Шта би требало урадити са Ју-Ес Стилом?

Железара Смедерево је уништена јер ју је бивше руководство намерно задужило, па побегло из Србије.

Режим Бориса Тадића је потпуно пропао. Његова влада повлачи сумануте потезе. Лудаци на власти наносе непроцењиву штету држави и грађанима Србије. Преузимање железаре у Смедереву је доказ да је одлазећи режим изгубио контролу над разумом. 

Пођимо редом. Пре неколико месеци представници владе су тврдили да нема говора да ће Американци да затворе железару. Када је пређено на скраћену петодневну недељу, тврдили су да је то само тренутно стање и да ће се врло брзо вратити све у нормалу. Последње недеље, видевши да Американци пакују кофере, представници власти су изјављивали да неће дозволити да 5.400 људи у Смедереву и 20.000 људи које раде код добављача железаре остану без посла.  

Онда је у четвртак осванула вест да ће држава, ако буде требало, поново да преузме железару. У петак пре подне представници власти су саопштили јавности да су понудили Американцима 40 милиона долара за куповину железаре. После подне у петак, представници власти су саопштили да имају поуздане информације из пословодства железаре да ће Американци тражити 60 милиона долара, али да ће то да потврде на свом управном одбору у уторак.  

Забринута јавност и уплашени радници и грађани Смедерева су се наоружали стрпљењем до уторка. Американци се, наравно, нису оглашавали. Међутим, током вечери у петак, представници власти су изашли еуфорично у јавност и представили нам да су направили генијалан потез и да су купили челичану од Американаца за један долар. Пошто сам ту ноћ писао одговоре за интервју једном недељнику, ту вест сам прочитао у 4.20 ујутру. Агенције су вест избацили на своје сајтове у 00.21. 

У касновечерњем обраћању јавности премијер је рекао следеће: влада је откупом железаре добила комплетна средства за рад у вредности од 250 милиона долара, нето обртна средства су 100 милиона долара, железара нема никаква задужења и кредите према банкама, остаће исти број радника да ради, железаром ће управљати професионални мананџмент, док је шеф радне групе за железару – како то само помпезно звучи – партнер премијера Цветковића у свим пљачкашким приватизацијама, у време кад је садашњи премијер био директор Агенције за приватизацију а Никезић сувласник у заједничкој консултантској кући, која је добијала да ради процене капитала значајнијих предузећа у приватизацији, због чега их је требало обојицу ухапсити. Медиокритет Душан Никезић, потпуни анонимус и незналица, тај опскурни лик наше транзиције је изјавио да постоји могућност да се покрене и упали друга пећ?!?  

То је заиста врхунац људске глупости. Американци одлазе из Србије и гасе пећи, јер, како кажу, праве губитке, док Тадићев бирократа пали пећи и покреће производњу. 

Запрепашћен оваквим брзим развојем догађаја, еуфоричним изјавама премијера и његовог пајташа у пљачкању српских предузећа, одлучио сам тог истог јутра да узмем званичне билансе железаре и да видим каква је крвна слика пацијента. Напомињем, никада пре тога нисам гледао ниједан биланс железаре. 

Покушаћу на наједноставнији начин за оне који се не разумеју у билансе и економију да направим скраћену верзију анализе биланса. Биланси које сам анализирао су званични извештаји из 2009. и 2010, јер се биланси за 2011. предају до 28. фебруара 2012. 

Према тим извештајима, железара је 31. децембра 2010. имала укупне обавезе, изражаваћу све у еврима због лакшег праћења, преко 673 милиона евра, од чега су дугорочне обавезе биле 452 милиона евра, а краткорочне 221 милион евра. Краткорочне финансијске обавезе – лепо пише у билансима – износе 188 милиона евра. То је, понављам, било у 2010. 

Премијер је рекао да жељезара нема обавеза. Тачније, рекао је да нема финансијских обавеза. Међутим, и у Извештају о токовима готовине за 2010. у ставци – дугорочни и краткорочни кредити, прилив у 2010. – постоји износ од 151,17 милиона евра. Ако је премијер рекао да нема финансијских обавеза у 2011, значи ли то да је железара вратила све ове кредите у години када је направила губитке и када је одлучила да напусти Србију због растућих губитака? 

У марту 2012. ћемо анализирати билансе за 2011. 

Где је проблем? Или премијер не зна да чита билансе или свесно обмањује српску јавност. Мислим да је премијер намерно обмануо јавност, што он редовно у свом мандату и ради. 

Када се пореде укупне обавезе железаре у 2010. години – 673 милиона евра према претходној 2009. години – 402 милиона евра, онда се види да је раст обавеза у једној години био невероватних – 271 милион евра. Железару су у једној години задужили, што код банака, што код добављача, читавих 271 милион евра. 

Укупан билансни капитал железаре износио је 115 милиона евра. То значи да су само у једној години железару задужили 2,36 пута више него што износи њен капитал у билансима. Како је то могуће? 

Шта се заиста десило?

На основу мог дугогодишњег искуства са светских тржишта и анализирања хиљада компанија, могу да кажем да постоје индиције да се пословодство железаре намерно задуживало јер је донело одлуку да напушта Србију. У том намерном задуживању саучесници су им били банкари и кредитори који су им обезбеђивали свеж новац. 

Ко даје 271 милион кредита железари у новцу и роби када је њен капитал свега 115 милиона евра и када већ постоји задуженост од 402 милиона евра? Које су гаранције за враћање тог кредита? Све су ово питања на која се може одговорити ако се пацијент детаљно прегледа, ако један стручан тим уђе у железару и направи ревизију пословања од дана преузимања железаре. Анализа цифара у железари ће потврдити шта се заиста догодило. 

Даље, на страни активе Компаније, на позицији обртна имовина у 2010. исказан је износ од 333 милиона евра, залихе су – 150 милиона евра, а потраживања 183 милиона евра. Детаљном анализом у самој компанији треба видети да ли стварно постоје толике залихе или је то, као што сам имао прилике у пракси да се уверим, само фикција? Такође, потребно је, истовремено, утврдити колико је стварно реална могућност наплате потраживања? 

Шта ако се тих 183 милиона евра не може наплатити јер је дато повезаним фирмама по свету које су, рецимо, фантомске и које служе за прање новца? То су само нека стручна питања на које чекамо одговоре. Неко мора грађанима Србије да одговори. 

На позицији – губитак изнад висине капитала – упоређујући две године, видимо да је тај губитак драстично повећан са – 42 милиона евра у 2009, на – 192 милиона евра. То је повећање од невероватних 150 милиона евра, и то је тачно онај износ прилива кредита који су дошли у 2010. Губици су покривани новим задуживањем, што је доказ моје тезе да је намера пословодства била да у 2010. извуче капитал и да спреми сценарио бекства из Србије. 

Анализа пословних прихода и пословних расхода показује да је у 2010. компанија направила пословни губитак од 111 милиона евра, док је финансијски губитак, као разлика између финансијских прихода и финансијских расхода, износила 39 милиона евра, тако да је укупан губитак у 2010. достигао износ од 150 милиона евра. 

Узео сам, ради поређења, још ставку – трошкови зарада – који у укупним расходима учествује са 7,4 одсто, што је далеко мање од просека мултинационалних компанија по свету, које издвајају за запослене и 12 одсто укупних расхода. Ово је доказ да су радници били експлоатисани и слабо плаћени за тешке услове у којима су радили. 

Колика је стварна дубиоза железаре?

Уколико желимо да дођемо до тачне цифре настале дубиозе, морали би да добијемо билансе за 2011. и да добијемо могућност да уђемо у компанију и прегледамо пословање од 2003. до 2011. 

На основу ове анализе биланса из 2010, та дубиоза се кретала од минималних 345 милиона евра до потенцијалних 528 милиона евра. То је, када се узме пресек биланса од 31. децембра 2010. године. 

Пре него што изнесем своје закључке и предлоге, имам неколико питања којим би требало да се позабаве истражни органи САД и Србије, везани за саму продају железаре: 

1. Када је железара поклоњена у марту 2003. америчкој компанији за 23 милиона долара, колико је стварно новца послато из Питсбурга? Да ли су тачне тврдње стручњака који су те године урадили Досије „Пеликан“ износећи да је за железару плаћено 550 милиона долара?; 

2. Ко је узео званичну провизију за продају железаре од шест милиона долара?; 

3. Да ли је тачан податак нашег амбасадора у САД г. Вујачића из априла 2004, који је то изјавио пред америчким званичницима, да је од укупно пренесених 33 милиона долара, колико је плаћена железара, свега четири милиона долара отишло на „збрињавање запослених“ ? 

4. Коме је отишла разлика од 550 милиона долара до 33 милиона долара?; 

5. Какву је улогу у продаји имао тадашњи амерички амбасадор Вилијем Монгомери? 

Питања за режим Бориса Тадића

1. Зашто сте понудили за откуп железаре 40 милиона долара, када су њени власници пристали да је уступе за један долар?; 

2. Зашто обмањујете јавност да железара нема обавеза, када су њене обавезе у 2010. износиле – 673 милиона евра?; 

3. Зашто обмањујете јавност да железара нема финансијске обавезе, када њене финансијске обавезе у 2010. званично износе – 188 милиона евра?; 

4. Зашто обмањујете јавност и тврдите да је остао капитал железаре, када је сав капитал поједен дуговима и висина губитака изнад капитала је достигла 192 милиона евра?; 

5. Зашто обмањујете јавност да ћете да упалите другу пећ и да покренете производњу, када то нису знали да ураде претходни власници?; 

6. Колико је железара стварно плаћала цену струје и колико пута је та цена мања од цене струје на светском тржишту?; 

7. Колико је железара стварно плаћала радну снагу и колико пута је та цена радне снаге мања у односу на цену радне снаге у свету?; 

8. Да ли стварно верујете да сте надмудрили америчку мултинационалну компанију када сте пристали да узмете назад железару за један долар?; 

9. Зашто спашавате о трошку пореских обвезника 5.400 запослених у железари, када сте за последње четири године уништили 400.000 радних места у Србији?; 

10. Да ли стварно верујете да ћете оваквим предизборним триковима заиста успети поново да обманете бираче у Србији? 

Док чекамо одговоре банкротираног режима Бориса Тадића, износим следећи предлог мера за железару у Смедереву: 

Предлог мера

1. Одбити понуду за преузимање железаре за један евро, док се не направи тачан пресек стања компаније на дан 31. децембра 2011; 

2. Детаљна анализа пословања компаније 2003-2011; 

3. Стручни тим – организује се независан стручни тим из земље и расејања који ће направити у року од 30 дана извештај о пословању компаније 2003–2011; 

4. Процена капитала – стручни тим ће направити нову процену капитала са пресеком стања на дан 31. децембра 2011; 

5. Кривичне пријаве – подизање кривичних пријава против свих учесника у продаји железаре као и кривичних пријава против садашњих власника због намерног вођења железаре у банкрот и извлачења капитала из субјекта приватизације, 

6. Сарадња са САД – сарадња са истражним органима САД око утврђивања обима кривичних дела свих учесника у приватизацији железаре; 

7. Радни стечај – уводи се радни стечај у компанију одмах; 

8. Управљање – Стручни тим преузима управљање компанијом; 

9. Реструктуирање – стручни тим израђује план реструктуирирања у фебруару 2012; 

10. Нова приватизација – тендер за нову приватизацију у марту 2012. 

(Двери српске)