Početna strana > Prenosimo > Vukadinovićeva bruka
Prenosimo

Vukadinovićeva bruka

PDF Štampa El. pošta
Vesna Rakić-Vodinelić   
ponedeljak, 16. april 2012.

(E-novine)

Kako je kalkulisao prvi na listi NOPO da ne bi bio „kalkulant“? Upisavši u registar političkih stranaka NOPO kao manjinsku političku stranku, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije sprečilo zloupotrebu prava NOPO koji nije želeo da plati iznos od 2.600.000 dinara, koliko je bilo neophodno za upis stranke koja nije manjinska. Na taj način, Ministarstvo je omogućilo privilegovan položaj NOPO, koji je fingirana manjinska stranka, pri raspodeli glasova u Narodnoj skupštini. U narednih nekoliko dana videće se da li će i RIK, poput Ministarstva, dopustiti fingiranje NOPO kao manjinske političke stranke, te još jednom – zloupotrebu izbornog prava.

Modus acquirendi

1) Kako je politička stranka Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO) stekla status upisom u registar? Evo ovako:

Izvod iz registra političkih stranaka (Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu):

NOPO je registrovan pod rednim brojem 74, kao:

NIJEDAN OD PONUĐENIH ODGOVORA

politička stranka vlaške nacionalne manjine

skraćeni naziv: NOPO

datum osnivanja: 02.07.2010.

datum donošenja rešenja o upisu: 14.10.2010.

sedište: Beograd, Bulevar oslobođenja 60

zastupnik: Nikola Tulimirović

2) Koje uslove mora da ispuni jedna politička stranka da bi se smatrala strankom nacionalne manjine?

Odgovor sadrži čl. 3. Zakona o političkim strankama („Sl. gl. RS“ 3672009): političkom strankom nacionalne manjine u smislu navedenog zakona smatra se ona stranka „čije je delovanje, posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa ustavom, zakonom i međunarodnim standardima, uređeno osnivačkim aktom, programom i statutom političke stranke.“

O dostignućima NOPO u zastupanju interesa vlaške nacionalne manjine, kao i u zaštiti interesa te manjine, javnosti Srbije nije baš ništa poznato. Ali, poznato je kako je došlo do toga da se NOPO upiše u registar stranaka kao manjinska politička stranka: „Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO) je politička stranka u Srbiji, pro forme registrovana kao partija koja zastupa vlašku nacionalnu manjinu. Prva osnivačka skupština NOPO-a je održana 15. oktobra 2008. godine u Beogradu. Za prvog predsednika je izabran Nikola Tulimirović. Pokretačka snaga za osnivanje stranke je nađena u dugotrajnom nezadovoljstvu postojećim političkim činiocima. Nepunih mesec dana po usvajanju Zakona o političkim strankama u Narodnoj skupštini, NOPO je Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona. U inicijativi se, između ostalog, ističe da zakon onemogućava političko udruživanje i uvodi diskriminaciju po imovnom stanju. Na ponovljenim izborima za Skupštinu opštine Voždovac, održanim 6. decembra 2009. godine, NOPO je, bez predizborne kampanje, nastupio sa listom od 39 kandidata (bira se 56 odbornika) i zauzeo je 9. mesto (od 14. lista), sa osvojenih 0,83 % glasova izašlih birača. Primenom Zakona o političkim strankama, NOPO je 23. aprila 2010. obrisan iz Registra političkih organizacija. Ubrzo potom su članovi najavili da će obnoviti, tj. ponovo osnovati Nijedan od ponuđenih odgovora, ovoga puta kao manjinsku partiju, jer nisu želeli da na ime taksi za osnivanje uplate više od 2.600.000 dinara, koliko je po tada važećim zakonima bilo potrebno za registraciju stranke koja nije manjinska. Druga osnivačka skupština je održana 2. jula 2010. u Beogradu, a NOPO je u Registar političkih stranaka upisan tek 3. novembra 2010. godine.“ (Vikipedija, slobodna enciklopedija; podv. VRV)

3) Da li se među političkim ciljevima koje je sebi postavio NOPO i na jednom mestu pominje unapređenje položaja vlaške nacionalne manjine?

Na veb sajtu poslanik.nopo.org.rs nema ni jedne jedine reči o vlaškoj manjini.

4) Kako se na uobičajeni način označavaju političke stranke nacionalnih manjina?

Na osnovu čl. 18 st. 2. Zakona o političkim strankama - naziv političke stranke nacionalne manjine, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Naziv na jeziku i pismu nacionalne manjine upisuje se u Registar posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Evo primera kako je to učinjeno za jednu stvarnu vlašku manjinsku stranku u Registru političkih stranaka koje vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu:

Vlaška demokratska stranka Srbije - Partia democrată a Rumănilor din Sărbie

politička stranka vlaške nacionalne manjine

skraćeni naziv: VDSS-PDRS

datum osnivanja: 25.04.2004.

datum donošenja rešenja o upisu: 21.01.2010.

sedište: Bor, Dobrivoja Radosavljevića Bobija 46

zastupnik: dr Predrag Balašević

5) Ko je dužan da kontroliše pravno svojstvo jedne političke stranke, sa stanovišta da li je u pitanju stranka nacionalne manjine?

Tu obavezu, najpre, ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu upravu. Na osnovu čl. 23. Zakona o političkim strankama, među ostalim svojstvima stranke upisuje se i podatak da stranka ima „položaj stranke nacionalne manjine“. Akti na osnovu kojih se vrši upis političke stranke, pored prijave jesu: zapisnik sa osnivačke skupštine; osnivački akt; izjave osnivača o osnivanju političke stranke, na propisanom obrascu, koje sadrže overu potpisa; potvrde o upisu osnivača političke stranke u birački spisak; po dva primerka programa i statuta; akt o izboru zastupnika političke stranke i overenu fotokopiju lične karte zastupnika političke stranke, a ako ona ne sadrži podatak o prebivalištu i adresi i potvrdu o prebivalištu. Na osnovu ovih akata, a naročito na osnovu osnivačkog akta, programa stranke i njenog statuta, Ministarstvo kontroliše da li je u pitanju politička stranka nacionalne manjine ili druga. Upisavši u registar političkih stranaka NOPO kao manjinsku političku stranku, Ministarsto za državnu upravu i lokalnu samoupravu je dopustilo, tj. nije sprečilo zloupotrebu prava NOPO, koji nije želeo da plati iznos od 2.600.000 dinara, koliko je bilo neophodno za upis stranke koja nije manjinska. Na taj način, Ministarstvo je omogućilo privilegovan položaj NOPO, koji je fingirana manjinska stranka, pri raspodeli glasova u Narodnoj skupštini, o čemu će dalje biti reči.

Pored Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, obavezu kontrole da li je jedna politička stranka odista manjinska, mora da vrši i Republička izborna komisija (RIK). U čl. 81. st. 4. Zakona o izboru narodnih poslanika („Sl. gl RS“ 35/2000, 104/2009 i 36/2011) propisano je: „O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj političke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje Republička izborna komisija pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavljen pri podnošenju izborne liste.“

U narednih nekoliko dana videće se da li će i RIK, poput Ministarstva, dopustiti fingiranje NOPO kao manjinske političke stranke, te još jednom – zloupotrebu izbornog prava.

Modus operandi

1) Šta je navodno, a šta stvarno navelo građanina Đorđa Vukadinovića da se stavi na čelo izborne liste NOPO?

Njegovim rečima: Vukadinović je rekao da bi, da je želeo da nastupa kao kalkulant, podržao neku od većih stranaka, ali da je odlučio da podrži NOPO zato što je reč o stranci poštenih mladih ljudi „bez zaleđa", koji nisu „rezervni igrač" bilo koje druge političke partije.

Pored toga, NOPO je podržala dokument „Inicijativa za spas Srbije" koji je pripremila "Nova srpska politička misao" (RTV, 12. IV 2012).

Kako je kalkulisao Đorđe Vukadinović da ne bi bio „kalkulant“? Vrlo lepo i jednostavno. Za ulazak u Parlament političkim strankama je potrebno da osvoje preko 5% glasova birača koji su izašli na izbore, sa izuzetkom političkih stranaka nacionalnih manjina, koje mogu ući u Parlament i ako osvoje manji procenat. Da bi prvi na listi partije nacionalne manjine mogao da uđe u parlament, mora prekoračiti tzv. prirodni prag. On se izračunava kao procenat glasova koji mora osvojiti politička stranka, da bi osvojila prvi mandat (mandat prvog na listi). Taj broj nije unapred određen, već zavisi od veličine izborne jedinice, broja stranaka koje učestvuju na parlamentarnim izborima, izlaznosti birača, kao i metoda koji se koristi za preračunavanje glasova birača u poslaničke mandate. Pri očekivanoj izlaznosti od oko 60% birača (prethodni izbori) i približno istom broju stranaka kao na prethodnim izborima, prirodni prag za jedan mandat iznosi oko 0,4%, što predstavlja oko 16.000 glasova (vidi bliže: J. Lončar, Izborna formula i reprezentacija manjina).

Dakle, naš „nezavisni analitičar“ nije želeo da loše kalkuliše, te da se priključi nekoj od izbornih lista nemanjinskih političkih stranaka, na n-tom mestu, za koje bi morao osvojiti stotine hiljada glasova. On se skromno, kao prvi među jednakima, pridružio „poštenim mladim ljudima bez zaleđa“, koji će mu, nada se, obezbediti udobno zaleđe za samo 16.000 glasova.

2) Za koje interese vlaške manjine će se Đorđe Vukadinović zalagati, na osnovu programa NSPM?

Tako što će neodustajno sprečavati vlašku manjinu da u sastavu Srbije pristupi EU, iako je njihova matična država (Rumunija) već članica.

Tako što će vlašku manjinu zauzdavati u secesionizmu kad god pokuša da održava odnose sa svojom matičnom državom.

Tako što će vlašku manjinu obavezivati da svaki prilog dobijen iz svoje matične države (inostranstva) obavezno naznači na sajtu NOPO.

Tako što će svojeručno sterilizovati silovatelje povratnike, pripadnike vlaške manjine.

Tako što će naterati vlašku manjinu da opšti ćiriličnim pismom.

Tako što će u skupštini koristiti jezik nacionalne manjine na čijoj listi je izabran, a to će dosadašnje unikatno vrskanje na srpskom, učiniti apsolutno neponovljivim na maternjem.

Političkim nastojanjima Vukadinovića da se izbori za poslanički mandat, po cenu fikcija i zloupotreba, kraj se, po svemu sudeći ne nazire. No, to će ostati njegova poluprivatna stvar i sramota i neće postati javna bruka samo ako oni koji su za to zaduženi, a u ovoj fazi to je Republička izborna komisija, ne spreče prerastanje privatne zloupotrebe izbornog prava u javnu.