петак, 03. децембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Зашто предлажем пробиотике за корону? Уместо 20 евра, боље поделити вишемесечно следовање пробиотика као превентиву
Преносимо

Зашто предлажем пробиотике за корону? Уместо 20 евра, боље поделити вишемесечно следовање пробиотика као превентиву

PDF Штампа Ел. пошта
Горан Белојевић   
среда, 20. октобар 2021.

 Светска здравствена организација прогласила је 12. 3. 2020. пандемију ковида 19 изазвану САРС-ЦоВ 2.

Данас, 18. 10. 2021. пандемија ковида 19 и даље букти у великом четвртом таласу и захватила је скоро све земље света, са око 240 милиона оболелих и 4,9 милиона смртних случајева.

Тренутно доминантни научни став у свету је да вакцинација против ковида 19 нема алтернативу у заустављању пандемије ковида 19.

Развијају се и постепено одобравају вакцине које се заснивају на десет различитих платформи: рекомбинантне м РНА вакцине базиране на спајк протеину, рекомбинатне м-РНА вакцине засноване на рецептор-везујућем домену, „живе“ или атенуисане вакцине, „мртве“ или инактивисане вакцине, вакцине базиране на партикулама сличним вирусу, векторске вакцине без репликације вируса, векторске вакцине са репликацијом вируса, инактивисане векторске вакцине, ДНК вакцине и РНК вакцине (Краммер Ф. Натуре, 2020).

Међутим, постоји и мањински научни став у виду спречавања и лечења ковида 19 пробиотицима.

Тренутно се у свету спроводи 26 рандомизираних клиничких контролисаних студија са искључивом применом пробиотика у спречавању и лечењу ковида 19 (www.clinicaltrials.gov).

Од ових 26 студија завршено је пет и у фази је публиковања.

Само у току 2021. године у научној бази ПубМед објављено је 125 научних радова о пробиотицима и ковиду 19, међу којима је и едиторијал аутора овог чланка (Belojevic and Prasher, Noise and Health 2021).

Пробиотици су живи организми који када се употребе у адекватним количинама испољавају здравствену добробит у домаћину (FAO/WHO 2002).

До сада су се пробиотици користили у лечењу углавном гастроинтестиналних болести, инфламаторне болести црева, дијареје разне етиологије, инфекције са Хеликобактер пилори, али и алергијских болести, оралних инфекција, тумора, хиперхолестеролемије и респираторних инфекција (Cruz et al. Nutr Rev, 2020).

Када је у питању ковид 19, код знатног броја оболелих настаје поремећај цревне микробиоте или дисбиоза посебно у односу на корисне коменсалне бактерије сојева Lactobacillus и Bifidobacterium, што се најчешће испољава дијарејом.

И то посебно код гојазних и код оболелих од дијаметеса мелитуса тип 2 (Xu et al. Lancet Respir Med. 2020).

Примена пробиотика код вирусних респираторних зараза укључујући и ковид 19 заснива се на модулаторном ефекту у успостављању баланса између проинфламаторних и антиинфламаторних цитокина и одржавању интегритета ентероцита и слузнице респираторног тракта као баријера против продора САРС ЦоВ-2, односно тзв. осовине црева-плућа (Botarri et al. Int. J Food Sci Nutr 2021).

Пробиотици луче бактериоцине са антибактеријским и антивиралним ефектом и због своје огромне бројности у компетицији су за храну са патогенима (Kurian et al. Arch Med Res 2021).

Научници су већ упутили позив земљама да узму у обзир пробиотике као могући начин масовне превенције и профилаксе ковид 19 (Baud et al. Front Pub Health  2020).

Предности потенцијалне масовне примене пробиотика у превенцији и профилакси ковида 19 су што су природног порекла, доступни су целом човечанству, јефтини су, практично немају нежељених ефеката и контраиндикација и могу се применити и код новорођенчади, чувају се на собној температури, вероватно спречавају трансмисију вируса, јер потенцирају и локални имунитет, могу се користити и за спречавање ковида 19 и за лечење оболелих и немају потенцијално токсичних адитива

Предности потенцијалне масовне примене пробиотика у превенцији и профилакси ковида 19 су што су природног порекла, доступни су целом човечанству, јефтини су, практично немају нежељених ефеката и контраиндикација и могу се применити и код новорођенчади, чувају се на собној температури, вероватно спречавају трансмисију вируса, јер потенцирају и локални имунитет, могу се користити и за спречавање ковида 19 и за лечење оболелих и немају потенцијално токсичних адитива (Belojevic G. Biomed J Sci & Tech Res, 2021).

Када је епидемија ковида 19 у Србији у питању, препознајем посвећеност политичара и стручњака у Кризном штабу да по својој најбољој савести доносе одлуке у интересу земље и народа.

У том настојању неретко лутају, уосталом, као што се лута и у другим земљама у свету.

При томе се прате препоруке СЗО и већине светских научника.

Међутим, мислим да треба саслушати и научну мањину.

Поготово, што су у историји медицине мањински ставови понекад постали и доминантни.

У оваквим пошастима, када народ масовно оболева и умире, храбре и предузимљиве владе поштују принцип предострожности који подразумева да се специфичне масовне превентивне мере примењују и онда када још нема убедљивих научних потврда да су оправдане, ако је апсолутно испоштован принцип „primum non nocere“.

Ако и један живот буде тако сачуван, ова мера је оправдана.

Зато предлажем српској влади да уместо новчане помоћи од 20 евра, подели народу вишемесечно следовање пробиотика за превентиву ковида 19 једном капсулом дневно.

Српским лекарима предлажем лечење оболелих ковидом 19 искључиво ударном дозом пробиотика од око 10 милијарди ЦФУ дневно уз симптоматску терапију антикоагулансима и кортикостероидима по потреби.

Српским лекарима предлажем лечење оболелих ковидом 19 искључиво ударном дозом пробиотика од око 10 милијарди ЦФУ дневно уз симптоматску терапију антикоагулансима и кортикостероидима по потреби.

У случају позитивног исхода овог нациналног теренског експеримента, неслућени су углед и добит које би Србија стекла у свету у сваком погледу.

У случају неуспеха са ковидом 19, не само да се не би нашкодило, већ би се здравље нације накратко унапредило.

П. С. Ја сам се 7. 10. 2021. вакцинисао Синофармом. Тиме нисам одустао од својих научних уверења. Напротив, у ситуацији када се у Србији ситуација са ковидом 19 неочекивано и знатно погоршала, природном методу подизања своје опште отпорности пробиотиком, додао сам вештачко подизање специфичне отпорности класичном инактивисаном вакцином. Од првог дана појављивања Синофарма у Србији, говорио сам да Србија треба да финансира само то, јер када је здравље народа у питању, између ефикасности и безбедности вакцине бира се безбедност. За остале ГМ вакциналне третмане мислим да грађани треба сами да плаћају. Више пута сам изјавио да ја од ковида 19 не могу да оболим. Уколико се деси да ме корона обори, а да преживим, дајем поново јавно обећање да више никада ниједну реч о ковиду 19 нећу ни написати ни јавно изговорити.

(Аутор је професор Медицинског факултета у пензији)

(Данас)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер