понедељак, 06. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Вукадиновићева брука
Преносимо

Вукадиновићева брука

PDF Штампа Ел. пошта
Весна Ракић-Водинелић   
понедељак, 16. април 2012.

(Е-новине)

Како је калкулисао први на листи НОПО да не би био „калкулант“? Уписавши у регистар политичких странака НОПО као мањинску политичку странку, Министарство за државну управу и локалну самоуправу није спречило злоупотребу права НОПО који није желео да плати износ од 2.600.000 динара, колико је било неопходно за упис странке која није мањинска. На тај начин, Министарство је омогућило привилегован положај НОПО, који је фингирана мањинска странка, при расподели гласова у Народној скупштини. У наредних неколико дана видеће се да ли ће и РИК, попут Министарства, допустити фингирање НОПО као мањинске политичке странке, те још једном – злоупотребу изборног права.

Modus acquirendi

1) Како је политичка странка Ниједан од понуђених одговора (НОПО) стекла статус уписом у регистар? Ево овако:

Извод из регистра политичких странака (Министарство за државну управу и локалну самоуправу):

НОПО је регистрован под редним бројем 74, као:

НИЈЕДАН ОД ПОНУЂЕНИХ ОДГОВОРА

политичка странка влашке националне мањине

скраћени назив: НОПО

датум оснивања: 02.07.2010.

датум доношења решења о упису: 14.10.2010.

седиште: Београд, Булевар ослобођења 60

заступник: Никола Тулимировић

2) Које услове мора да испуни једна политичка странка да би се сматрала странком националне мањине?

Одговор садржи чл. 3. Закона о политичким странкама („Сл. гл. РС“ 3672009): политичком странком националне мањине у смислу наведеног закона сматра се она странка „чије је деловање, посебно усмерено на представљање и заступање интереса једне националне мањине и заштиту и унапређење права припадника те националне мањине у складу са уставом, законом и међународним стандардима, уређено оснивачким актом, програмом и статутом политичке странке.“

О достигнућима НОПО у заступању интереса влашке националне мањине, као и у заштити интереса те мањине, јавности Србије није баш ништа познато. Али, познато је како је дошло до тога да се НОПО упише у регистар странака као мањинска политичка странка: „Ниједан од понуђених одговора (НОПО) је политичка странка у Србији, про форме регистрована као партија која заступа влашку националну мањину. Прва оснивачка скупштина НОПО-а је одржана 15. октобра 2008. године у Београду. За првог председника је изабран Никола Тулимировић. Покретачка снага за оснивање странке је нађена у дуготрајном незадовољству постојећим политичким чиниоцима. Непуних месец дана по усвајању Закона о политичким странкама у Народној скупштини, НОПО је Уставном суду поднео иницијативу за оцену уставности овог закона. У иницијативи се, између осталог, истиче да закон онемогућава политичко удруживање и уводи дискриминацију по имовном стању. На поновљеним изборима за Скупштину општине Вождовац, одржаним 6. децембра 2009. године, НОПО је, без предизборне кампање, наступио са листом од 39 кандидата (бира се 56 одборника) и заузео је 9. место (од 14. листа), са освојених 0,83 % гласова изашлих бирача. Применом Закона о политичким странкама, НОПО је 23. априла 2010. обрисан из Регистра политичких организација. Убрзо потом су чланови најавили да ће обновити, тј. поново основати Ниједан од понуђених одговора, овога пута као мањинску партију, јер нису желели да на име такси за оснивање уплате више од 2.600.000 динара, колико је по тада важећим законима било потребно за регистрацију странке која није мањинска. Друга оснивачка скупштина је одржана 2. јула 2010. у Београду, а НОПО је у Регистар политичких странака уписан тек 3. новембра 2010. године.“ (Википедија, слободна енциклопедија; подв. ВРВ)

3) Да ли се међу политичким циљевима које је себи поставио НОПО и на једном месту помиње унапређење положаја влашке националне мањине?

На веб сајту poslanik.nopo.org.rs нема ни једне једине речи о влашкој мањини.

4) Како се на уобичајени начин означавају политичке странке националних мањина?

На основу чл. 18 ст. 2. Закона о политичким странкама - назив политичке странке националне мањине, ако је то предвиђено статутом, може бити и на језику и писму националне мањине. Назив на језику и писму националне мањине уписује се у Регистар после назива на српском језику и ћириличком писму.

Ево примера како је то учињено за једну стварну влашку мањинску странку у Регистру политичких странака које води Министарство за државну управу и локалну самоуправу:

Влашка демократска странка Србије - Partia democrată a Rumănilor din Sărbie

политичка странка влашке националне мањине

скраћени назив: ВДСС-ПДРС

датум оснивања: 25.04.2004.

датум доношења решења о упису: 21.01.2010.

седиште: Бор, Добривоја Радосављевића Бобија 46

заступник: др Предраг Балашевић

5) Ко је дужан да контролише правно својство једне политичке странке, са становишта да ли је у питању странка националне мањине?

Ту обавезу, најпре, има Министарство за државну управу и локалну управу. На основу чл. 23. Закона о политичким странкама, међу осталим својствима странке уписује се и податак да странка има „положај странке националне мањине“. Акти на основу којих се врши упис политичке странке, поред пријаве јесу: записник са оснивачке скупштине; оснивачки акт; изјаве оснивача о оснивању политичке странке, на прописаном обрасцу, које садрже оверу потписа; потврде о упису оснивача политичке странке у бирачки списак; по два примерка програма и статута; акт о избору заступника политичке странке и оверену фотокопију личне карте заступника политичке странке, а ако она не садржи податак о пребивалишту и адреси и потврду о пребивалишту. На основу ових аката, а нарочито на основу оснивачког акта, програма странке и њеног статута, Министарство контролише да ли је у питању политичка странка националне мањине или друга. Уписавши у регистар политичких странака НОПО као мањинску политичку странку, Министарсто за државну управу и локалну самоуправу је допустило, тј. није спречило злоупотребу права НОПО, који није желео да плати износ од 2.600.000 динара, колико је било неопходно за упис странке која није мањинска. На тај начин, Министарство је омогућило привилегован положај НОПО, који је фингирана мањинска странка, при расподели гласова у Народној скупштини, о чему ће даље бити речи.

Поред Министарства за државну управу и локалну самоуправу, обавезу контроле да ли је једна политичка странка одиста мањинска, мора да врши и Републичка изборна комисија (РИК). У чл. 81. ст. 4. Закона о избору народних посланика („Сл. гл РС“ 35/2000, 104/2009 и 36/2011) прописано је: „О томе да ли подносилац изборне листе има положај политичке странке националне мањине, односно коалиције политичких странака националних мањина одлучује Републичка изборна комисија при проглашењу изборне листе, а на предлог подносиоца изборне листе који мора бити стављен при подношењу изборне листе.“

У наредних неколико дана видеће се да ли ће и РИК, попут Министарства, допустити фингирање НОПО као мањинске политичке странке, те још једном – злоупотребу изборног права.

Modus operandi

1) Шта је наводно, а шта стварно навело грађанина Ђорђа Вукадиновића да се стави на чело изборне листе НОПО?

Његовим речима: Вукадиновић је рекао да би, да је желео да наступа као калкулант, подржао неку од већих странака, али да је одлучио да подржи НОПО зато што је реч о странци поштених младих људи „без залеђа", који нису „резервни играч" било које друге политичке партије.

Поред тога, НОПО је подржала документ „Иницијатива за спас Србије" који је припремила "Нова српска политичка мисао" (РТВ, 12. IV 2012).

Како је калкулисао Ђорђе Вукадиновић да не би био „калкулант“? Врло лепо и једноставно. За улазак у Парламент политичким странкама је потребно да освоје преко 5% гласова бирача који су изашли на изборе, са изузетком политичких странака националних мањина, које могу ући у Парламент и ако освоје мањи проценат. Да би први на листи партије националне мањине могао да уђе у парламент, мора прекорачити тзв. природни праг. Он се израчунава као проценат гласова који мора освојити политичка странка, да би освојила први мандат (мандат првог на листи). Тај број није унапред одређен, већ зависи од величине изборне јединице, броја странака које учествују на парламентарним изборима, излазности бирача, као и метода који се користи за прерачунавање гласова бирача у посланичке мандате. При очекиваној излазности од око 60% бирача (претходни избори) и приближно истом броју странака као на претходним изборима, природни праг за један мандат износи око 0,4%, што представља око 16.000 гласова (види ближе: Ј. Лончар, Изборна формула и репрезентација мањина).

Дакле, наш „независни аналитичар“ није желео да лоше калкулише, те да се прикључи некој од изборних листа немањинских политичких странака, на n-том месту, за које би морао освојити стотине хиљада гласова. Он се скромно, као први међу једнакима, придружио „поштеним младим људима без залеђа“, који ће му, нада се, обезбедити удобно залеђе за само 16.000 гласова.

2) За које интересе влашке мањине ће се Ђорђе Вукадиновић залагати, на основу програма НСПМ?

Тако што ће неодустајно спречавати влашку мањину да у саставу Србије приступи ЕУ, иако је њихова матична држава (Румунија) већ чланица.

Тако што ће влашку мањину зауздавати у сецесионизму кад год покуша да одржава односе са својом матичном државом.

Тако што ће влашку мањину обавезивати да сваки прилог добијен из своје матичне државе (иностранства) обавезно назначи на сајту НОПО.

Тако што ће својеручно стерилизовати силоватеље повратнике, припаднике влашке мањине.

Тако што ће натерати влашку мањину да општи ћириличним писмом.

Тако што ће у скупштини користити језик националне мањине на чијој листи је изабран, а то ће досадашње уникатно врскање на српском, учинити апсолутно непоновљивим на матерњем.

Политичким настојањима Вукадиновића да се избори за посланички мандат, по цену фикција и злоупотреба, крај се, по свему судећи не назире. Но, то ће остати његова полуприватна ствар и срамота и неће постати јавна брука само ако они који су за то задужени, а у овој фази то је Републичка изборна комисија, не спрече прерастање приватне злоупотребе изборног права у јавну.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер