понедељак, 06. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > За две године видим БиХ као кандидата за ЕУ и чланство у НАТО
Преносимо

За две године видим БиХ као кандидата за ЕУ и чланство у НАТО

PDF Штампа Ел. пошта
Валентин Инцко   
понедељак, 04. јул 2011.

Сарајево – Високи представник у БиХ Валентин Инцко сматра да су највеће политичке странке одговорне што БиХ ни девет месеци након општих избора нема извршну власт. Он одлучно тврди да се међународна заједница неће уплитати у формирање власти у овој земљи, а информације о његовој наводној спремности да поништи ентитетско гласање назива спекулацијама.

Инцко у разговору за „Политику” наглашава да „нема поларизације” унутар ЕУ када је реч о решавању босанскохерцеговачких проблема, па износи свој став о положају Хрвата у БиХ, представљајући га као једно од питања којим ће се „озбиљније” позабавити одмах након што БиХ добије и извршну власт. Овај аустријски дипломата оцењује да је ситуација у региону „најбоља” у последњих 20 година, са симпатијама говори о председнику Србије Борису Тадићу, а за председника Републике Српске Милорада Додика каже да је „био” велика нада после Дејтона, а да „сада” развлачи живце и међународној заједници и „овде” у ФБиХ.

Један део политичке јавности мишљења је да сте Ви суспензијом одлуке ЦИК-а, по којој су власти у ФБиХ формиране нелегално, на неки начин одредили даљи развој ситуације кад је реч о успостављању власти на нивоу БиХ?

Ту одлуку донео сам у потпуној сагласности са Саветом за спровођење мира (ЦИК). Због опасности да би у ФБиХ могли имати дуплу власт, међународна заједница закључила је да је потребно, у циљу правне сигурности, привремено суспендовати одлуку ЦИК-а. Ја ћу своју одлуку повући оног тренутка када Уставни суд БиХ да своје мишљење, а он то још увек није учинио.

Хоће ли се међународна заједница умешати у формирање власти у БиХ и да ли ћете Ви, како се спекулише, укинути ентитетско гласање да бисте обезбедили „пролаз” такозваним платформашима?

Међународна заједница се сигурно неће уплитати у формирање власти у БиХ. Став међународне заједнице јесте да домаћи актери морају све више преузимати одговорност како бисмо се ми могли повући. А што се тиче укидања ентитетског гласања, то су, ипак, само спекулације.

Да ли верујете у могућност спровођења политичке платформе коју су потписале четири странке с обзиром на чињеницу да она игнорише један традиционални модел, односно „дејтонски шаблон” успостављања власти у БиХ?

Тај дејтонски шаблон каже да у власти морају бити заступљена сва три конститутивна народа. Платформа има шансу, али јако је деликатно питање око Хрвата. Нова федерална влада ускоро ће обележити 100 дана свога рада, па нека јавност оцени да ли је успешна или не.

У јавности се већ увелико прича да је то „најграбежљивија” влада до сада, да смењује и директоре и управне, односно надзорне одборе, и на њихова места поставља своје кадрове. Шта Ви кажете, с обзиром на то да сте, на неки начин, „кумовали” њеном формирању?

Ја сам лично против тога, не мислим да треба мењати људе пре него што им истекне мандат.

Најавили сте да ћете се озбиљно позабавити питањем положаја Хрвата у БиХ. Како бисте Ви, иначе, објаснили проблем хрватске политике у БиХ?

Постоји нека фрустрација код Хрвата, она је у неком смислу истинита, а доста пута је и надувана, вештачка. У сваком случају, треба видети разлику између хрватских странака и хрватског народа који је конститутиван у БиХ, а при том је најмалобројнији јер је много Хрвата напустило БиХ. Но, у сваком случају неке ствари се морају мењати и зато ћу ја, одмах после конституисања власти, размислити како се то може поправити. Хрват мора бити на челу Савета министара БиХ и ја то подржавам, а ХДЗ треба да предложи једног јаког кандидата.

БиХ је земља без буџета, а актуелни кандидат за мандатара Савета министара без подршке. Поједини аналитичари кажу да је БиХ земља „на путу за нигде” и да је држава која је „сама себи сврха”. Има ли ЕУ јединствен став када је реч о решавању босанскохерцеговачких проблема?

Апсолутно постоји јединствен став за целу регију, а посебно за БиХ. То је више пута потврдио и комесар Штефан Филе. Нема поларизације унутар ЕУ у том смислу, али БиХ мора да гради путеве, не само на својој територији, него и онај према Бриселу.

Непосредно након отпочињања дијалога о правосуђу БиХ изјавили сте да је питање референдума у РС и даље Ваша преокупација. Зашто?

Ја сам нешто другачије рекао, нисам говорио о референдуму, јер је он повучен, него о закључцима које је усвојила Народна скупштина РС и који морају бити поништени. И зато их ја држим под будним оком.

Да ли сте и из којих разлога сугерисали главном тужиоцу Тужилаштва БиХ Милораду Барашину да поднесе оставку?

Могу само потврдити да сам разговарао са Барашином. Домаће институције морају решавати проблеме и мора се јачати углед тих институција, укључујући и правосудне.

Је ли, можда, Барашин нарушио тај углед?

Неки су тог мишљења, али ја то не желим да коментаришем.

Врло отворено манифестујете своје несимпатије према председнику РС Милораду Додику.

Како то мислите, па ми смо на „ти”. Он је козарско дете, антифашиста, био је велика нада после Дејтона и међународна заједница му је ишла у сусрет.

Додик, евидентно, није политичар по Вашем укусу. Шта је то што Вам се код њега не свиђа, је ли тачно да сте намеравали да га смените?

Код бонских овлашћења је тако да су све могућности отворене. Ако ја нешто замерам, онда је у питању Дејтон, устав или институције, односно антидејтонско понашање, што Додик неки пут ради, или је на ивици тога.

Својевремено сте са Додиком гостовали у једној емисији и тада Вам је било постављено исто питање – како видите БиХ за две године. Ви сте одговорили „без Додика”, а он је одговорио „без Инцка”. Шта сада кажете?

За две године видим БиХ као кандидата за ЕУ и чланство у НАТО-у, као јединствену државу са два јака ентитета. Што се тиче Додика, он ће сам одредити своју будућност. Он је велики таленат и у позитивном и у негативном смислу. Волео би да ово прво више користи. Ја сам му чак рекао да је могао да буде локомотива у региону. Али, он стварно развлачи живце и међународној заједници и овде у ФБиХ.

Жестоко сте критиковали РС због одлуке да финансијски помогне одбрану генерала Ратка Младића којег сте упоредили са нацистима? Нисте коментарисали сличне потезе у ФБиХ.

Таквих случајева није било у ФБиХ. Ја сам рекао да нема потребе да се троши државни новац, јер је то новац пореских обвезника, а то су и мајке Сребренице, што значи да би и њихов новац ишао у одбрану Младића који ће по службеној дужности добити адвоката.

Србија и њена актуелна власт чине све да отопе односе између Београда и Сарајева, у чему значајну улогу има председник Борис Тадић који ће ускоро званично посетити БиХ. Све то што Србија ради, утисак је, нема позитивног одјека овде у Сарајеву, боље речено у бошњачким политичким круговима. Како то коментаришете?

Има још увек пуно дефицита, могло би се много тога више направити и са једне и са друге стране. Ја подржавам иницијативе господина Тадића и његову политику јер је она конструктивна и позитивна. Сматрам да се то што он ради мора више ценити. Одушевљен сам чињеницом да ће ускоро посетити БиХ, та његова посета биће позитиван сигнал за цели регион, поготово за билатералне односе између Београда и Сарајева.

Душанка Станишић

(Политика)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер