Sto godina samoće

(Večernje novosti, 01.03.2009)

Najnovija presuda u Haškom tribunalu, kojom su nekoliko političkih, vojnih i policijskih funkcionera Srbije osuđeni na skoro sto godina robije, a oslobođen nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, i bukvalno nas je približila šokantnom Markesovom naslovu. Nema zbora da će ova presuda, kao što je to šturo primetio Rasim Ljajić, još više poljuljati poverenje srpske javnosti u pravednost Tribunala u Hagu. Osnovno je pitanje da li je srpska javnost ikada imala stvarno poverenje u sud, u kome su teške presude uglavnom dosuđivane Srbima.

Čak je i francuski “Mond” ovih dana utvrdio da je ova presuda za istoriju, i da se njom i bukvalno stavlja pečat na NATO bombardovanje Srbije - ako je bilo zločinačkog udruživanja, koje je sada “dokazano”, onda je bombardovanje Srbije bilo u redu, te je kazna koja je tim povodom zadesila ovu zemlju bila sasvim opravdana.

Tako je stavljena tačka na ovu našu, vrlo zamršenu priču. Srbi su zločinci i agresori, NATO je spasavao mir, a Albanci su zasluženo dobili svoju državu. Najsvežije deljenje pravde u Hagu u najmanju ruku pokazuje da se u Hagu sudi i presuđuje po političkim “željama slušalaca”, a da je utvrđivanje istine luksuz koji nikome nije potreban.

Jer ako je iko sanjao o pravdi za Srbe - moralo mu je biti jasno da u nedelji u kojoj Hilari Klinton prima političke vođe kosovskih Albanaca i obećava im dalju podršku, a oni njoj večnu zahvalnost Americi za državu koju su dobili, pravda za Srbe neće biti moguća. Ne mogu u isto vreme biti u pravu i Srbi i Albanci, pogotovo što tapiju na istinu izdaju oni koji ne kriju ko su im miljenici u ovom političkom i vojnom presedanu. Jer, kako drugačije opravdati činjenicu da je NATO bombardovanje Srbije, u stvari, bio paravan, sa uranijumskim punjenjem, za stvaranje nove države na teritoriji Srbije?

Državu stvorenu bombardovanjem i neviđenom medijskom kampanjom danas su priznale mnoge zemlje, potpomognute američkim “ohrabrivanjem”, da upotrebimo taj eufemizam američkog ambasadora. Ohrabrivanje drugih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova se nastavlja, a ova presuda Srbima samo je još jedno od sredstava takvog “ohrabrivanja”. Ludilo sa Haškim tribunalom leži upravo u ideji da su taj sud i napravile one snage koje su bombardovale Srbiju, pošto su je prethodno, skoro deset godina, satanizovale u svetskim medijima. Ako je iko ikada i sanjao da će se u Hagu pošteno suditi, onda su takve iluzije morale biti raspršene posle šokantnih oslobađajućih presuda Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju. Haški sud je velika farsa koja podleže isključivo političkoj matematici.Međunarodna pravda se ispostavlja kao jedna velika uslovnost, kao neverovatno relativna kategorija - procesi vođeni protiv Srba u tom Tribunalu, u stvari, služe da dokažu kako međunarodne pravde, uopšte, ima. Jer, bez presuda Srbima u Hagu, savremeni čovek bi mogao da dođe do zaključka da su u međunarodnim odnosima na delu nasilje, nepravda i dvostruki standardi. Niko nikada neće suditi, na primer, Americi za zločine počinjene diljem zemaljske kugle. NATO se ispostavlja kao američka vojska na tlu Evrope - a poznato je da se američkoj vojsci ne može suditi. Tako da su Srbi višestruko pogodni za različita politička, vojna i simbolička raskusuravanja. Činjenica da je “ohrabrivanje” drugih zemalja za priznavanje nezavisnosti Kosova samo drugo ime za različita uslovljavanja i ucene, govori o novom poretku snaga u svetu, u kome je Srbija zgodan eksperimentalni teren, pokazno dobro za one koji se opiru.

Do sada su Srbi u Hagu osuđeni na preko devesto godina robije. Još malo, pa će biti čitav milenijum.

Hoće li neko da upali svetlo?

www.mirjanabm.com