

Зашто?

Зато што би се Тадић као премијер плашио за свој рејтинг. Не би ништа предузимао на нормализацији односа са Приштином зато што је сматрао да то не треба да ради. Исто као што данас неће моћи Милановић и Јосиповић да повуку тужбу против Србије. И ја сам им то сам у очи рекао. Неће смети зато што они не носе ореол "патриоте". Да је ХДЗ на власти, можда би Хрватска повукла тужбу. То је парадокс на Балкану. 

Кад сте се последњи пут видели с Тадићем и како реагујете на најаве о његовом повратку у политику?

Не желим му ништа лоше. Он мора да буде свестан једне ствари - није ДС мени помогла да будем четири године на власти, него сам ја њима помогао. Ја сам тада могао да бирам, а Тадић и ДС нису. Али изјаве које је Тадић дао да је СПС политичка развалина, говоре о њему самом. Нисам га нападао, не желим да га нападам, мислим да у ДС има много горих људи него што је Тадић. Ово што сада ради је пљување у вис и не желим да се у томе такмичим с њим. Требало би мало боље да погледа у свој атар. Нека погледа где су му најближи сарадници и саветници и чији су сад сарадници и саветници. И немам никакву грижу савести што нисам направио владу с Тадићем. Политика није милосрдна организација. У политици као у бизнису желите да остварите што бољи резулатат. А што се тиче Тадића, имао је довољно времена да реализује своје политичке идеје. Он то није урадио и његов политички повратак значајан је само за ДС и турбуленцију у њој. За Србију није.

Шта вама више одговара - она Тадићева или ова Ђиласова ДС?

Једнако, имајући у виду тенденције и вртоглави пад ДС свих ових година. Било би опасно ако би се појавио неко трећи. А што се тиче њих двојице - нека остану што дуже у ДС.

За вас сви кажу да сте најлукавији и најискуснији на политичкој сцени. Преиграли сте и Тадића, и Коштуницу, и Ђиласа, и Вучића већ једном... Ви, ипак, кажете да сте брана великој коалицији и понашате се све време као неко ко превари веће од себе за сопствену странку? Како ви себе доживљавате на политичкој сцени? Како бисте самог себе описали?

Тешко је кретати се на малом простору. Тешко је возити слалом низ неку литицу. Нажалост, ми се као народ налазимо у тој ситуацији. Нисам ја себе ставио у позицију да одлучујем, него народ и резултати избора. Можемо да говоримо о моралним принципима у политици, али ово није питање морала, него реалности политичког живота, јер у Србији не можете да направите једностраначку владу. Тадић и Николић су имали ту идеју, говорили о двостраначкој Србији, али то је немогуће. ДС није данас у прилици да прави велику коалицију, они могу да праве малу коалицију, зато што више нису велика странка. Они су мања странка од СПС.

А која су то тешка искуства која су вас оснажила?

Милошевић ме је после 5. октобра звао два пута рекао да ће да се повуче а мене да предлжи за наследника, а Милана Милутиновића за потпредседника. Ја идем у Пожаревац да се играм с унуком. И питај ако ти нешто треба, неки савет." Дошао је конгрес СПС, а Милошевић није ни споменуо то. Јесам ли ја због тога отишао из СПС или нападао Милошевића? Не. Месец-два пред убиство, Ђинђић и ја смо причали у друштву Ружице. И Ђинђић ми је рекао да док је жив више никад неће у коалицију с Коштуницом и Динкићем. Говорио ми је да ће ДС подржати улазак СПС у Социјалистичку интернационалу. И шта је после ДС урадила? Да ли је ишла у коалицију с Коштуницом и Г17 плус? Ђинђић је био паметан, био је доктор за многе садашње политичаре. Разумевао је кретања на политичкој сцени, пре свега због тога што СПС није био представљан као модерна левица. Сада је СПС модерна левица, а питајте у Бриселу да ли постоји нека модернија левица. Прошао сам цео свет, и када поменете ДС или Тадића, нико не жали за њима што су отишли с власти и сви одмахују руком. У Немачкој кажу - преварили су нас, обећали су нам све и свашта.

А шта вам је урадио Коштуница?

У Вучићевом стану је обећао 2007. мени и Николићу да ће Тома бити председник парламента чак и по цену да направе владу с Тадићем. Нису нашли за сходно да ме обавесте да су променили Николића и сменили га после неколико дана. У петак, на дан изборне ћутње 2008, звао ме је Михајлов у владу да се видим с Коштуницом. Дошли су, међутим, Михајлов и Никитовић, и ја сам мислио да причам с њима док чекамо Коштуницу. Не, рекли су, Коштуница нема времена да ме прими, него Никитовић ми каже: "Ти нама нећеш бити потребан, имаћемо довољно да заједно са Шешељем формирамо владу, али узећемо те у владу." Кад су прошли избори, исто вече су ме из ДСС звали - хајде сутра одмах да потписујемо коалицију.

А Тадић?

Кад смо правили владу, организовали су нам састанак с Папандреуом, Шпанцима да нам помогну улазак у Социјалистичку интернационалу. И колико је времена прошло? Никад нису мрднули ни прстом да помогну СПС у остваривању тог циља. Тадић ми је 2012. рекао да су погрешили што су ставили Ђиласа за градоначелника Београда. И шта сад - Тадић сад признаје да је погрешио, а ја сам четири године ратовао с Вучићем као да сам му крвни непријатељ. А они су се с њим спријатељили. И Вучић је у праву - нису мени они криви, ти си ми 2008. обећао да ћу бити градоначелник. А Тадић ме условио тиме да неће бити републичке владе уколико Ђилас не буде градоначелник. Знате шта, ја сам после свега тога решио да више никад не зависим од других.

И како онда данас сарађујете с Вучићем?

Вучић и ја се дуго познајемо. И генерацијски смо ближи него многи други. Имали смо заједно и тешке и добре и лоше тренутке. Проблем између нас настао је 2008. због градоначелника Београда. Вучић и ја данас обављамо оперативни посао. По цео дан смо заједно. Много је тешких одлука које смо заједно донели. Не постоји ниједна суштинска и важна одлука за коју нисмо имали слично или исто становиште. Зато је добро да се Вучићева странка профилише као умерена десница, конзервативна странка. Зато нисмо конкуренти, али смо сарадници. То је та црвено-црна коалиција као у Немачкој. ДС покушава да се представи као друга странка, што није тачно. То је грађанска опција која нема везе с левицом. 

Да ли ће вам Вучић опростити тај грех?

Не верујем да ће ми то икада опростити, али то је већ историја. Има много других тема на којима се можемо доказивати.

Смета ли вам чињеница што се ваш лик и политичко дело и даље повезују с Милошевићем, док је Вучић у две године успео да превазиђе синтагму "Шешељев ученик". Данас га чак упоређују са Зораном Ђинђићем. Како вама Вучић данас изгледа? Дуго га познајете... Колико се он променио, а колико ви?

Вучић се променио у томе што је дошао на власт. Максим Горки је говорио да власт квари, а да апсолутна власт може да поквари највише. Али долазак на власт има једну добру страну, јер тада постајеш свестан да није твој посао само да држиш говоре, организујеш кампање, демонстрираш, него сад мораш да спроводиш то за шта се залажеш. И зато сада мораш да говориш нешто што неће бити добро само за твоју странку, него за целу државу. То је кључни разлог што смо Вучић и ја нашли бројне заједничке ствари и процењивали шта је најбоље за државу. На пример Бриселски споразум. Нико није био одушевљен споразумом, али измерите шта је с друге стране. 

Значи, Вучић је данас ваш најбољи политички савезник или пријатељ?

Свакако Вучић. Иако смо конкуренти као Звезда и Партизан. По истраживањима, СПС има далеко мању подршку него СНС, али трудимо се да као репрезентација, као што је влада, урадимо најбоље ствари за Србију.

Боље сарађујете с Вучићем него с Николићем?

С Николићем немам дневну политичку сарадњу, а с Вучићем сам сваки дан.

Докле ће играти та ваша репрезентација?

Играће док има резултата. И док има политичког капацитета.

Да ли вам се смучила та прича о изборима? И да ли знате када ће избори? Претпостављам да се већ нервирате што сваки интервју почиње питањем о изборима, али не намећу га новинари.? Дакле, да ли ће избори бити 16. марта? Да ли сте ви једина брана изборима? Да ли се плашите да ћете остати без позиције после следећих избора? И зар није свима лакше да се изборима прекине та прича о изборима која траје од када сте ви с 15 одсто преузели улогу премијера?

Иако сам против избора, нисам толико моћан да их спречим. Ако неко има жељу да иде на изборе, он то може да уради и без мог пристанка. Али, очигледно је да тога нема у смислу одлуке.

Кад сте последњи пут с Вучићем причали о изборима? Шта вам он о томе каже? Да ли му се улази у вашу столицу и које место вас чека уколико се замените?

То за нас није табу тема. Вучић и ја претресамо сва могућа питања. Од најтежих до анегдота из нашег политичког живота. И кад бисмо одлучили да идемо на изборе, био би велики проблем да одаберемо када. Ако желите парламентарне изборе, онда морате ту одлуку сада да донесете. Не зна се када ће почети преговори с ЕУ, а да би почели, мора да се иде на имплементацију Бриселског споразума, спорни су тренутно правосуђе и полиција, на ред долази формирање Заједнице српских општина. Притисци ће трајати и даље. Малтене ће нас на сваких неколико месеци из Брисела постројавати шта смо урадили. У целој тој причи потребно је наћи образложење када и зашто ићи на изборе. Да се иде на изборе само због два човека? То се може и без избора. 

У последњем интервјуу Недељнику рекли сте да не можете да будете ништа мање од овога што сте сада. Сад ипак нудите Вучићу своју позицију? Да ли је то регресирањеСПС или имате неку нову тактику?

Није то више толико битно ко ће шта да буде после избора. Мени је важно да странка има све већу подршку. А ко ће шта да буде не зависи од броја гласова него од односа политичких снага. Шта ће бити после следећих избора зависиће од договора Вучића и мене. Али не заборавите, за мене су важни и председнички избори.

Планирате да се 2017. кандидујете за председника Србије? И да ли су то у ствари прави следећи велики избори пошто ко победи непосредно увек добија тај потенцијал да направи владу? Кога видите на црти? Николића или Тадића?

Сигурно ћу се кандидовати ако тада будем у политици. Био сам трећи на председничким изборима, а СПС мора да има председничког кандидата. Пад СПС је почео кад је Милошевић наложио да подржимо Шешеља на председничким изборима, а није дао Мркоњићу да се кандидује. Ми Милошевића нисмо послушали, али су Шешеља наши бирачи подржали. То је био корпус који је касније грађен на патриотско-националистичким, а не на идеолошким разликама. 

По чему ће остати забележена ваша политика?

Управо тај пут ка ЕУ који подразумева унутрашње реформе. И договор с Приштином.

Уочи сваке рунде бриселских разговора читали сте цитате Николе Пашића. Да ли сте били забринути да вас историја не окарактерише као издајника? Да ли сте се будили из сна и говорили - да ли ови људи стварно то мисле? Да ли сте себи самом постављали црвене линије и говорили - нек одем с власти, али нећу овакву ствар за себе да забележим? 

Вучић и ја смо у Бриселу проводили и сате и дане, али одлуку морате да донесете сходно ситуацији у којој се земља налази. Разлика између политичара и државника је у томе да државник може да предвиди и погледа мало даље од дневне политике. Шта је алтернатива Бриселском споразуму? Да изгубимо све на Косову. Да нас поново увуку у неке сукобе, да поново останемо сами, јер нас у томе нико неће подржати. Нико неће подржати губавце, већ ће се сви трудити да нас изолују. Ми морамо да градимо другачију политичку позицију на међународној сцени. Ову владу сматрају кључним политичким савезником, и у Вашингтону и у Москви, и у Бриселу. Британски премијер је тренутно у Пекингу с највећом делегацијом у историји Велике Британије и потписује уговор о продаји Јагуара вредан више од седам милијарди евра. А нама онда неки земерају што причамо с Русима или Кинезима код којих морамо да чекамо на ред.

Оптуживали сте Тадића да се плаши да уђе у поделу Косова. Истина је да је то још Милошевић одбио како нам је управо признао министар Мркић, пошто је Добрица Ћосић све договорио с Руговом. Данас сте премијер и шеф тима за преговоре с Приштином. Зашто јавно не покренете процес поделе Косова? 

То је био најбољи интерес за Србију, али те ствари треба гледати у различитим историјским тренуцима. Да је такав захтев прихваћен и изашао пре десет година, био би за пет минута потписан. Данас, сваким даном су нам акције све мање и све слабије. И сада постоји једна завера ћутања. Не желим више ту тему да покрећем, јер смо се договорили да не покрећемо статусна питања, али доћи ће и то на ред. И даље стојим на становишту да је подела то најбоље, најбрже и најправедније решење које би довело до трајног решења српско-албанских односа. Србија се труди да буде конструктиван фактор, и то не би изазвало дестабилизацију у региону.    

Милорад Додик каже да у преговоре с Косовом треба укључити Републику Српску. Она је једина опипљив успех ваше власти. Да ли то видите на хоризонту...

То су сви заборавили. Додика и разне друге политичаре из РС критиковао сам више пута. Одликовали су све живе из Србије, а једино одликовање нису добили они који су стварали РС. Они се стиде Милошевића, а он им је створио РС. И рушили су га.  

Колико је реално померање граница на Балкану? И да ли оне подразумевају и РС?

Не треба започињати кавгу коју не можете да добијете. Тачно се зна у којим моментима може да дође до померања граница. То очигледно сада није тренутак, а да ли ће и када бити моменат, то нико не може да каже. Србија поштује Дејтонски споразум и сходно томе поштује БиХ, али исто тако поштује и РС као саставни део и ентитет без чије сагласности не може да дође до било какве промене граница. Било је доста прилика за тако нешто. Коштуница стално држи предавање о Косову - зашто кад је Косово прогласило независност, зашто РС није прогласила независност. Тад је Коштуница био премијер, а Тадић председник државе. Ја не кажем да је требало то ураде, али су Коштуница и Тадић то могли да ураде.  

Шта Путин мисли о вама? А шта Американци? Чули смо да је председнику Николићу било врло непријатно у Москви. Ви данас играте неку Титову игру и на Западу и на Истоку. Коме сте ипак ближи - Американцима или Русима? Како вама као премијеру изгледа кад нам руски амбасадор поново држи лекције? А како амерички? Да ли смо ми потпуно слободна земља?

Ни један ни други не би требало да нам држе лекције. Имамо ми довољно оних који нам држе предавања, тако да нам само још фале страни амбасадори. С многима од њих сам се шалио да смо ми огуглали на све те притиске. Ми смо земља коју криза не погађа, јер смо ми стално у кризи. Нас би изненадио леп живот и да смо изашли из кризе. У констелацији тих односа, ни Русија, ни САД, ни Лондон нам нису близу колико би требало. О Паризу да не говорим. С Берлином треба направити добар однос, али тај однос ће веома тешко бити одраз наклоности као што је према неким другим државама бивше Југославије. Са Французима смо изгубили ту нит коју сада покушавамо да обновимо. Кључни односи за нас су, међутим, односи с Москвом и Лондоном. Србин има два увета - на једно слуша радио Москву, а на друго радио Лондон. За време бомбардовања имали смо Јељцина, а с друге стране наше савезнике који су нас бомбардовали. Србија је доживела слом своје спољне политике и дипломатије. Зато што није имала ниједног савезника у последњих неколико деценија у 20. веку који је спреман да јој помогне. Обама је позвао да нико не признаје Палестину док не реши проблеме и постигне договор с Израелом. Ја се слажем да то исто важи за Косово. Али, у чему је разлика између Израела и Србије? У великом и непроцењивом утицају Израела на америчку политику. А какав је утицај Србије? На чију политику данас Србија може да утиче? 

Ако вас добро разумемо, најављујете нови однос према Лондону. 

Многи су се узбудили због моје изјаве да Запад гура Србију ка Москви. Можда сам ја то први пут јавно рекао, али ја то стално причам страним дипломатама. Ако ће Србија да буде занимљива за Вашингтон, Брисел или Лондон само кад у Србију стигне руски капитал, дај онда да ставимо ракетни штит, па да их све највише занимамо. И према Русији треба да имамо коректне односе, а не да ми преко Москве желимо да остваримо што већи утицај на Западу. Неки ме питају зашто се виђам с Путином. Па виђам се зато што с Обамом не могу да се видим. Зато што с Камероном не могу да се видим. Како неко може да говори о стратешком партнерству ако је последњи амерички председник који је био у Србији био Џими Картер. Или ако је Маргарет Тачер била последњи британски премијер који је био у Београду. И Вучић и ја тако разговарамо с људима у свету. Био сам први премијер који је обишао све пунктове ИТ сектора у САД који је организовао Стејт департмент. Обећали су до краја године да ће у Србији моћи легално да се купује Ајпод, а за Божић очекујем Ајфон. Интел ће следеће године почети да производи телефоне, Џенерал електрик је заинтересован да учествује у изградњи "Јужног тока". Потребни су нам ти заокрети.

Да ли ти заокрети треба да иду дотле да Србија уђе у НАТО? Или евроазијску федерацију? Како данас гледате на ЕУ? Да ли се плашите и украјинског модела? Да ли Србија тек треба да одлучи где треба да иде? 

Нама је стратешко опредељење ЕУ. Евроазијска федерација није опција јер ту географски не припадамо. О томе сам с Путином разговарао, ни он то није тражио, јер није могуће. Ми нисмо у истој ситуацији као Украјина. Она има штету од неколико стотина милијарди евра ако изгуби добре односе с Русијом. Немамо никакву дилему да је наш пут у ЕУ.

Како ви гледате на случај Мишковић? А како на целу борбу против корупције? Како је то постала само Вучићева борба кад сте ви министар полиције? Јел' можете ви неко хапшење да обећате?

Било би превише да обећавам хапшења. Ту је реч о системској поставци која је настала у време Микија Ракића. А то је да је формиран Савет за националну безбедност и Биро који се бави координацијом служби безбедности, и где делом учествује и полиција. Тако да данас постоје испреплетане надлежности, али свако има свој део посла. То је једно системско питање.

А Мишковић?

Једна је ствар ко ће бити ухапшен, а друго је питање да се створи систем који ће онемогућити корупцију. Важно је да у влади није било никаквих политичких договора да ли ће неко да се хапси или неће. Ни у једном случају, а Вучић то зна, нисам се бунио или противио ако треба да буде хапшен неко из СПС или других политичких странака. То ме не интересује. Интересује ме да ли је све у складу са законом. Мене само једна ствар брине - како то да су баш из прошле владе остали само ти процеси. И зашто су само ти процеси рађени? Да би се постепено вршио притисак на нас.

Можда зато што је тај систем настао у време Микија Ракића? Или имате друго образложење?

Мислим да је то био један уходани начин функционисања тих структура у смислу да увек треба имати некога у фиоци.

У чијој сте ви фиоци?

О мени се толико причало и писало да не знам шта би још толико лоше могло да ми пришију.

А шта бисте данас рекли Миши Радуловићу Банани да га видите, или ухапсите?

Размишљао сам о томе. Да ли је могуће да човек, ако је истина оно што се пише за њега, да је био толико безобразан и у стању да чак поквари добре породичне односе са мном, с мојом децом, таштом. Просто не могу да верујем, ако је неко био умешан у све то, да је отишао толико далеко. Кад сам га срео последњи пут, а то је било на некој прослави тениског савеза, било је стотинак људи ту, ништа му нисам рекао. Он ми је рекао - то је све неистина, није тачно. И никад га више нисам видео. Али, хоћу да кажем да и ако је то све тачно за њега, постоје безбедносне структуре, контраобавештајне службе које штите премијера, а не да их пуштају да уђу у било какав контакт који може да нанесе штету држави. То је била моја основна замерка - зашто ме неко није тада информисао о томе, а ништа нисам урадио тајно.

Зашто сте дозволили да таблоиди провлаче кроз блато врх полиције, укључујући и директора Милорада Вељовића? Зашто га нисте јаче бранили?

Знате шта - нисам приметио да неко мене штити. Данас кад неко каже - сви ми имамо породицу... А шта, ја немам. Јелда? Моја деца нису плакала кад читају у медијима да сам криминалац, те са Шарићем, те са Бананом, те с овим, те с оним. Где су тада били сви ти? Знате, кад дођу до вас, немојте тек тад да се сетите тога. Ја, наравно, не желим да учествујем у тој "фарми". Али то је, нажалост, слика и прилика Србије у којој данас живимо.

На сахрани Јованке Броз истакли сте да треба признати да је почињен грех и према њој и према сопственој историји. Као човек који је све ово време на власти, не признајете и свој део кривизе за то? Па ко је требало да води рачуна о Јованки Броз ако не ви? И како можете да решите стратешке ствари кад нисте могли деценијама кућу Титове удовице?

За то је криво тадашње председништво Југославије. Они су у њој видели неког непријатеља и одузели су јој сва права. Милошевић није очигледно био заинтересован за решавање тог питања.

Значи ли то да је Милошевић више био националиста него комуниста?

Да, у то сам увек био убеђен. Он је био комуниста само у посебним приликама - кад га Мира Марковић врати на то, јер она није била националиста.

Да ли сте ви комуниста?

Ја нисам комуниста. Ја сам '89. предлагао да Савез комуниста промени име у Социјалистичка партија. И онда су ме напали како, ето, мењам све живо. Чак ме је и Мира Марковић напала. И онда је Милошевић донео одлуку - мења се име у СПС. И сад, сви што су били против улазе у то руководство, а ја остајемо напоље. Залагао сам се за вишепартијски систем у време комунизма. Новинари Политике то знају. Кад су објавили извештај с једног скупа, на коме сам говорио, новинар је био суспендован. Ја јесам социјалиста, односно социјалдемократа.

Гледате ли серију "Равна гора"?

Кад стигнем. Занима ме како ће бити обрађено ослобађање земље 1944. и 1945. Или то неће ни бити тема, јер треба навести бар један град или битку за коначно ослобођење коју су добили Равногорци. Треба да се исправе неправде и осуде злочини, али не по цену потискивања антифашизма. За мене је херој свако ко је ратовао против фашиста.

Да ли је неопходно помирење четника и партизана након седамдесет година?

Мислим да је уопште, код Срба, неопходно помирење. Четници и партизани су одавно изумрли. И то, што се сада ради, јесте, у ствари, покушај да се направи друга верзија оног што се дешавало у Другом светском рату. Мени је битно да се више не свађамо око неких глупости. Ми смо и деца партизана и деца четника. Уосталом, имамо ми и Карађорђевића и Обреновића и Аписовце. Имамо Србе преко Дрине. И у Црној Гори. Ми само тражимо како да се делимо.

Да ли сте верник?

Ја сам верник, у смислу да сам крштен. Крштен сам кад је било време. Значи, када сам рођен - негде у другој, трећој години. Нисам, као неки, који су прво упознали патријарха, па су се тек онда крстили.

У каквим сте односима сада са СПЦ?

Црква мора да зна где јој место. Ја знам где је мени место, а где је у мојој кући место цркви. Богу божје, цару царево. Поштујем њихове ставове, али да би народ довели до спасења, потребно је и мало овоземаљских вештина.