Početna strana > Prenosimo > Šta bi trebalo uraditi sa Ju-Es Stilom?
Prenosimo

Šta bi trebalo uraditi sa Ju-Es Stilom?

PDF Štampa El. pošta
Branko Dragaš   
sreda, 01. februar 2012.

Železara Smederevo je uništena jer ju je bivše rukovodstvo namerno zadužilo, pa pobeglo iz Srbije.

Režim Borisa Tadića je potpuno propao. Njegova vlada povlači sumanute poteze. Ludaci na vlasti nanose neprocenjivu štetu državi i građanima Srbije. Preuzimanje železare u Smederevu je dokaz da je odlazeći režim izgubio kontrolu nad razumom. 

Pođimo redom. Pre nekoliko meseci predstavnici vlade su tvrdili da nema govora da će Amerikanci da zatvore železaru. Kada je pređeno na skraćenu petodnevnu nedelju, tvrdili su da je to samo trenutno stanje i da će se vrlo brzo vratiti sve u normalu. Poslednje nedelje, videvši da Amerikanci pakuju kofere, predstavnici vlasti su izjavljivali da neće dozvoliti da 5.400 ljudi u Smederevu i 20.000 ljudi koje rade kod dobavljača železare ostanu bez posla.  

Onda je u četvrtak osvanula vest da će država, ako bude trebalo, ponovo da preuzme železaru. U petak pre podne predstavnici vlasti su saopštili javnosti da su ponudili Amerikancima 40 miliona dolara za kupovinu železare. Posle podne u petak, predstavnici vlasti su saopštili da imaju pouzdane informacije iz poslovodstva železare da će Amerikanci tražiti 60 miliona dolara, ali da će to da potvrde na svom upravnom odboru u utorak.  

Zabrinuta javnost i uplašeni radnici i građani Smedereva su se naoružali strpljenjem do utorka. Amerikanci se, naravno, nisu oglašavali. Međutim, tokom večeri u petak, predstavnici vlasti su izašli euforično u javnost i predstavili nam da su napravili genijalan potez i da su kupili čeličanu od Amerikanaca za jedan dolar. Pošto sam tu noć pisao odgovore za intervju jednom nedeljniku, tu vest sam pročitao u 4.20 ujutru. Agencije su vest izbacili na svoje sajtove u 00.21. 

U kasnovečernjem obraćanju javnosti premijer je rekao sledeće: vlada je otkupom železare dobila kompletna sredstva za rad u vrednosti od 250 miliona dolara, neto obrtna sredstva su 100 miliona dolara, železara nema nikakva zaduženja i kredite prema bankama, ostaće isti broj radnika da radi, železarom će upravljati profesionalni manandžment, dok je šef radne grupe za železaru – kako to samo pompezno zvuči – partner premijera Cvetkovića u svim pljačkaškim privatizacijama, u vreme kad je sadašnji premijer bio direktor Agencije za privatizaciju a Nikezić suvlasnik u zajedničkoj konsultantskoj kući, koja je dobijala da radi procene kapitala značajnijih preduzeća u privatizaciji, zbog čega ih je trebalo obojicu uhapsiti. Mediokritet Dušan Nikezić, potpuni anonimus i neznalica, taj opskurni lik naše tranzicije je izjavio da postoji mogućnost da se pokrene i upali druga peć?!?  

To je zaista vrhunac ljudske gluposti. Amerikanci odlaze iz Srbije i gase peći, jer, kako kažu, prave gubitke, dok Tadićev birokrata pali peći i pokreće proizvodnju. 

Zaprepašćen ovakvim brzim razvojem događaja, euforičnim izjavama premijera i njegovog pajtaša u pljačkanju srpskih preduzeća, odlučio sam tog istog jutra da uzmem zvanične bilanse železare i da vidim kakva je krvna slika pacijenta. Napominjem, nikada pre toga nisam gledao nijedan bilans železare. 

Pokušaću na najednostavniji način za one koji se ne razumeju u bilanse i ekonomiju da napravim skraćenu verziju analize bilansa. Bilansi koje sam analizirao su zvanični izveštaji iz 2009. i 2010, jer se bilansi za 2011. predaju do 28. februara 2012. 

Prema tim izveštajima, železara je 31. decembra 2010. imala ukupne obaveze, izražavaću sve u evrima zbog lakšeg praćenja, preko 673 miliona evra, od čega su dugoročne obaveze bile 452 miliona evra, a kratkoročne 221 milion evra. Kratkoročne finansijske obaveze – lepo piše u bilansima – iznose 188 miliona evra. To je, ponavljam, bilo u 2010. 

Premijer je rekao da željezara nema obaveza. Tačnije, rekao je da nema finansijskih obaveza. Međutim, i u Izveštaju o tokovima gotovine za 2010. u stavci – dugoročni i kratkoročni krediti, priliv u 2010. – postoji iznos od 151,17 miliona evra. Ako je premijer rekao da nema finansijskih obaveza u 2011, znači li to da je železara vratila sve ove kredite u godini kada je napravila gubitke i kada je odlučila da napusti Srbiju zbog rastućih gubitaka? 

U martu 2012. ćemo analizirati bilanse za 2011. 

Gde je problem? Ili premijer ne zna da čita bilanse ili svesno obmanjuje srpsku javnost. Mislim da je premijer namerno obmanuo javnost, što on redovno u svom mandatu i radi. 

Kada se porede ukupne obaveze železare u 2010. godini – 673 miliona evra prema prethodnoj 2009. godini – 402 miliona evra, onda se vidi da je rast obaveza u jednoj godini bio neverovatnih – 271 milion evra. Železaru su u jednoj godini zadužili, što kod banaka, što kod dobavljača, čitavih 271 milion evra. 

Ukupan bilansni kapital železare iznosio je 115 miliona evra. To znači da su samo u jednoj godini železaru zadužili 2,36 puta više nego što iznosi njen kapital u bilansima. Kako je to moguće? 

Šta se zaista desilo?

Na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva sa svetskih tržišta i analiziranja hiljada kompanija, mogu da kažem da postoje indicije da se poslovodstvo železare namerno zaduživalo jer je donelo odluku da napušta Srbiju. U tom namernom zaduživanju saučesnici su im bili bankari i kreditori koji su im obezbeđivali svež novac. 

Ko daje 271 milion kredita železari u novcu i robi kada je njen kapital svega 115 miliona evra i kada već postoji zaduženost od 402 miliona evra? Koje su garancije za vraćanje tog kredita? Sve su ovo pitanja na koja se može odgovoriti ako se pacijent detaljno pregleda, ako jedan stručan tim uđe u železaru i napravi reviziju poslovanja od dana preuzimanja železare. Analiza cifara u železari će potvrditi šta se zaista dogodilo. 

Dalje, na strani aktive Kompanije, na poziciji obrtna imovina u 2010. iskazan je iznos od 333 miliona evra, zalihe su – 150 miliona evra, a potraživanja 183 miliona evra. Detaljnom analizom u samoj kompaniji treba videti da li stvarno postoje tolike zalihe ili je to, kao što sam imao prilike u praksi da se uverim, samo fikcija? Takođe, potrebno je, istovremeno, utvrditi koliko je stvarno realna mogućnost naplate potraživanja? 

Šta ako se tih 183 miliona evra ne može naplatiti jer je dato povezanim firmama po svetu koje su, recimo, fantomske i koje služe za pranje novca? To su samo neka stručna pitanja na koje čekamo odgovore. Neko mora građanima Srbije da odgovori. 

Na poziciji – gubitak iznad visine kapitala – upoređujući dve godine, vidimo da je taj gubitak drastično povećan sa – 42 miliona evra u 2009, na – 192 miliona evra. To je povećanje od neverovatnih 150 miliona evra, i to je tačno onaj iznos priliva kredita koji su došli u 2010. Gubici su pokrivani novim zaduživanjem, što je dokaz moje teze da je namera poslovodstva bila da u 2010. izvuče kapital i da spremi scenario bekstva iz Srbije. 

Analiza poslovnih prihoda i poslovnih rashoda pokazuje da je u 2010. kompanija napravila poslovni gubitak od 111 miliona evra, dok je finansijski gubitak, kao razlika između finansijskih prihoda i finansijskih rashoda, iznosila 39 miliona evra, tako da je ukupan gubitak u 2010. dostigao iznos od 150 miliona evra. 

Uzeo sam, radi poređenja, još stavku – troškovi zarada – koji u ukupnim rashodima učestvuje sa 7,4 odsto, što je daleko manje od proseka multinacionalnih kompanija po svetu, koje izdvajaju za zaposlene i 12 odsto ukupnih rashoda. Ovo je dokaz da su radnici bili eksploatisani i slabo plaćeni za teške uslove u kojima su radili. 

Kolika je stvarna dubioza železare?

Ukoliko želimo da dođemo do tačne cifre nastale dubioze, morali bi da dobijemo bilanse za 2011. i da dobijemo mogućnost da uđemo u kompaniju i pregledamo poslovanje od 2003. do 2011. 

Na osnovu ove analize bilansa iz 2010, ta dubioza se kretala od minimalnih 345 miliona evra do potencijalnih 528 miliona evra. To je, kada se uzme presek bilansa od 31. decembra 2010. godine. 

Pre nego što iznesem svoje zaključke i predloge, imam nekoliko pitanja kojim bi trebalo da se pozabave istražni organi SAD i Srbije, vezani za samu prodaju železare: 

1. Kada je železara poklonjena u martu 2003. američkoj kompaniji za 23 miliona dolara, koliko je stvarno novca poslato iz Pitsburga? Da li su tačne tvrdnje stručnjaka koji su te godine uradili Dosije „Pelikan“ iznoseći da je za železaru plaćeno 550 miliona dolara?; 

2. Ko je uzeo zvaničnu proviziju za prodaju železare od šest miliona dolara?; 

3. Da li je tačan podatak našeg ambasadora u SAD g. Vujačića iz aprila 2004, koji je to izjavio pred američkim zvaničnicima, da je od ukupno prenesenih 33 miliona dolara, koliko je plaćena železara, svega četiri miliona dolara otišlo na „zbrinjavanje zaposlenih“ ? 

4. Kome je otišla razlika od 550 miliona dolara do 33 miliona dolara?; 

5. Kakvu je ulogu u prodaji imao tadašnji američki ambasador Vilijem Mongomeri? 

Pitanja za režim Borisa Tadića

1. Zašto ste ponudili za otkup železare 40 miliona dolara, kada su njeni vlasnici pristali da je ustupe za jedan dolar?; 

2. Zašto obmanjujete javnost da železara nema obaveza, kada su njene obaveze u 2010. iznosile – 673 miliona evra?; 

3. Zašto obmanjujete javnost da železara nema finansijske obaveze, kada njene finansijske obaveze u 2010. zvanično iznose – 188 miliona evra?; 

4. Zašto obmanjujete javnost i tvrdite da je ostao kapital železare, kada je sav kapital pojeden dugovima i visina gubitaka iznad kapitala je dostigla 192 miliona evra?; 

5. Zašto obmanjujete javnost da ćete da upalite drugu peć i da pokrenete proizvodnju, kada to nisu znali da urade prethodni vlasnici?; 

6. Koliko je železara stvarno plaćala cenu struje i koliko puta je ta cena manja od cene struje na svetskom tržištu?; 

7. Koliko je železara stvarno plaćala radnu snagu i koliko puta je ta cena radne snage manja u odnosu na cenu radne snage u svetu?; 

8. Da li stvarno verujete da ste nadmudrili američku multinacionalnu kompaniju kada ste pristali da uzmete nazad železaru za jedan dolar?; 

9. Zašto spašavate o trošku poreskih obveznika 5.400 zaposlenih u železari, kada ste za poslednje četiri godine uništili 400.000 radnih mesta u Srbiji?; 

10. Da li stvarno verujete da ćete ovakvim predizbornim trikovima zaista uspeti ponovo da obmanete birače u Srbiji? 

Dok čekamo odgovore bankrotiranog režima Borisa Tadića, iznosim sledeći predlog mera za železaru u Smederevu: 

Predlog mera

1. Odbiti ponudu za preuzimanje železare za jedan evro, dok se ne napravi tačan presek stanja kompanije na dan 31. decembra 2011; 

2. Detaljna analiza poslovanja kompanije 2003-2011; 

3. Stručni tim – organizuje se nezavisan stručni tim iz zemlje i rasejanja koji će napraviti u roku od 30 dana izveštaj o poslovanju kompanije 2003–2011; 

4. Procena kapitala – stručni tim će napraviti novu procenu kapitala sa presekom stanja na dan 31. decembra 2011; 

5. Krivične prijave – podizanje krivičnih prijava protiv svih učesnika u prodaji železare kao i krivičnih prijava protiv sadašnjih vlasnika zbog namernog vođenja železare u bankrot i izvlačenja kapitala iz subjekta privatizacije, 

6. Saradnja sa SAD – saradnja sa istražnim organima SAD oko utvrđivanja obima krivičnih dela svih učesnika u privatizaciji železare; 

7. Radni stečaj – uvodi se radni stečaj u kompaniju odmah; 

8. Upravljanje – Stručni tim preuzima upravljanje kompanijom; 

9. Restruktuiranje – stručni tim izrađuje plan restruktuiriranja u februaru 2012; 

10. Nova privatizacija – tender za novu privatizaciju u martu 2012. 

(Dveri srpske)